Kao vr­lo mlad Zo­ran Ni­ko­lić je sre­ću po­tra­žio u ino­stran­stvu. Per­spek­tiv­ni cen­tar Bu­duć­nost Vo­li sma­tra da je ne­ko­li­ko go­di­na pro­ve­de­nih u Špa­ni­ji is­ko­ri­stio da na­pre­du­je kao igrač, ali i da na­u­či ži­vot­nu ško­lu.
- Ra­di­lo se ja­ko do­bro pr­ve dvi­je go­di­ne. U Đi­ro­ni sam imao uju­tro in­di­vi­du­al­ne tre­nin­ge pri­je ško­le, a po­sli­je ško­le tim­ske tre­nin­ge. Tre­ni­rao sam sa ka­de­ti­ma, ju­ni­o­ri­ma i dru­gim ti­mom ko­ji je igrao če­tvr­tu špan­sku li­gu! Tu sma­tram da sam do­sta na­u­čio i o ži­vo­tu i o ko­šar­ci i da sam do­sta na­pre­do­vao ko­šar­ka­ški.
Ove se­zo­ne je u dre­su Pod­go­ri­ča­na od­mah ba­čen u va­tru i či­ni se da je šan­su is­ko­ri­stio. Ka­ko se no­siš sa pri­ti­skom ko­ji stal­no pra­ti Bu­duć­nost Vo­li i da li si za­do­vo­ljan pro­gre­som u svo­joj igri?
- Pa iskre­no taj pri­ti­sak ja ne­mam i ni­ko sa stra­ne ga ne mo­že stvo­ri­ti je­di­no ga ja mo­gu sa­mom se­bi stvo­ri­ti. Što se ti­če pro­gre­sa za­do­vo­ljan sam, iskre­no ovo je me­ni bi­lo po­treb­no da do­bi­jem šan­su i ako je za­slu­žu­jem i da je is­ko­ri­stim što bo­lje mo­gu. Ve­o­ma sam za­hva­lan Vla­du ko­ji mi je dao šan­su ka­da sam do­šao u klub.
Po­sli­je od­lič­nog star­ta u re­do­vi­ma pla­vih je do­šlo do iz­vje­snih tur­bu­len­ci­ja, što je, iz­me­đu osta­log, do­ve­lo do kri­ze igre i re­zul­ta­ta.
- Te kri­ze se de­ša­va­ju svim klu­bo­vi­ma čak i ve­ćim klu­bo­vi­ma od na­šeg. Tre­nut­na je si­tu­a­ci­ja da smo ušli u dru­gi krug utak­mi­ca da svi že­le da nas do­bi­ju i da nam se re­van­ši­ra­ju! Ni­je ni­ma­lo la­ko oprav­da­ti ona­ko do­bar po­če­tak se­zo­ne, ali će­mo da­ti sve od se­be da za­dr­ži­mo mje­sto ko­je vo­di u plej-of. 
I dok je avan­tu­ra u Evro­ku­pu ne­slav­no za­vr­ši­la, Pod­go­ri­ča­ni i da­lje ima­ju ve­li­ke am­bi­ci­je u ABA li­gi. Ka­ko ocje­nju­ješ kva­li­tet re­gi­o­nal­nog tak­mi­če­nja i ko su glav­ni kon­ku­ren­ti za naj­vi­ši pla­sman?
- ABA li­ga je ja­ko do­bra li­ga po­go­to­vo za mla­de igra­če ako ima­ju šan­su da se afir­mi­šu. Kao što vi­di­te odav­de mno­gi igra­či idu u naj­ja­če li­ge svi­je­ta. Što se ti­če kon­ku­re­na­ta ima pet eki­pa ko­je se iz­dva­ja­ju. Po­red nas tu su Cr­ve­na zve­zda, Par­ti­zan, Ce­de­vi­ta i Ci­bo­na! Na­ža­lost na­ša avan­tu­ra u Evro­ku­pu se za­vr­ši­la ne­slav­no, ima­li smo ja­ku gru­pu i još ve­li­ki pro­blem sa po­vre­da­ma, ta­ko da nam je u ne­kim utak­mi­ca­ma fa­li­lo ja­ko ma­lo za po­bje­du.  Na­ši do­me­ti u ABA li­gi su ja­sni da do­đe­mo do fi­na­la i da po­ku­ša­mo da je osvo­ji­mo!
Sa kim vam je bi­lo naj­te­že igra­ti u do­sa­da­šnjem di­je­lu se­zo­ne?
- Naj­te­že mi je bi­lo sa An­tom Ži­ži­ćem iz Ci­bo­ne i Mi­rom Bi­la­nom iz Ce­de­vi­te.
Zo­ran Ni­ko­lić se već na­šao na ši­rem spi­sku re­pre­zen­ta­ci­je Cr­ne Go­re. Me­đu­tim, kon­ku­ren­ci­ja u cen­tar­skoj li­ni­ji cr­ve­nih je že­sto­ka.
- Što se ti­če re­pre­zen­ta­ci­je i sa­mi zna­te da smo na cen­tar­skim po­zi­ci­ja­ma jed­na od naj­bo­ljih dr­ža­va u Evro­pi, ta­ko da ako bu­dem opet po­zvan bi­će ve­li­ka čast da se oda­zo­vem i tre­ni­ram sa tim mom­ci­ma i na­u­čim ne­što no­vo od njih.
Ta­len­to­va­ni cen­tar Pod­go­ri­ča­na je ove se­zo­ne u Evro­ku­pu na par­ke­tu pro­sječ­no pro­vo­dio 16 mi­nu­ta sa učin­kom od 4,8 po­e­na i če­ti­ri sko­ka. U ABA li­gi je na 15 utak­mi­ca za po 17 mi­nu­ta uba­ci­vao 6,2 po­e­na, uz 4,9 sko­ko­va.Z.N.


Naj­te­že bez po­ro­di­ce

Ni­ko­lić ot­kri­va da je za sva­kog spor­ti­stu ko­ji se kao vr­lo mlad oti­sne pre­ko gra­ni­ce naj­te­ža odvo­je­nost od po­ro­di­ce, ali da se tre­ba opro­ba­ti.
- Sma­tram da ako odu u ino­stran­stvo da se uvi­jek mo­gu vra­ti­ti i da će to bi­ti sa­mo plus za njih, ali opet ne­kad i to ni­je pra­va od­lu­ka. Pa taj fak­tor da si ta­mo sam, da ni­je tvo­ja po­ro­di­ca tu, to je mo­žda i naj­te­ži dio sve­ga to­ga. Ima igra­ča ko­ji ni­su mo­gli to da iz­dr­že pa su se vra­ća­li ku­ći po­sli­je krat­kog vre­me­na! 


Uzor bio sta­ri­ji brat

Za raz­li­ku od ve­ći­ne igra­ča, ko­ji su od ma­lih no­gu za uz­o­re ima­li slav­ne ko­šar­ka­še, kod Ni­ko­li­ća je to bi­lo ma­lo dru­ga­či­je.
- Uzor mi je bio moj sta­ri­ji brat jer kad sam ja po­čeo on je već igrao ta­ko da sam išao na nje­go­ve utak­mi­ce kao ma­li i za­vo­lio ko­ša­r­ku. U Evro­pi bez di­le­me Ja­nis Bu­ru­sis, a što se ti­če NBA naj­vi­še mi se svi­đa na­čin na ko­ji je igrao Olaj­džu­von.