Sve vri­je­me se naj­sna­žni­je za­la­žem za to da opo­zi­ci­ja ima za­jed­nič­kog kan­di­da­ta, jer sa­mo ta­ko ima­mo šan­su za po­bje­du. Uko­li­ko gla­so­vi opo­zi­ci­je ne bu­du skon­cen­tri­sa­ni na jed­nom mje­stu, la­ko se mo­že de­si­ti da u dru­gom kru­gu ima­mo Še­še­lja i Ni­ko­li­ća. To bi bio ve­li­ki po­raz za Sr­bi­ju i od te sra­mo­te se ne bi­smo du­go opra­li ni pred me­đu­na­rod­nom jav­no­šću, a ni pred so­bom, ima­ju­ći u vi­du po­li­tič­ku ulo­gu tih ak­te­ra pret­hod­nih de­ce­ni­ja. Za­to ape­lu­jem na sve pred­stav­ni­ke de­mo­krat­ske gra­đan­ske opo­zi­ci­je da po­dr­ži­mo onog kan­di­da­ta ko­ji ima naj­ve­ću šan­su da po­bi­je­di Vu­či­će­vog kan­di­da­ta, jer bi ta po­bje­da ras­pa­ra­la Vu­či­će­vu vlast i za­u­sta­vi­la na­za­do­va­nje Sr­bi­je ko­je ne­pre­sta­no tra­je od 2012. go­di­ne u svim obla­sti­ma, iz­ja­vio je u in­ter­vjuu za „Dan” biv­ši pred­sjed­nik Sr­bi­je, li­der SDS-a Bo­ris Ta­dić, ko­men­ta­ri­šu­ći pred­sto­je­ću 2017. go­di­nu ko­ja je u star­tu obi­lje­že­na naj­zna­čaj­ni­jim do­ga­đa­jem na po­li­tič­koj sce­ni Sr­bi­je, ras­pi­si­va­njem pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra.
●Ko bi, po Va­šem mi­šlje­nju, mo­gao da iza­đe na cr­tu kan­di­da­tu na­pred­nja­ka i da li ste po­mi­šlja­li da po­no­vo bu­de­te sto­žer de­mo­krat­skih sna­ga?
– Neo­p­hod­no je da op­šti in­te­res sta­vi­mo iz­nad lič­nih su­je­ta i po­je­di­nač­nih in­te­re­sa. Ta­ko­đe je neo­p­hod­no da ne li­ci­ti­ra­mo ime­ni­ma za­jed­nič­kih kan­di­da­ta pri­je ne­go što do­ne­se­mo ko­nač­nu od­lu­ku, jer ti­me sa­mo po­ten­ci­jal­ne kan­di­da­te iz­la­že­mo bru­tal­nim na­pa­di­ma re­žim­skih me­di­ja. Stran­ka ko­ju vo­dim i ja lič­no uči­ni­će­mo sve da do­pri­ne­se­mo ova­kvim od­lu­ka­ma pred pred­sjed­nič­ke iz­bo­re.
●Mi­sli­te li da će se sam pre­mi­jer i li­der SNS-a Alek­san­dar Vu­čić upu­sti­ti u tr­ku za pred­sjed­ni­ka ili će sta­ti iza ak­tu­el­nog pred­sjed­ni­ka To­mi­sla­va Ni­ko­li­ća, ko­ji ho­će „još je­dan man­dat”, i da li je mo­guć „ne­ko tre­ći”?
