Šef kan­ce­la­ri­je UNI­CEF-a za Cr­nu Go­ru Ben­dža­min Perks ka­zao je u izjavi za „Dan” da ve­ći­na ško­la ne­ma stra­te­gi­ju, od­no­sno ne pri­mje­nju­je pro­ce­du­re za spre­ča­va­nje i su­o­ča­va­nje sa na­si­ljem me­đu uče­ni­ci­ma. Perks ocje­nju­je da UNI­CEF pra­ti sve što se od­no­si na dje­cu u Cr­noj Go­ri, pa i u ve­zi sa vr­šnjač­kim na­si­ljem u ško­la­ma. On ob­ja­šnja­va da se po­ve­ća­va svi­jest gra­đa­na o vr­šnjač­kom na­si­lju, jer su tu­če me­đu uče­ni­ci­ma če­šće i ob­ja­vlju­ju se na dru­štve­nim mre­ža­ma.
– Ško­le ima­ju za­kon­sku oba­ve­zu da osi­gu­ra­ju da dje­ca ne tr­pe na­si­lje kad su u škol­skom okru­že­nju. Či­ni mi se, me­đu­tim, da ve­ći­na ško­la i ne­ki na­stav­ni­ci i di­rek­to­ri mo­žda ne vi­de kao svo­ju oba­ve­zu da šti­te dje­cu dok su pod nji­ho­vim nad­zo­rom. Svi pro­sto­ri u ško­li tre­ba da bu­du bez­bjed­ni i da u nji­ma ne­ma na­si­lja, a svi na­stav­ni­ci i di­rek­to­ri mo­ra­ju da bu­du svje­sni svo­je du­žno­sti i da u sva­kom tre­nut­ku bri­nu o dje­ci – is­ti­če Perks.
On sma­tra da je po­treb­no da se iz­gra­di osje­ća­nje pri­pad­no­sti i po­vje­re­nja unu­tar ško­le i po­ro­di­ce, ta­ko da dje­ca mo­gu o to­me da raz­go­va­ra­ju sa ro­di­te­lji­ma i na­stav­ni­ci­ma.
Perks da ni­je si­gu­ran da se ni­vo vr­šnjač­kog na­si­lja po­ve­ća­va, već da ga je mo­žda bi­lo vi­še pri­je 20 ili 40 go­di­na, ali je sa­da jav­nost upo­zna­ta sa slu­ča­je­vi­ma pre­ko dru­štve­nih mre­ža.
– Vr­šnjač­ko na­si­lje je uvi­jek bi­lo pri­sut­no, a ve­ći broj se ni­kad ne pri­ja­vi. Po­sled­nja stu­di­ja iz 2013. go­di­ne po­ka­za­la je da sva­ki tre­ći gra­đa­nin Cr­ne Go­re po­zna­je di­je­te ko­je je bi­lo žr­tva na­si­lja u ško­li. Pre­ma UNI­CEF-ovom is­tra­ži­va­nju iz ju­na 2016, sva­ko pe­to di­je­te je gle­da­lo tu­ču vr­šnja­ka ko­ju je pri­ja­telj sni­mio te­le­fo­nom i ob­ja­vio na in­ter­ne­tu; sva­ko še­sto je taj sni­mak ko­men­ta­ri­sa­lo uži­vo, a se­dam od­sto je ko­men­ta­re na sni­mak tu­če vr­šnja­ka ob­ja­vi­lo na in­ter­ne­tu. Pro­blem je ne­po­sto­ja­nje is­tra­ži­va­nja iz pret­hod­nih pe­ri­o­da. Ne mo­že se utvr­di­ti trend ra­sta na osno­vu ne­ko­li­ko sni­mlje­nih tu­ča – ob­ja­šnja­va Perks.
On upo­zo­ra­va da ne­u­ro­lo­ška i psi­ho­lo­ška is­tra­ži­va­nja ja­sno po­ka­zu­ju da vi­sok ni­vo na­si­lja me­đu ti­nej­dže­ri­ma če­sto pred­sta­vlja od­raz na­si­lja ili za­ne­ma­ri­va­nja kod ku­će.
– Na­ža­lost, is­tra­ži­va­nja ta­ko­đe po­ka­zu­ju da lo­ša po­ve­za­nost sa ro­di­te­lji­ma u ra­nom dje­tinj­stvu uti­če da ova dje­ca kad po­sta­nu ti­nej­dže­ri ne raz­go­va­ra­ju sa ro­di­te­lji­ma o pro­ble­mi­ma sa ko­ji­ma se su­o­ča­va­ju ni­ti ima­ju po­vje­re­nja u na­stav­ni­ke da sa nji­ma raz­go­va­ra­ju o na­si­lju ko­je tr­pe. Do­bra vi­jest je da nam na­u­ka ta­ko­đe go­vo­ri da na­stav­ni­ci mo­gu da spri­je­če na­si­lje ta­ko što će po­mo­ći dje­ci da iz­gra­de si­stem vri­jed­no­sti ko­ji će ih uči­ni­ti oso­ba­ma od in­te­gri­te­ta. Po­treb­no je da ško­la po­mog­ne dje­ci da stek­nu vje­šti­ne kao što je, na pri­mjer, sa­mo­kon­tro­la, kao i da po­mog­ne dje­ci da raz­vi­ju osje­ćaj pri­pad­no­sti, op­ti­mi­zam i da ot­kri­ju strast za uče­njem po­sta­vlja­ju­ći se­bi stal­no no­ve ci­lje­ve – sma­tra Perks.
D. Bo­go­je­vić


Dje­ca su ugro­že­na na in­ter­ne­tu

Perks pod­sje­ća da je is­tra­ži­va­nje iz ju­na 2016. po­ka­za­lo da sva­ko dru­go di­je­te ne go­vo­ri ro­di­te­lji­ma o stva­ri­ma ko­je ga uz­ne­mi­ra­va­ju na in­ter­ne­tu.
– Mi smo raz­ra­di­li pro­gram za pre­ven­ci­ju na­si­lja u ško­li i on je spro­ve­den u pre­ko 30 osnov­nih ško­la. Na­da­mo se da će se ubu­du­će pro­ši­ri­ti na sve ško­le. U okvi­ru te­ku­će kam­pa­nje „Za­u­sta­vi­mo na­si­lje online”, po­kre­nu­li smo mo­bil­nu apli­ka­ci­ju NET­Pri­ja­te­lji ko­ja sva­ko di­je­te u Cr­noj Go­ri uči ka­ko da iz­bjeg­ne na­si­lje na in­ter­ne­tu, ka­ko da se su­o­či sa tom po­ja­vom i na ko­ji na­čin i ko­me da je pri­ja­vi – na­vo­di Perks.