Na­ža­lost, Cr­na Go­ra je ma­fi­ja­ška dr­ža­va u pra­vom smi­slu te ri­je­či. Ne­ma ni re­da ni za­ko­na, i taj re­žim Mi­la Đu­ka­no­vi­ća mo­ra se što pri­je obo­ri­ti. Vje­ru­jem da će usko­ro bi­ti no­vih iz­bo­ra, da će do­ći do ve­li­kih na­rod­nih ne­mi­ra i da će Đu­ka­no­vić bi­ti prog­nan s vla­sti. Na­ro­du u Cr­noj Go­ri je pre­ki­pje­lo i Đu­ka­no­vić će mo­ra­ti da bje­ži sa svo­jim mi­li­o­ni­ma i mi­li­jar­da­ma, ta­mo gdje je una­pri­jed obez­bi­je­dio sklo­ni­šte. I nje­mu je ja­sno da mu rok upo­tre­be pro­la­zi čim Cr­na Go­ra bu­de pri­mlje­na u NA­TO. On vi­še ni­ko­me na Za­pa­du ne tre­ba i to je po­sled­nji pr­lja­vi po­sao ko­ji či­ni za za­pad­ne si­le – da Cr­nu Go­ru, mi­mo vo­lje nje­nog na­ro­da, utje­ra u NA­TO – ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan“ li­der SRS-a dr Vo­ji­slav Še­šelj.
●Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te sve otvo­re­ni­je na­pa­de na Ru­si­ju i okre­ta­nje cr­no­gor­ske vla­sti pr­o­tiv Mo­skve?
– Mi­lo Đu­ka­no­vić je u gro­zni­ča­voj si­tu­a­ci­ji. On bi že­lio da se pri­ka­že ru­skom žr­tvom da bi opet do­bio po­dr­šku Za­pa­da. Vi­di da mu je to je­di­na kar­ta, ali je­dan mo­me­nat mu ne ide na­ru­ku. U SAD su se stva­ri pro­mi­je­ni­le, iza­bran je no­vi pred­sjed­nik Do­nald Tramp, ko­ji je sa­svim svje­stan ma­fi­ja­ške pri­ro­de cr­no­gor­skog re­ži­ma. I u Ame­ri­ci no­vi­ne sve če­šće pi­šu o to­me i kon­sta­tu­ju da ni­je u in­te­re­su ni NA­TO-a da pri­mi ta­kvu ma­fi­ja­šku dr­ža­vu u svo­je re­do­ve. Po­go­to­vu što ona ne­ma ni­ka­kve voj­ne po­ten­ci­ja­le.
●Uoči pro­te­klih iz­bo­ra u Cr­noj Go­ri na­ja­vlji­va­li ste do­la­zak uko­li­ko ra­di­ka­li po­vra­te par­la­men­tar­ni sta­tus. Iako se to ni­je de­si­lo, mo­že li se ipak oče­ki­va­ti da do­đe­te?
– U Cr­noj Go­ri su iz­bo­ri po­kra­de­ni, a kra­đa je uči­nje­na na naj­bru­tal­ni­ji na­čin. Ni­je ovo za me­ne iz­go­vor, mo­žda je SRS i ovog pu­ta bio is­pod tri od­sto, ali su­de­ći po re­a­go­va­nju gra­đa­na na po­dje­lu na­šeg pro­pa­gand­nog ma­te­ri­ja­la – to je ne­mo­gu­će. Gra­đa­ni Cr­ne Go­re su to odu­še­vlje­no pri­ma­li. A ja znam me­to­de ko­ji­ma je Mi­lo Đu­ka­no­vić po­krao iz­bo­re, pr­vo pot­ku­plji­va­njem kon­tro­lo­ra na bi­rač­kim mje­sti­ma, pa upi­si­va­njem mr­tvih lju­di u bi­rač­ke spi­sko­ve, ku­po­vi­nom sva­kog gla­sa i lič­nih ka­ra­ta dan-dva pred iz­bo­re... Onaj ko do­bi­je pa­re, 100 eura, u po­ne­dje­ljak se ja­vi da va­di no­vu lič­nu kar­tu jer je sta­ra na­vod­no iz­gu­blje­na. Tu je i či­tav niz dru­gih me­to­da. Đu­ka­no­vić je iz­mi­slio i puč pro­tiv se­be, i to u sa­rad­nji s re­ži­mom u Be­o­gra­du, ko­ji mu je po­mo­gao da to or­ga­ni­zu­je i iz­ve­de.
●Da li je Stan­ko Su­bo­tić Ca­ne spo­na iz­me­đu ta dva re­ži­ma?
– On je čvr­sta spo­na, ma­da su i mi­mo nje­ga čvr­ste ve­ze iz­me­đu To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća i Alek­san­dra Vu­či­ća, s jed­ne stra­ne, i Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća, s dru­ge stra­ne. Đu­ka­no­vić je pre­sud­no do­pri­nio osni­va­nju SNS-a i nje­noj po­bje­di na iz­bo­ri­ma. Ogrom­ne pa­re je u to ulo­žio. Stan­ko Su­bo­tić je u jed­noj tran­ši dao mi­li­on eura, to znam po­u­zda­no. Vu­čić mi je sam re­kao, dok me je po­sje­ći­vao u Ha­gu, da je do­bio no­vac od Stan­ka Su­bo­ti­ća, da je pre­dao To­mi i da je ovaj to uzeo i sta­vio u svoj džep, a da je za­du­žio stran­ku za 600.000 eura kod In­te­sa ban­ke, iako sam mu ja za­bra­nio da uzi­ma kre­dit.
●Po­me­nu­li ste Đu­ka­no­vi­ća i na­vod­ni po­ku­šaj dr­žav­nog uda­ra na dan iz­bo­ra. Ka­ko Vi gle­da­te na tu pri­ču i na na­vo­de o umi­je­ša­no­sti srp­skih dr­ža­vlja­na, pa čak i Ru­si­je?