– Vu­čić je u ve­li­kom pro­ble­mu. I nje­mu je ja­sno da je Ni­ko­lić loš kan­di­dat i da je to­kom svog man­da­ta po­ka­zao da je glo­bal­ni šam­pi­on be­smi­sle­nih iz­ja­va i čo­vjek bez ika­kve po­li­tič­ke ide­je i kon­cep­ta. S dru­ge stra­ne, za Vu­či­ća je pro­ble­ma­tič­no da se lič­no kan­di­du­je jer bi se ti­me od­re­kao iz­vr­šne vla­sti, a svje­stan je či­nje­ni­ce da se u Sr­bi­ji vlast mi­je­nja na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma i da ovi iz­bo­ri mo­gu bi­ti pre­sud­ni. Me­đu­tim, Vu­čić od 2012. go­di­ne zlo­u­po­tre­blja­va in­sti­tu­ci­ju iz­bo­ra is­klju­či­vo u svr­hu za­dr­ža­va­nja i pro­du­ža­va­nja sop­stve­ne vla­sti, osla­nja­ju­ći se na ap­so­lut­nu kon­tro­lu me­di­ja i spre­ča­va­nje nor­mal­nog fi­nan­si­ra­nja opo­zi­ci­je, pa ta­ko je i sa­da vr­lo vje­ro­vat­no da će u istu svr­hu isto­vre­me­no ras­pi­sa­ti i par­la­men­tar­ne iz­bo­re. Po­sle­di­ca to­ga je ne sa­mo obe­smi­šlja­va­nje iz­bo­ra ko­ji se odr­ža­va­ju sko­ro sva­ke go­di­ne i tro­še­nje sred­sta­va i ener­gi­je gra­đa­na, već i dr­ža­nje Sr­bi­je u kon­stant­nom svo­je­vr­snom van­red­nom sta­nju per­ma­nent­ne pred­iz­bor­ne kam­pa­nje. Ima­mo stal­no po­de­ša­va­nje sta­ti­stič­kih pri­ka­za u skla­du sa tim in­te­re­si­ma. Ta­ko je isti broj ne­za­po­sle­nih 2011. bio 23 od­sto, a sa­da je pri­ka­zan kao 17 od­sto i „ne­vje­ro­va­tan uspjeh Vu­či­će­ve vla­de”.
●Ka­ko gle­da­te na po­ten­ci­jal­no kan­di­do­va­nje Vu­ka Je­re­mi­ća i Sa­še Jan­ko­vi­ća, od ko­jih vlast oči­to ima strah?
– Upra­vo zbog ta­kvih na­pa­da usmje­re­nih na sva­kog ko se u me­di­ji­ma po­me­ne kao po­ten­ci­jal­ni pred­sjed­nič­ki kan­di­dat ne bi tre­ba­lo li­ci­ti­ra­ti ime­ni­ma. Za­to ni sa­da ne bih ko­men­ta­ri­sao ni­kog po­je­di­nač­no. Za­jed­nič­ki kan­di­dat bi tre­ba­lo da bu­de onaj ko­ji ima naj­vi­še šan­se da po­bi­je­di Vu­či­će­vog kan­di­da­ta i ko­ji ima naj­vi­še zna­nja i is­ku­stva da na­kon po­bje­de vo­di Sr­bi­ju u do­brom prav­cu.
●Či­ni se da se par­la­ment pre­tvo­rio u va­ša­ri­šte, gdje vla­daju ne­tr­pe­lji­vost, ne­to­le­ran­ci­ja, pa i na­si­lje od ver­bal­nog do fi­zič­kog – naj­bo­lje od­sli­ka­vaju Sr­bi­ju?
– Od 2012. go­di­ne upo­zo­ra­vam na po­rast agre­si­je u jav­nom di­ja­lo­gu i na po­sle­di­ce ta­kve po­li­ti­ke oli­če­ne u po­ra­stu na­si­lja na svim ni­vo­i­ma i pot­pu­nom uru­ša­va­nju po­li­tič­ke kul­tu­re i de­mo­krat­skih vri­jed­no­sti. U skup­šti­ni se go­to­vo sva­ko­dnev­no po­ni­šta­va iz­bor­na vo­lja gra­đa­na Sr­bi­je, ko­ji ni­su gla­sa­li za vla­da­ju­će stran­ke, ta­ko što se vri­je­đa­ju i oma­lo­va­ža­va­ju po­sla­ni­ci opo­zi­ci­je. Pre­mi­jer u skup­šti­ni po­sla­ni­ke opo­zi­ci­je na­zi­va la­žo­vi­ma, di­je­li im di­jag­no­ze i go­vo­ri da „mo­ra da je on ne­gdje stra­šno po­gri­je­šio čim oni sjed­ne tu”. Ti­me pre­mi­jer po­ru­ču­je da je spram nje­go­ve ni­štav­na iz­bor­na vo­lja gra­đa­na. To ni­je de­mo­kra­ti­ja. To je auto­kra­ti­ja u ko­joj pre­mi­jer sva­ku kri­ti­ku ko­ja je upu­će­na nje­mu na­zi­va iz­da­jom dr­ža­ve. Oči­gled­no je da da­nas Sr­bi­jom vla­da je­dan čo­vjek či­ja vo­lja je iz­nad za­ko­na i in­sti­tu­ci­ja i ko­ji lu­jov­ski dr­ža­vu po­is­to­vje­ću­je sa so­bom. Tač­no je da je da­nas par­la­ment va­ša­ri­šte, ali je na ko­rak od to­ga da po­sta­ne i „var­va­ri­šte”, kao što je bio i de­ve­de­se­tih go­di­na.
