Po­vo­dom obi­lje­ža­va­nje iz­u­zet­nog ju­bi­le­ja, hi­lja­du go­di­na od mu­če­nič­ke i hri­šćan­ske smr­ti Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra u či­ji spo­men i sla­vu je sa­gra­đen i Sa­bor­ni hram u Ba­ru, ko­ji je ne­dav­no sve­ča­no osve­štan, iza­šla je mo­no­go­ra­fi­ja. Mo­no­gra­fi­ju „Sa­bor­ni hram Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra u Ba­ru“ iz­da­li su Mi­tro­po­li­ja cr­no­gor­sko - pri­mor­ska i IIU „Sve­ti­go­ra“. Pri­re­đi­vač mo­no­gra­fi­je je Jo­van B. Mar­kuš, re­cen­zen­ti isto­ri­čar umjet­no­sti prof. dr Mar­ta Vu­ko­tić La­zar i isto­ri­čar dr Va­silj Jo­vo­vić. Mo­no­gra­fi­ju je li­kov­no opre­mio is­ku­sni di­zaj­ner prof. Li­kov­ne aka­de­mi­je u Tre­bi­nju mr Mir­ko To­ljić uz po­moć Sr­đa­na Sa­la­ta. Ured­ni­ci ovog izuzt­nog iz­da­nja su pro­to­pre­zvi­ter–sta­vro­for Obren Jo­va­no­vić i pro­to­pre­zvi­ter–sta­vro­for Ra­do­mir Nik­če­vić. U mo­no­gra­fi­ji su ko­ri­šte­ni tek­sto­vi Sv. Ni­ko­la­ja Ohrid­skog i Žič­kog, Pre­po­dob­nog Ju­sti­na Će­lij­skog, mr Mla­de­na Za­gar­ča­ni­na, pro­to­pre­zvi­te­ra Jo­va­na Pla­men­ca, dr Pre­dra­ga Ri­sti­ća, dr Sve­ti­sla­va G. Po­po­vi­ća, pro­to­sin­đe­la Isa­ka Si­mi­ća, je­ro­đa­ko­na Ju­sti­na Mre­no­vi­ća i Jo­va­na B. Mar­ku­ša.
Mo­no­gra­fi­ju otva­ra uvod­na ri­ječ mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja, a po­tom sli­je­de po­gla­vlja: „Hri­šćan­stvo na pro­sto­ru Ba­ra – gra­da Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra – od osni­va­nja pa do kra­ja sred­njeg vi­je­ka (sa­kral­ni spo­me­ni­ci)” (Za­gar­ča­nin); „Ži­ti­je i stra­da­nje Sve­tog mu­če­ni­ka Jo­va­na Vla­di­mi­ra - kra­lja srp­skog“ (Prep. Ju­stin Će­lij­ski); „Prav­da Sv. kra­lja Vla­di­mi­ra“ (Sv. vla­di­ka Ni­ko­la­ja Žič­ki), „Put mo­šti­ju Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra“ i „Ru­mij­ska li­ti­ja“ (Pla­me­nac); „Idej­na po­stav­ka od­no­sno Sve­ta taj­na no­vo­pro­jek­to­va­nog pra­vo­slav­nog hra­ma Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra u Ba­ru“ (Ri­stić); „Kra­tak pre­gled isto­ri­ja­ta grad­nje Sa­bor­nog hra­ma Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra (1991-2016)“ (Mar­kuš); „Ar­hi­tek­to­ni­ka hra­ma – funk­ci­o­nal­na i or­ga­ni­za­ci­o­na cje­li­na“ (Po­po­vić); „Umjet­nič­ko ure­đe­nje hra­ma“ (Si­mić); „Ži­vot Hra­ma“ (Mar­kuš); „Mi­le­ni­jum­sko pro­sla­vlja­nje Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra“ (Mar­kuš) i na kra­ju „Bla­go­dat­ni dar Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce gra­du Ba­ru”(Mre­no­vić).
Za­hva­lju­ju­ći mo­no­gra­fi­ji či­ta­o­ci će se na pre­gle­dan i jed­no­sta­van na­čin upo­zna­ti sa isto­ri­ja­tom hri­šćan­stva u Ba­ru, a opet, ri­ječ je o tek­sto­vi­ma iz­u­zet­no struč­nim, sa ve­li­kim bro­jem isto­rij­skih, ar­he­o­lo­ških i po­da­ta­ka iz isto­ri­je kul­tu­re i re­li­gi­je.
