Vla­snik ste klu­ba i že­li­te od­mah da se oki­ti­te tro­fe­ji­ma. To u va­te­ro­lu ni­je ni­ka­kav pro­blem. Sa­mo tre­ba da iz­dvo­ji­te no­vac i do­ve­de­te u svoj tim An­dri­ju Pr­la­i­no­vi­ća. Ne­ma tro­fe­ja na ze­mlja­skoj ku­gli, od Cr­ne Go­re pa sve do Bra­zi­la ko­ji Her­ceg­no­vlja­nin, ro­đen pri­je 29 go­di­na u Du­brov­ni­ku, ni­je osvo­jio. Ni­je to no­vi­nar­ska fra­za već re­al­nost i to zna­ju i naj­ve­ći va­ter­po­lo la­i­ci. Tre­ba­lo bi do­sta pa­pi­ra da se na­bro­je sve me­da­lje i in­di­vi­du­al­na pri­zna­nja po­pu­lar­nog Pr­le­ta. Za­to će­mo sa­mo pod­sje­ti­ti da je Pr­la­i­no­vić član Sr­bi­je u či­jem su vla­sni­štvu svi tro­fe­ji u re­pre­zen­ta­tiv­nom va­ter­po­lu. Sa svim klu­bo­vi­ma, po­čev od ma­tič­nog Ja­dra­na, pre­ko Par­ti­za­na, Cr­ve­ne zve­zde, Pro Re­ka i na­krat­ko bra­zil­skog Flu­mi­nen­sea, osva­jao je na­ci­o­nal­ne ti­tu­le. Sa Đe­no­vlja­ni­ma i be­o­grad­skim ti­mo­vi­ma je bio šam­pi­on Evro­pe, je­dan je od ri­jet­kih spor­ti­sta ko­ga obo­ža­va­ju na­vi­ja­či cr­ve­no ali i „cr­no-be­lih”. An­dri­ja ipak kon­sta­tu­je da će 2016. go­di­nu pam­ti­ti dok je živ. Raz­log je ja­san. U vi­tri­ne Va­ter­po­lo sa­ve­za Sr­bi­je je sti­gla du­go če­ka­na zlat­na me­da­lja sa Olim­pij­skih iga­ra. Je­di­no naj­sjaj­ni­je od­lič­je ko­je iza­bra­ni­ci De­ja­na Sa­vi­ća ni­su ima­li u svo­joj ko­lek­ci­ji, osvo­je­no je baš u Rio da Ža­ne­i­ru, gdje je Pr­la­i­no­vić bo­ra­vio na krak­to u ju­nu 2010, či­sto to­li­ko da Flu­mi­nen­seu do­ne­se ti­tu­lu šam­pi­o­na Bra­zi­la.
– Bi­la je ovo za­i­sta go­di­na iz sno­va za sve nas u va­ter­po­lu. Do­sa­nja­li smo svo­je sno­ve. Osvo­je­na su tri zla­ta na tri naj­va­žni­ja tak­mi­če­nja. Vi­še od to­ga se ni­je ni mo­glo. Mi­slim da svi tre­ba da bu­de­mo po­no­sni na ono što smo ura­di­li u ovoj isto­rij­skoj go­di­ni za naš va­ter­po­lo – pod­sje­ća Pr­la­i­no­vić da su po­red tri­jum­fa u „Ču­de­snom gra­du” on i dru­go­vi sla­vi­li na Evrop­skom pr­ven­stvu u Be­o­gra­du i Svjet­skoj li­gi u Hu­i­žou. Ali si­gur­no da ne­ma lju­bi­te­lja va­ter­po­la na pla­ne­ti ko­ji ne zna za taj po­da­tak, ili či­nje­ni­cu da je na­kon šam­pi­o­na­ta u „Be­o­grad­skoj are­ni” An­dri­ja pro­gla­šen za naj­bo­ljeg igra­ča Sta­rog kon­ti­ne­ta.
U Ri­ju ste sla­bo star­to­va­li. Mno­gi su se za­bri­nu­li na­kon dva start­na re­mi­ja sa Grč­kom i Ma­đa­r­skom, a po­seb­no na­kon po­ra­za od do­ma­ći­na u tre­ćem ko­lu?
– Ima­li smo slab po­če­tak na Igra­ma. Iz­gle­da­li smo do­sta ne­si­gur­no i ne­pre­po­zna­tlji­vo. Raz­log to­me je po me­ni bio pre­tje­ra­na op­te­re­će­nost zlat­nom me­da­ljom ko­ju smo se­bi po­sta­vi­li kao je­di­ni cilj. Na­kon onog ču­ve­nog i šo­kant­nog po­ra­za od Bra­zi­la sje­li smo za­jed­no, po­pri­ča­li i do­go­vo­ri­li se da u na­stav­ku tur­ni­ra raz­mi­šlja­mo ka­ko da igra­mo va­ter­po­lo što bo­lje, ona­ko kao što smo igra­li na pret­hod­nim tak­mi­če­nji­ma. Uspje­li smo da iz­ba­ci­mo iz gla­ve mi­sli o zlat­noj me­da­lji. Vje­ro­va­li smo da je to zla­to do­sti­žno za nas ako igra­mo ka­ko zna­mo, utak­mi­cu po utak­mi­cu, i ta­ko je bi­lo. Ni jed­nog tre­nut­ka ni­smo po­mi­sli­li da to zla­to če­ka ne­kog dru­gog, bi­li smo ubi­je­đe­ni da ga mi naj­vi­še za­slu­žu­je­mo i ta­ko je i bi­lo.