●Da li de­ša­va­nja u skup­šti­ni na­ja­vlju­ju mo­guć­nost da se pre­mi­jer od­lu­či za van­red­ne iz­bo­re?
– Ta mo­guć­nost sve vri­je­me po­sto­ji. Kao što sam re­kao, u Sr­bi­ji se od 2012. go­di­ne iz­bo­ri ne ras­pi­su­ju spram re­al­nih po­li­tič­kih po­tre­ba, već is­klju­či­vo spram po­tre­ba vla­da­ju­će stran­ke da pro­du­ži vlast. Za­to već pe­tu go­di­nu ži­vi­mo u ne­koj vr­sti van­red­nog sta­nja stal­nih van­red­nih iz­bo­ra.
●Po­sto­ji li ne­ka par­ti­ja s cr­no­gor­ske po­li­tič­ke sce­ne sa ko­jom ima­te do­bru sa­rad­nju?
– Imam do­bru ko­mu­ni­ka­ci­ju sa pred­stav­ni­ci­ma svih po­li­tič­kih stra­na­ka, ali ne i sa svim po­li­tič­kim li­de­ri­ma iz Cr­ne Go­re, jer u svim stran­ka­ma ima i onih ko­ji po­štu­ju ele­men­tar­ne de­mo­krat­ske vri­jed­no­sti, ljud­ske slo­bo­de i pra­va na za­šti­tu vla­sti­tog iden­ti­te­ta.
●Šta je po Va­ma obi­lje­ži­lo 2016. go­di­nu, a šta bi­ste že­lje­li da obi­lje­ži no­vu?
– Obi­lje­ži­lo je eko­nom­sko za­o­sta­ja­nje Sr­bi­je za re­gi­o­nom, ko­ji se mno­go br­že raz­vi­ja, dok Vu­či­će­va vlast pri­ka­zu­je su­prot­no uz asi­sen­ci­ju re­žim­skih me­di­ja, uspo­ra­va­nje Sr­bi­je u evro­in­te­gra­ci­ja­ma ko­je je pot­pu­no su­prot­no pri­ka­za­no gra­đa­ni­ma Sr­bi­je i re­gi­o­nal­ni rast naj­o­pa­sni­jeg or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la u ze­mlja­ma ko­je ni­su ušle u EU, sa ne­sa­gle­di­vim po­sle­di­ca­ma ta­kvog pro­ce­sa u sko­ri­joj bu­duć­no­sti. No­vu go­di­nu bih že­lio da obi­lje­ži sve su­prot­no to­me.
M.NjE­GUŠ


Ko­ri­ste tra­ge­di­ju za pred­iz­bor­nu kam­pa­nju

●Ka­ko vi­di­te slu­čaj ko­ji se ti­če smr­ti gar­di­sta sa Top­či­de­ra?