– Sa­znao sam iz po­u­zda­nih iz­vo­ra da ta dva Ru­sa ne po­sto­je pod tim ime­nom i pre­zi­me­nom, da su ime­na pot­pu­no iz­mi­šlje­na. A ovo su lju­di ko­ji­ma je pla­će­no da bu­du la­žni svje­do­ci, svje­do­ci sa­rad­ni­ci. Za­mi­sli­te tu glu­post – for­mi­ra se gru­pa od 20 ko­man­do­sa da upad­ne u Skup­šti­nu Cr­ne Go­re da ubi­je Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. Ot­kud Mi­lo u Skup­šti­ni u to do­ba? Ba­rem da je ri­ječ o upa­du u nje­go­vu re­zi­den­ci­ju, a ova­ko?! I to biv­ši ko­man­dant Žan­dar­me­ri­je Di­kić ko­ji je na iz­di­sa­ju. On je obo­lio od ra­ka pan­kre­a­sa i oti­šao je u ma­na­stir Ostrog da cje­li­va mo­šti Sv. Va­si­li­ja. To mu je po­sled­nja na­da, po­sled­nji li­jek. Jed­na na­ša čla­ni­ca ko­ja ima 61 go­di­nu me­đu uhap­še­ni­ma je. Je­ste ona ve­li­ki na­ci­o­na­li­sta, je­ste pso­va­la Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, ali za­mi­sli­te nju s pu­škom u ru­ka­ma ka­ko upa­da u Skup­šti­nu Cr­ne Go­re?! A tek pri­ča da su Ru­si htje­li da obo­re Đu­ka­no­vi­ća? Pa oni da to od­lu­če ne bi ovaj ostao ta­mo pet mi­nu­ta, odu­va­li bi ga. Zar mi­sli­te da bi oni igra­li ove dje­či­je igre i ba­be na­o­ru­ža­va­li i sla­li u Cr­nu Go­ru?!
●Šta ka­že­te na upor­nost Ha­škog tri­bu­na­la da Sr­bi­ja pre­da tri funk­ci­o­ne­ra SRS-a?
– Hag će bi­ti upo­ran dok po­sto­ji, ali za nas je ta stvar za­vr­še­na. Srp­ski pra­vo­sud­ni si­stem je pre­su­dio, ne po­sto­je uslo­vi za iz­ru­če­nje. I ta pre­su­da se ne mo­že opo­zva­ti, ne­ma na­či­na.
●Da li će­te se kan­di­do­va­ti na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma u Sr­bi­ji na­red­ne go­di­ne?
– Da. SRS, od­no­sno na­ša Cen­tral­na otadž­bin­ska upra­va je još u ma­ju 2016. go­di­ne od­lu­či­la da ja bu­dem kan­di­dat stran­ke za pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je.
●Ka­ko gle­da­te na even­tu­al­nu no­vu kan­di­da­tu­ru To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća i sma­tra­te li da on mo­že bi­ti je­din­stve­ni kan­di­dat svih stra­na­ka ko­je su tre­nut­no u vla­sti?
– Ne vje­ru­jem. Po­što je To­mi­slav Ni­ko­lić to­li­ko kom­pro­mi­to­van, ne vje­ru­jem da će se Vu­čić usu­di­ti. To bi bio po­raz Alek­san­dra Vu­či­ća. On mo­ra da na­đe ne­kog ozbilj­nog kan­di­da­ta u SNS-u, ili da se lič­no kan­di­du­je. To­mi­slav Ni­ko­lić je kom­pro­mi­to­van te­škim kri­mi­nal­nim afe­ra­ma, ogrom­nim bo­gat­stvom ko­je je ste­kao ot­kad je na vla­sti, la­žnom fa­kul­tet­skom di­plo­mom, fon­da­ci­jom svo­je su­pru­ge Dra­gi­ce Ni­ko­lić, pre­ko ko­je je ukra­de­no vi­še od pet mi­li­o­na eura i ra­znim glu­pim iz­ja­va­ma u jav­no­sti ko­ji­ma se svi­jet smi­je.
●Ko­li­ko je re­al­na mo­guć­nost da Vu­čić bu­de kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je?
– Sma­tram da se to mo­že de­si­ti, ma­da se on još neć­ka. Jer, objek­tiv­no, on je tre­nut­no ipak naj­ja­či, on je na ze­ni­tu po­pu­lar­no­sti. Niz­br­do mu je kre­nu­la po­pu­lar­nost, ali ne do­volj­no br­zo da bi­smo se mi sa­da ra­do­va­li i bi­li re­lak­si­ra­ni. Još uvi­jek je vr­lo vi­so­ka nje­go­va po­pu­lar­nost.
Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te mo­guć­nost da se Vuk Je­re­mić kan­di­du­je za pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve?
– On ne­ma ni­ka­kve šan­se, tek ot­kri­va­ju nje­go­ve kri­mi­nal­ne afe­re, a evo i go­vo­ri se o umi­je­ša­no­sti u ubi­stvo gar­di­sta na Top­či­de­ru. Ako ni­šta dru­go, u za­ta­ška­va­nje je umi­je­šan. Tu su još ne­ke afe­re ko­je se ve­zu­ju uz nje­go­vo ime, a ti­ču se oti­ma­či­ne dr­žav­nih pa­ra pri­li­kom ku­po­pro­da­je di­plo­mat­skih obje­ka­ta u ne­kim stra­nim ze­mlja­ma.
●Ni­ste od­go­vo­ri­li ka­da Vas mo­že­mo oče­ki­va­ti u Cr­noj Go­ri?
– Pa, eto, oče­kuj­te me u Cr­noj Go­ri ka­da SRS opet bu­de par­la­men­tar­na po­li­tič­ka par­ti­ja, jer mi je po­ni­ža­va­ju­će da idem kao pred­sjed­nik van­par­la­men­tar­ne stran­ke. A na­dam se da će vr­lo br­zo Cr­na Go­ra po­no­vo na bi­ra­li­šta.
M.Nje­guš