Na­kon ve­li­kog sla­vlja za vas je usli­je­dio te­žak pe­ri­od od 40 da­na zbog mo­no­nu­kle­o­ze?
– Te­ško je re­ći zbog če­ga je tač­no do­šlo do bo­le­sti. Or­ga­ni­zam se ma­lo umo­rio, do­šlo je do pa­da imu­ni­te­ta, što se spor­ti­sti­ma po­ne­kad de­ša­va. Vr­hun­ski sport je na­po­ran, a ja sam već du­go u rit­mu gdje ne­ma baš pre­vi­še od­mo­ra u to­ku go­di­ne. Ta­kve se stva­ri jed­no­stav­no de­ša­va­ju. Bo­lest je sa­da pro­šlost za me­ne, što je naj­va­žni­je. Vra­tio sam se tre­nin­zi­ma i igri, do­bro se osje­ćam, ra­du­jem se no­vim utak­mi­ca­ma i iza­zo­vi­ma.
Sa­mo što se vra­tio u ba­zen An­dri­ja Pr­la­i­no­vić je ura­dio ono što naj­bo­lje zna. Sa no­vim klu­bom Sol­no­kom je 27. de­cem­bra osvo­jio Su­per­kup Ma­đar­ske. U po­bje­di nad Ege­rom (14:9) u fi­na­lu Her­ceg­no­vlja­nin je po­sti­gao tri go­la, je­dan ma­nje od naj­bo­ljeg stri­jel­ca De­ne­ša Var­ge. Ko­ja je raz­li­ka iz­me­đu Ita­li­je, gdje ste igra­li u Pro Re­ku i Ma­đar­ske, gdje su vas do­če­ka­li dru­go­vi iz re­pre­zen­ta­ci­je Živ­ko Go­cić i Mi­lan Alek­sić?
– Za sa­da sam ja­ko za­do­vo­ljan no­vim klu­bom, sa­i­gra­či­ma i lju­di­ma u klup­skoj or­ga­ni­za­ci­ji. Ma­đa­ri obo­ža­va­ju va­ter­po­lo, na sva­kom ko­ra­ku po­ka­zu­ju ko­li­ko im je bi­tan sport. Is­ka­zu­ju ogrom­no po­što­va­nje pre­ma spor­ti­sti­ma. U Ma­đar­skoj va­ter­po­lo uži­va bo­lji sta­tus ne­go u Ita­li­ji, dr­ža­va za­i­sta sto­ji iza spor­ta, sport­ska in­fra­struk­tu­ra je na naj­vi­šem mo­gu­ćem ni­vou. Va­ter­po­lo ni­je ni­gdje u Evro­pi po­pu­la­ran i ci­je­njen kao u Ma­đar­skoj.
Si­gur­no da bi lju­bi­te­lji va­ter­po­la vo­lje­li da vi­de An­dri­ju Pr­la­i­no­vi­ća opet u ka­pi­ci ne­kog klu­ba sa pro­sto­ra biv­še SR Ju­go­sla­vi­je. Da li raz­mi­šlja­te da ka­ri­je­ru za­vr­ši­te u Sr­bi­ji ili Cr­noj Go­ri?
– Ni­kad ne mo­gu da is­klju­čim tu mo­guć­nost. Vi­dje­će­mo šta vri­je­me do­no­si sa so­bom. Bi­lo bi do­bro da na­ši vr­hun­ski igra­či poč­nu da se vra­ća­ju u srp­ske i cr­no­gor­ske klu­bo­ve.
Za sa­da je ta op­ci­ja da­le­ko, jer su klu­bo­vi u te­škoj fi­nan­sij­skoj si­tu­a­ci­ji. Upo­zo­ra­vao je na to Pr­la­i­no­vić na­kon Olim­pij­skih iga­ra.
– O to­me sam već mno­go pu­ta pri­čao, ne bih da se po­na­vljam. U re­gi­o­nu se iz­dva­ja­ju dva klu­ba svo­jim ra­dom i or­ga­ni­za­ci­jom. To su Jug i Ja­dran Her­ceg No­vi. Svi osta­li su u ve­li­kim pro­ble­mi­ma, uklju­ču­ju­ći i Par­ti­zan, ko­ji sva­ke go­di­ne osta­ne bez pet, šest igra­ča – uka­zao je još jed­nom na probleme Pr­la­i­no­vić.Ni­ko­la Jo­va­no­vić