– Kao tra­ge­di­ju tih mla­dih lju­di i nji­ho­vih ro­di­te­lja ko­ja, na­ža­lost, ni do da­nas ni­je raz­ri­je­še­na u is­tra­žnom pro­ce­su. Lič­no sam za­jed­no sa Vu­ja­no­vi­ćem i Ma­ro­vi­ćem u Vr­hov­nom sa­vje­tu od­bra­ne ta­da ini­ci­rao ne­za­vi­snu is­tra­gu na osno­vu sum­nji u pr­vu ver­zi­ju do­ga­đa­ja. Na­ža­lost, to­kom mo­jih pred­sjed­nič­kih man­da­ta ta is­tra­ga ni­je za­vr­še­na, ali pod­sje­ćam da je stran­ka ko­ju sam vo­dio u tom pe­ri­o­du iz­vr­šnu vlast ima­la sa­mo če­ti­ri go­di­ne. Me­đu­tim, ova vlast, ko­ja ge­bel­sov­ski ko­ri­sti tu tra­ge­di­ju u svr­hu pred­iz­bor­ne kam­pa­nje, ni na­kon go­to­vo pet go­di­na ni­je uspje­la da ri­je­ši taj slu­čaj. Op­tu­žu­ju pret­hod­ni­ke što is­tra­ga ni­je za­vr­še­na za osam go­di­na, a oni je ne za­vr­ša­va­ju ni na­kon 13 go­di­na od po­čet­ka is­tra­ge. To­kom man­da­ta ove vla­sti ne­ma­mo ni­jed­nu za­vr­še­nu is­tra­gu, ni­jed­nu pra­vo­sna­žnu pre­su­du za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal i ko­rup­ci­ju. Sve je sa­mo pro­pa­gan­da i dim­na za­vje­sa, ali in­stru­men­ta­li­za­ci­jom tra­ge­di­je po­gu­nu­lih mla­di­ća su pre­šli sva­ku gra­ni­cu. Po­i­gra­va­ju se na­da­ma i bo­lom ro­di­te­lja či­ja su dje­ca iz­gu­bi­la ži­vo­te, sa­mo da bi ima­li raz­log da me­dij­ski na­pa­da­ju po­ten­ci­jal­ne pred­sjed­nič­ke kan­di­da­te. Ka­ko dru­ga­či­je ob­ja­sni­ti či­nje­ni­cu da se baš sa­da po­sta­vlja kao ključ­no pi­ta­nje ko je ko­me pr­vi šta ja­vio, a re­ci­mo, isto­vre­me­no, za tu­ži­la­štvo ni­je re­le­vant­no da se sa­slu­ša pre­mi­jer ko­ji je pri­je po­la go­di­ne jav­no iz­ja­vio da zna ko sto­ji iza su­spen­do­va­nja Usta­va Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u slu­ča­ju ru­še­nja u Sa­va­ma­loj.


Đu­ka­no­vić i Vu­čić auto­kra­te

●Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te ve­zu dva re­ži­ma, ovog u Pod­go­ri­ci i onog u Be­o­gra­du, od­no­sno od­nos Mi­la Đu­ka­no­vi­ća i Alek­san­da­ra Vu­či­ća, ko­ji se u jav­no­sti pre­zen­tu­ju kao do­bri, što je su­prot­no pro­ble­mi­ma ko­je ima­ju Sr­bi, srp­ski je­zik i srp­ska cr­kva u Cr­noj Go­ri?
– Kao i sve auto­kra­te, oni po­ku­ša­va­ju da od­no­se iz­me­đu dr­ža­va i na­ro­da mje­re svo­jim lič­nim od­no­si­ma, a re­al­ne pro­ble­me osta­vlja­ju na te­ret ži­vo­tu gra­đa­ni­ma i jed­ne i dru­ge ze­mlje. U vri­je­me mog pred­sjed­nič­kog man­da­ta od­no­si Sr­bi­je i Cr­ne Go­re su se mje­ri­li is­klju­či­vo ni­vo­om rje­ša­va­nja pro­ble­ma, a ne mo­jim lič­nim od­no­si­ma sa no­si­o­ci­ma vla­sti u su­sjed­nim dr­ža­va­ma.


Cr­na Go­ro, ne pre­daj se

●Po­ru­ka či­ta­o­ci­ma „Da­na” i gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re?
– Ni­ka­da se ne pre­daj­te, upr­kos to­me što ne­ka­da po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja dje­lu­je za­i­sta bez­iz­gled­no.