-Šef srp­ske di­plo­ma­ti­je Ivi­ca Da­čić iz­ja­vio je na­kon ju­če­ra­šnjeg su­sre­ta sa ge­ne­ral­nim se­kre­ta­rom UN An­to­ni­om Gu­te­re­šom da je za Sr­bi­ju je ve­o­ma va­žno da se te­ma Ko­so­va i Me­to­hi­je za­dr­ži u fo­ku­su Uje­di­nje­nih na­ci­ja, od­no­sno Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti.
– Vi­dje­li ste da je na ovoj sjed­ni­ci Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti ne­ko­li­ko ve­li­kih si­la, a ne sa­mo Pri­šti­na, tra­ži­lo da se ova te­ma ski­ne sa dnev­nog re­da, da se pro­ri­je­de sa­stan­ci tj. da ne bu­du na sva­ka tri mje­se­ca ne­go na šest mje­se­ci, ali ono što je još za­ni­mlji­vi­je je­ste da su ne­ke ve­li­ke si­le po pr­vi put iz­ni­je­le za­htjev da se uki­ne mi­si­ja Un­mi­ka na Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, is­ta­kao je Da­čić ko­ji je go­vo­rio na sjed­ni­ci SB UN o Ko­so­vu. On je is­ta­kao da ne po­sto­ji sa­gla­snost dru­gih ve­li­kih ze­ma­lja, pri­je sve­ga Ru­si­je i Ki­ne, da se Ko­so­vo te­ma ski­ne s dnev­nog re­da i da se uki­ne mi­si­ja UN na KiM, od­no­sno da se uki­ne Re­zo­lu­ci­ja 1244. On je do­dao da je u tom svje­tlu i pro­te­kao raz­go­vor s Gu­te­re­šom.
– Raz­go­va­ra­li smo i o KiM. Na­ja­vio je da će do­ći u Be­o­grad po­vo­dom na­šeg pro­jek­ta otva­ra­nja UN ku­će, to zna­či da je cio UN tim smje­šten na jed­nom mje­stu od­lu­kom Vla­de Sr­bi­je, re­kao je Da­čić u iz­ja­vi ko­ju je MSP pro­sli­je­di­la me­di­ji­ma. Da­čić je, osvr­ću­ći se na sjed­ni­cu o Ko­so­vu, re­kao da je za nas va­žno da se me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca dr­ži u fo­ku­su sa svim pro­ble­mi­ma ko­ji po­sto­je na KiM.
– Za­to je ova sjed­ni­ca, iako je bi­la ve­o­ma bur­na, za nas bi­la ve­o­ma zna­čaj­na jer smo, po ko zna ko­ji put, po­no­vi­li da Pri­šti­na ne is­pu­nja­va ono što je njen za­da­tak na osno­vu Re­zo­lu­ci­je 1244 i na osno­vu Bri­sel­skog di­ja­lo­ga, kao i da Pri­šti­na ne im­ple­men­ti­ra Bri­sel­ski di­ja­log, na­gla­sio je on. Da­čić is­ti­če da Be­o­grad že­li kom­pro­mi­sno rje­še­nje i di­ja­log i da se u to­me se i sa­sto­ji ini­ci­ja­ti­va pred­sjed­ni­ka Vu­či­ća.
– Mi ne­će­mo do­pu­sti­ti da ne­ko ka­že da je pro­blem KiM ri­je­šen, jer on ni­je ri­je­šen za­to što jed­no­stra­ni akt ne pred­sta­vlja rje­še­nje. Mo­že se ri­je­ši­ti sa­mo do­go­vo­rom, od­no­sno rje­še­njem ko­je će bi­ti u obo­stra­nom in­te­re­su i Sr­ba i Al­ba­na­ca – za­klju­čio je Da­čić.
Di­rek­tor Kan­ce­la­ri­je za Ko­so­vo i Me­to­hi­ju Mar­ko Đu­rić iz­ja­vio je da je Sr­bi­ja na sjed­ni­ci SB UN bra­ne­ći se­be bra­ni­la me­đu­na­rod­no pra­vo, a da su dru­gi pot­ko­pa­va­li te­me­lje me­đu­na­rod­nih prin­ci­pa. Na­gla­sio je da je Un­mik ne­pri­ja­tan svje­dok za sve ko­ji kr­še me­đu­na­rod­no pra­vo, pa i one ko­ji su sa­mo­pro­gla­si­li dr­ža­vu Ko­so­vo, i da za­to po­ku­ša­va­ju da ga sklo­ne. Đu­rić je na­gla­sio da je Da­čić na sjed­ni­ci SB iz­nio či­nje­ni­ce o sta­nju na KiM, kao i na­sto­ja­nja Sr­bi­je da kroz di­ja­log na­đe rje­še­nje.
– Ci­nič­no je da pred­stav­ni­ci po­je­di­nih ze­ma­lja, na pri­mjer Ve­li­ke Bri­ta­ni­je, ka­žu da ne mo­že da se raz­go­va­ra o mije­nja­nju gra­ni­ca na Bal­ka­nu, ko­je su oni po­ku­ša­li da pro­mije­ne prije sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na, na­veo je Đu­rić. Ka­da je ri­ječ o pred­lo­gu pred­stav­ni­ce Pri­šti­ne Vljo­re Či­ta­ku da se Un­mik uki­ne, Đu­rić ka­že da, „po­što je jed­no­stra­no pro­gla­še­nje ne­za­vi­sno­sti KiM ne­le­gal­no, on­da je po­treb­no da uklo­ne ne­pri­jat­ne svje­do­ke”.
– Un­mik je ne­pri­ja­tan svje­dok za ile­gal­ne se­ce­si­je na­še ju­žne po­kra­ji­ne, po­gro­ma i zlo­či­na i sve­ga što se de­ša­va pro­tiv­no me­đu­na­rod­nom pra­vu. Sad bi te ze­mlje, ko­je su pri­je sa­mo ne­ko­li­ko go­di­na po­ku­ša­le da pre­kra­ja­ju na­še gra­ni­ce, htje­le da sa­kri­ju Un­mik i da se na­pra­ve da je sve od­u­vi­jek bi­lo ona­ko ka­ko su oni pla­ni­ra­li – na­gla­ša­va Đu­rić. Go­vo­re­ći o iz­vje­šta­ju u ko­me se na­vo­di da ne­ma na­pret­ka u pre­go­vo­ri­ma Be­o­gra­da i Pri­šti­ne i iz­ja­vi nje­mač­ke am­ba­sa­dor­ke u Pri­šti­ni, ko­ja je re­kla da ne vi­di ka­ko bi di­ja­log mo­gao da se na­sta­vi jer je Alek­san­dar Vu­čić jak, a Pri­šti­na sla­ba, Đu­rić na­gla­ša­va da je su­šti­na da Sr­bi­ja dr­ži svo­ju ri­ječ.
– Ja bih to dru­ga­či­je po­sta­vio, Vu­čić dr­ži svo­ju ri­ječ i Sr­bi­ja ima ri­ječ i ka­da se ne­što do­go­vo­ri ona to po­štu­je. Ja po­sta­vljam pi­ta­nje – gdje je po­što­va­nje pri­štin­ske stra­ne, upi­tao je Đu­rić. On bi vo­lio da me­đu­na­rod­na za­jed­ni­ca po­ja­ča pri­ti­sak na Pri­šti­nu i do­ve­de je u red ka­da je u pi­ta­nju di­ja­log i do­sled­nost.
– Ka­da je ri­ječ o evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma Pri­šti­ne, go­vo­ri se o ne­ka­kvoj de­mar­ka­ci­ji na­še gra­ni­ce, da­kle da Pri­šti­na vr­ši de­mar­ka­ci­ju na­še gra­ni­ce, ali ni­ko od njih ne po­sta­vlja Pri­šti­ni uslov za Za­jed­ni­cu srp­skih op­šti­na da bi do­bi­li ne­ki na­pre­dak po­vo­dom od­no­sa sa EU – uka­zao je Đu­rić. Po nje­mu po­kre­ta­nje unu­tra­šnjeg di­ja­lo­ga o KiM je iz­u­zet­no zna­čaj­no, jer mo­že da oja­ča pre­go­va­rač­ku po­zi­ci­ju Sr­bi­je, ali i zbog bu­du­ćih ge­ne­ra­ci­ja. Na pi­ta­nje da li bi unu­tra­šnji di­ja­log do­pri­nio na­stav­ku di­ja­lo­ga i ZSO, Đu­rić od­go­va­ra da je to sa­svim si­gur­no. Al­ban­ci, upu­ću­je on, vi­še od jed­nog vije­ka zna­ju šta ho­će i ra­de na to­me, a sa­da i Sr­bi tre­ba da se oku­pe u bor­bi za oču­va­nje onog što je nji­ho­vo na KiM.M.Nj.