Ita­li­ja naj­ljep­ša za ži­vot

Sport vam je omo­gu­ćio da pro­đe­te ci­je­lu ze­malj­sku ku­glu. Gdje vam je bi­lo naj­bo­lje za ži­vot?
– Bi­lo mi je ja­ko li­je­po u Ita­li­ji, po­go­to­vo ka­da sam bo­ra­vio ta­mo sa po­ro­di­com. Li­gu­ri­ja ja­ko pod­sje­ća na Bo­ku Ko­tor­sku. Iz Ita­li­je no­sim ja­ko li­je­pa is­ku­stva.


Do­bio na­sled­ni­ka

Po­red usje­ha na sport­skom pla­nu, An­dri­ja Pr­la­i­no­vić će 2016. pam­ti­ti i po pro­ši­re­nju po­ro­di­ce.
– Go­di­nu ću pam­ti­ti po ro­đe­nju si­na, ko­ji nam se pri­dru­žio kra­jem ma­ja. Od ja­nu­a­ra će­mo bi­ti svi za­jed­no u Sol­no­ku – re­kao je An­dri­ja da će u No­voj go­di­ni bi­ti za­jed­no sa su­pru­gom, kćer­kom i si­nom.


Rio i Be­o­grad

U ri­zni­ci pri­zna­nja An­dri­ja Pr­la­i­no­vić na­gla­ša­va da su na­bit­ni­ja osvo­je­na u Ri­ju i Be­o­gra­du.
– Olim­pij­sko zla­to i osvo­je­na Li­ga šam­pi­o­na sa Zve­zdom. To su mi dva naj­dra­ža tro­fe­ja u ka­ri­je­ri.


Opro­štaj Go­ci­ća i Ni­ki­ća

Me­đu do­ga­đa­ji­ma u pro­šloj go­di­ni na Pr­la­i­no­vi­ća je uti­sak osta­vi­la i utak­mi­ca iz­me­đu Sr­bi­je i ti­ma svi­je­ta, po­vo­dom opro­šta­ja Slo­bo­da­na Ni­ki­ća i Živ­ka Go­ci­ća od ka­pi­ce sa na­ci­o­nal­nim gr­bom.
– Bio je to ve­li­čan­stven do­ga­đaj, opro­štaj ka­kav su za­slu­ži­li dva šam­pi­o­na i pri­je sve­ga dva ve­li­ka dru­ga i sa­i­gra­ča. Svi smo uži­va­li na opro­šta­ju, bio je to pra­vi na­čin da se opro­sti­mo od Bo­ba­na i Ži­le­ta i da obi­lje­ži­mo naj­u­spje­šni­ju go­di­nu u na­šoj va­ter­po­lo isto­ri­ji.


Pro Re­ko pod­ba­cio na faj­nal-sik­su

Na klup­skom pla­nu Her­ceg­no­vlja­nin je osvo­jio tri tro­fe­ja u pro­šloj go­di­ni. Sa Pro Re­kom je tri­jum­fo­vao u pr­ven­stvu i Ku­pu Ita­li­je, dok je sa no­vim klu­bom, Sol­no­kom, osvo­jio Su­per­kup Ma­đar­ske. Je­di­no tak­mi­če­nje u ko­jem ni­je tri­jum­fo­vao pro­šle se­zo­ne bi­la je Li­ga šam­pi­o­na.
– Na klup­skom pla­nu se po­čet­kom ju­na za­vr­ši­la se­zo­na i moj an­ga­žman u Pro Re­ku. Za­vr­ši­li smo če­tvr­ti na fi­nal­nom tur­ni­ru Li­ge šam­pi­o­na. Ima­li smo loš na­stup na faj­nal-sik­su u Bu­dim­pe­šti. Od­lu­čio sam ubr­zo na­kon to­ga da pro­mje­nim sre­di­nu i pot­pi­sao sam ugo­vor na go­di­nu da­na sa Sol­no­kom – pod­sje­tio je Pr­la­i­no­vić da je u mo­ru po­nu­da iza­brao onu šam­pi­o­na Ma­đar­ske.


Že­li u To­kio

Iako je osvo­jio sve što se mo­že osvo­ji­ti, Pr­la­i­no­vić i da­lje ima ve­li­kih mo­ti­va da se ba­vi va­ter­po­lom. Ne kri­je da že­li da no­si ka­pi­cu „del­fi­na” i na Olim­pij­skim igra­ma u ze­mlji iz­la­ze­ćeg sun­ca.
– Moj cilj je da bu­dem u ti­mu u To­ki­ju i po­tru­di­ću se da ta­ko bu­de. Za da­lje je te­ško sa­da prog­no­zi­ra­ti. Vi­dje­će­mo – po­ru­čio je dva­de­set­de­ve­to­go­di­šnji va­ter­po­li­sta.