Bra­no vi­še ni­je glav­ni šef ma­fi­je

●Ne­du­go na­kon de­ša­va­nja u Cr­noj Go­ri, i u Sr­bi­ji je pro­na­đe­no oruž­je u bli­zi­ni ku­će pre­mi­je­ro­vih ro­di­te­lja... Mno­gi ta dva do­ga­đa­ja do­vo­de u ve­zu?
– Mno­go je to­ga čud­no oko tog oruž­ja. Jed­na zo­lja i 500–600 me­ta­ka, a ni­gdje pu­ške. Kao da je to ne­ko na­mjer­no ba­cio da ne­ko na­đe. To je me­ni ne­vje­ro­vat­no. Ne mo­gu da ka­žem da ne­ma baš ni­šta u po­za­di­ni. Ne mo­gu, jer su mno­gi kri­mi­nal­ni kru­go­vi u Sr­bi­ji uz­dr­ma­ni. Ve­li­ki je rat unu­tar sa­me ma­fi­je. Čak se cr­no­gor­ska ma­fi­ja po­di­je­li­la na tri stru­je i ra­tu­je me­đu­sob­no. Ni­je ni Bra­no Mi­ću­no­vić vi­še glav­ni šef ma­fi­je. Ne­ke gru­pe su mu ot­ka­za­le po­slu­šnost. Zna­či, stva­ri su se u pod­ze­mlju pro­mi­je­ni­le i ja ne mo­gu da po­hva­tam sve kon­ce. Me­đu­tim, smi­je­šne pri­če se pla­si­ra­ju u jav­nost od stra­ne re­ži­ma i u Pod­go­ri­ci i u Be­o­gra­du.