Gu­te­reš i Vu­čić o re­gi­o­nu

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Gu­te­reš na­ja­vio je da će sle­de­će ne­dje­lje te­le­fo­nom raz­go­va­ra­ti s pred­sjed­ni­kom Sr­bi­je Alek­san­drom Vu­či­ćem, a te­ma će bi­ti re­gi­o­nal­na sta­bil­nost, re­kao je Dačić u Nju­jor­ku, po­slije su­sre­ta sa pr­vim čo­vje­kom UN.
– To je još jed­na po­tvr­da ko­li­ko ve­li­ki zna­čaj UN, kao i Sr­bi­ja, pri­da­ju na­šim me­đu­sob­nim od­no­si­ma – re­kao je Da­čić.


Sr­bi naj­ve­će žr­tve ge­no­ci­da i et­nič­kog či­šće­nja

Da­čić ka­že da je u Nju­jor­ku iz­nio po­dat­ke ko­ji ne smi­ju da bu­du za­bo­ra­vlje­ni, jer bez ob­zi­ra na to što po­sto­je či­ta­ve ti­ra­de na­pa­da od stra­ne Vljo­re Či­ta­ku na ovim sjed­ni­ca­ma Sa­vje­ta bez­bjed­no­sti.
– Sr­bi je­su naj­ve­će žr­tve ge­no­ci­da i et­nič­kog či­šće­nja, jer ne sa­mo da ima­mo vi­še od 200.000 pro­tje­ra­nih Sr­ba, od ko­jih se sve­ga sa­mo 1,9 od­sto vra­ti­lo, ne­go je i de­se­ti­ne hi­lja­da Sr­ba ne­ka­da ži­vje­lo u Pri­šti­ni, Uro­šev­cu, Pe­ći, Po­du­je­vu, a da­nas se nji­hov broj mje­ri ne sa­mo ma­nje od hi­lja­du, ne­go ne­gdje čak ma­nje od sto­ti­nu. Sve to go­vo­ri kroz šta je pro­šao srp­ski na­rod.