Po­seb­na pa­žnja po­klo­nje­na je ži­ti­ju Sv. Jo­va­na Vla­di­mi­ra, od­no­sno nje­go­vom ži­vo­tu, pe­ri­o­du vla­da­nja, mu­če­nič­koj smr­ti, kao i pu­tu nje­go­vih mo­šti­ju ko­je da­nas po­či­va­ju u Al­ba­ni­ji, u El­ba­sa­nu. Ta­ko sve­šte­nik Pla­me­nac u ovom po­gla­vlju opi­su­je svoj put 1991. go­di­ne u Al­ba­ni­ju, gdje je u cr­kvi Sv. Ma­ri­je u gra­du El­ba­sa­nu pro­na­šao mo­šti Sv. Jo­va­na Vla­di­mi­ra, ko­je su pre­ni­je­te 1967. go­di­ne iz ma­na­sti­ra Šin Đon kod El­ba­sa­na, gdje su se vje­ko­vi­ma na­la­zi­le, u cr­kvu Sv. Ma­ri­je u El­ba­sa­nu. Iz tek­sta sa­zna­je­mo da mo­šti sve­če­ve ni­su u ci­je­lo­sti u ki­vo­tu, dio lo­ba­nje je u bu­gar­skom ma­na­sti­ru Zo­gra­fu na Sve­toj Go­ri, jed­na sve­če­va po­dlak­ti­ca je u cr­kvi Sv. Ni­ko­le Bol­nič­kog u Ohri­du, u Isto­rij­skom na­rod­nom mu­ze­ju u Ti­ra­ni su di­je­lo­vi lak­ta, no­ge i gla­ve Sve­tog kra­lja, a u Onu­fri mu­ze­ju u Be­ra­tu je nje­go­va kar­li­ca. Po­seb­no po­gla­vlje po­sve­će­no je Ru­mij­skoj li­ti­ji, ko­ja je otje­lo­to­vo­re­nje kul­ta Sv. Jo­va­na Vla­di­mi­ra, a o če­mu po­no­vo pi­še Pla­me­nac. U tek­stu se go­vo­ri o kul­tu Sve­tog kra­lja i o iz­no­še­nju nje­go­vog kr­sta sva­ke go­di­ne na Tro­ji­čin dan na vrh pla­ni­ne Ru­mi­je.
Ta­ko­đe, za sve one ko­je in­te­re­su­ju teh­nič­ki po­da­ci ve­za­ni za Sa­bor­ni hram u Ba­ru, mo­gu na­ći za­ni­mlji­ve tek­sto­ve ar­hi­te­ka­ta i pro­to­maj­sto­ra. Od­go­vor­ni pro­jek­tant hra­ma, kao autor pri­lo­ga, dao je pri­kaz ar­hi­tek­to­ni­ke hra­ma, sa neo­p­hod­nim cr­te­ži­ma svih zda­nja u kom­plek­su. On is­ti­če da se bar­ski hram po svo­joj ve­li­či­ni pri­dru­žu­je pra­vo­slav­nim hra­mo­vi­ma: Hra­mu Hri­sta Spa­sa u Mo­skvi; Hra­mu Sve­tog Sa­ve u Be­o­gra­du i Hra­mu Hri­sto­vog Vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci.
Mo­no­gra­fi­ja go­vo­ri i o pre­pi­su ču­do­tvor­ne iko­ne Kra­sni­ce Peć­ke ko­ja se po bla­go­slo­vu mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja ču­va u na­ro­či­to iz­ra­đe­nom tro­nu, i oda­tle svo­jim bla­go­dat­nim po­kro­vom ču­va i šti­ti grad Bar.
Ž.J.


Velika pomoć u izradi 

Na iz­ra­di ove zna­čaj­ne mo­no­gra­fi­je sa­ra­đi­va­li su pre­zvi­ter Lju­bo­mir Jo­va­no­vić, pre­zvi­ter Ni­ko­la Ra­do­vić, pre­zvi­ter Alek­san­dar Or­lan­dić, pro­to­đa­kon Igor Ba­la­ban, pro­to­ne­i­mar Mom­či­lo Sta­no­je­vić i Ne­djelj­ko Vu­lić. Lek­tu­ru i ko­rek­tu­ru ura­di­la je prof. Ve­sna To­do­ro­vić. Pre­vod re­zi­mea na ru­ski je­zik ura­dio je pre­zvi­ter An­đel­ko Bo­ri­čić, a na en­gle­ski Dar­ko Sa­vić.
Za ovu mo­no­gra­fi­ju, ko­ja je bo­ga­ta ne sa­mo tek­sto­vi­ma, već i vi­zu­el­no, ko­ri­šte­ne su fo­to­gra­fi­je iz fo­to - ar­hi­va Mi­tro­po­li­je cr­no­gor­sko – pri­mor­ske, fo­to - ar­hi­va Sa­bor­nog hra­ma Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, Jo­va­na Mi­lo­še­vi­ća, Sla­vo­lju­ba Baj­če­te, pre­zvi­te­ra Če­do­mi­ra Mi­lo­sa­vlje­vi­ća, Ve­li­mi­ra Mi­jo­vi­ća, Kr­sta J. Pla­men­ca, An­dree Ra­do­vić, Jo­va­na D. Ra­do­vi­ća, Ser­ge­ja Za­bi­ja­ka i Go­ra­na Šće­ki­ća.