Ni­ko­lić me je iz­dao, Vu­či­ću ni­kad ni­sam vje­ro­vao

●Da li je tač­no da ste osta­li u do­brim od­no­si­ma sa Alek­san­dr­om Vu­či­ćem?
– Ne. Ja ga pro­vo­ci­ram kad god do­đe u Na­rod­nu skup­šti­nu. Ali, po­sto­ji raz­li­ka u mom op­ho­đe­nju sa To­mi­sla­vom Ni­ko­li­ćem i sa Alek­san­drom Vu­či­ćem. To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća za­i­sta mr­zim. A, za­što? Za­to što sam mu bes­kraj­no vje­ro­vao, a Vu­či­ću ni­ka­da ni­sam to­li­ko vje­ro­vao. Ni­ko­lić me je iz­dao i ne mo­gu oči­ma da ga vi­dim.


Naj­te­že je Sr­bi­ma u Cr­noj Go­ri

●Zva­nič­na Sr­bi­ja ne re­a­gu­je na oči­gled­na kr­še­nja ljud­skih pra­va i na dis­kri­mi­na­ci­ju svog na­ro­da u Cr­noj Go­ri?
– Od ot­cje­plje­nja Cr­ne Go­re re­ži­mi u Sr­bi­ji pr­stom ni­su mrd­nu­li da za­šti­te in­te­re­se Sr­ba u Cr­noj Go­ri. A Sr­bi u Cr­noj Go­ri su tre­nut­no naj­u­gro­že­ni­ji od svih pri­pad­ni­ka na­šeg na­ro­da ko­ji ži­ve u su­sjed­nim dr­ža­va­ma. Naj­te­že je Sr­bi­ma u Cr­noj Go­ri. Ne­ka­ko i u Hr­vat­skoj iz­dr­ža­va­ju, i u Ru­mu­ni­ji, Ma­đar­skoj, Al­ba­ni­ji, a naj­te­že im je pod Đu­ka­no­vi­će­vim re­ži­mom. Sr­bi­ma u Cr­noj Go­ri od­u­zi­ma­ju na­ci­o­nal­no ime, na­ci­o­nal­no pi­smo, na­ci­o­nal­ni je­zik, ugnje­ta­va­ju SPC. Že­le da ot­mu hra­mo­ve srp­skoj cr­kvi, da ot­mu ma­na­sti­re, iz­mi­sli­li su ne­ku svo­ju no­vo­kom­po­no­va­nu cr­kvu, ko­ja ne­ma ve­ze sa pra­vo­sla­vljem i s cr­kve­nim ka­no­ni­ma. Oku­pi­li su raš­či­nje­ne sve­šte­ni­ke i kri­mi­nal­ce... I ni­ko pr­stom da mrd­ne iz Be­o­gra­da.


Usko­ro za­jed­no i u čvr­stom sa­ve­zu s Ru­si­jom

●Va­ša po­ru­ka gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re i Sr­bi­je za 2017. go­di­nu
– Ubi­je­đen sam da će­mo se usko­ro ota­ra­si­ti i re­ži­ma Mi­la Đu­ka­no­vi­ća u Cr­noj Go­ri i re­ži­ma Alek­san­dra Vu­či­ća u Sr­bi­ji, da će pa­tri­ot­ske sna­ge po­bi­je­di­ti i da će­mo usko­ro ima­ti šan­su da se uje­di­ni­mo i sa Re­pu­bli­kom Srp­skom, i da ima­mo je­din­stve­nu srp­sku dr­ža­vu, u čvr­stom sa­ve­zu sa Ru­si­jom.