Vla­da Cr­ne Go­re je na 94. sjed­ni­ci 18. de­cem­bra 2014. go­di­ne pri­hva­ti­la pred­log da se usva­ja­nje Za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti od­lo­ži za dru­gi kvar­tal 2015. go­di­ne. Iako na do­ku­men­tu, ko­ji je ob­ja­vljen na zva­nič­nom saj­tu Vla­de, ni­je na­ve­den na­ziv pred­la­ga­ča mo­že se za­klju­či­ti da je pred­log upu­ti­lo Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va. Te­ško je pro­na­ći raz­log zbog če­ga se pred­la­gač ni­je pot­pi­sao. Osim ako se ne sti­de pred­lo­ga i svog vi­še­go­di­šnjeg (ne)ra­da. No, to ni­je ni naj­ve­ća, a ni je­di­na ma­na ovog do­ku­men­ta.
Pri­je sve­ga, tre­ba na­ve­sti da Mi­ni­star­stvo za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va ne­ma ni­ka­kvu zva­nič­nu stra­te­gi­ju kao akt ko­jim bi se na­zna­či­li ma­gi­stral­ni prav­ci dje­lo­va­nja ovog re­so­ra u po­gle­du nor­ma­tiv­nog ure­đe­nja pra­va na slo­bo­du vje­ro­i­spo­vi­je­sti i po­lo­ža­ja cr­ka­va i vjer­skih za­jed­ni­ca. Da­lje, mi­ni­star­stvo ne­ma ni ade­kvat­ne ljud­ske re­sur­se ka­ko bi se ovaj ve­o­ma va­žan dru­štve­ni i dr­žav­ni po­sao kva­li­tet­no spro­veo. Vri­je­di pod­sje­ti­ti da mi­ni­star­stvo u ovaj po­sao ula­zi i bez di­rek­to­ra Di­rek­to­ra­ta za od­no­se sa vjer­skim za­jed­ni­ca­ma (ne­dav­no je v.d. di­rek­to­ra di­rek­to­ra­ta Ivan Jo­vo­vić pod­nio neo­po­zi­vu ostav­ku na lič­ni za­htjev). Za­tim, mi­ni­star­stvo iz go­di­ne u go­di­nu pom­pe­zno na­ja­vlju­je do­no­še­nje no­vog za­ko­na i uklju­ču­je ga u Pro­gram ra­da Vla­de Cr­ne Go­re, ali, po pra­vi­lu, pri kra­ju sva­ke go­di­ne Vla­di upu­ću­je i pred­log da se iz­vr­ši iz­mje­na Pro­gra­ma ra­da i to ta­ko što se pre­u­ze­ta oba­ve­za pre­no­si u na­red­nu go­di­nu. Uoč­lji­vo je da je­di­no mi­je­nja­ju kvar­ta­le! Sa­mo ove ne­spor­ne či­nje­ni­ce, ina­če utvr­di­ve i do­ka­zi­ve pre­ko zva­nič­nog saj­ta Vla­de, do­volj­no go­vo­re o neo­zbilj­nom pri­stu­pu i neo­d­go­vor­no­sti funk­ci­o­ne­ra u Mi­ni­star­stvu za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va. Ne tre­ba po­seb­no is­ti­ca­ti da se na ta­kav na­čin po­ni­ža­va­ju vjer­ni­ci, Cr­kva i vjer­ske za­jed­ni­ce, za­tim, de­ro­gi­ra po­stu­pak do­no­še­nja za­ko­na i uru­ša­va kre­di­bi­le­tet tog re­so­ra. Ocje­na je još ne­po­volj­ni­ja ka­da se pro­či­ta ka­ta­stro­fal­no obra­zlo­že­nje mi­ni­star­stva.
Mi­ni­star­stvo na­vo­di čud­ne raz­lo­ge ko­ji su uslo­vi­li do­no­še­nje no­vog za­ko­na. Je­di­no je ta­čan na­vod da je po­sto­je­ći za­kon ”do­ni­jet u biv­šem dru­štve­no-po­li­tič­kom si­ste­mu”. Za­tim, mi­ni­star­stvo nas oba­vje­šta­va da je ”pre­po­zna­ta po­tre­ba za iz­ra­dom no­vog nor­ma­tiv­nog ak­ta tim pri­je što se sti­ca­njem dr­žav­no­sti uslo­vlja­va dru­ga­či­ji pri­stup u sfe­ri ure­đe­nja prav­nog po­lo­ža­ja, od­no­sno pra­va i oba­ve­za vjer­skih za­jed­ni­ca u ustav­no-prav­nom okvi­ru Cr­ne Go­re”. Mi­ni­star­stvo već go­di­na­ma, o tro­šku po­re­skih ob­ve­zni­ka, po­na­vlja istu pri­ču ”o pre­po­zna­toj po­tre­bi za iz­ra­dom nor­ma­tiv­nog ak­ta”. I sve to tra­je to­li­ko du­go. Pre­po­zna­ta je po­tre­ba, ali ni­šta vi­še od po­tre­be. O dru­štve­noj šte­ti ko­ja je na­sta­la ne­či­nje­njem i even­tu­al­noj od­go­vor­no­sti zbog to­ga ne­ma ni go­vo­ra.
Čel­nim lju­di­ma mi­ni­star­stva još ni­je po­zna­to da Cr­na Go­ra 2006. go­di­ne ni­je ”ste­kla dr­žav­nost”. Da su, ko­jim slu­ča­jem, pro­či­ta­li od­red­bu iz čla­na 1. stav 1. Usta­va Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re od 1992. go­di­ne on­da bi zna­li da je Cr­na Go­ra i pri­je re­fe­ren­du­ma bi­la dr­ža­va. Da­kle, Cr­na Go­ra 2006. go­di­ne ni­je ”ste­kla dr­žav­nost”, ka­ko se ne­zna­ve­no tvr­di, ne­go je ob­no­vi­la ne­za­vi­snost i me­đu­na­rod­no-prav­ni su­bjek­ti­vi­tet. Da­lje, na­vod­no ne­dav­na ”ste­če­na dr­žav­nost” Cr­ne Go­re je, pre­ma tu­ma­če­nju mi­ni­star­stva, uslo­vi­la i ne­ka­kav ”dru­ga­či­ji pri­stup u sfe­ri ure­đe­nja prav­nog po­lo­ža­ja, od­no­sno pra­va i oba­ve­za vjer­skih za­jed­ni­ca u ustav­no-prav­nom okvi­ru Cr­ne Go­re”. Go­vo­ri se o ”dru­ga­či­jem pri­stu­pu”, ali se ne na­vo­di ko­ji je to pri­stup. A ka­kav bi dru­ga­či­ji pri­stup mo­gao da bu­de uko­li­ko se zna da je i u Usta­vu od 1992. i od 2007. go­di­ne nor­mi­ra­na odvo­je­nost vjer­skih za­jed­ni­ca od dr­ža­ve. Da­kle, i la­i­ci­ma je, osim čel­ni­ci­ma mi­ni­star­stva, ja­sno da u no­vom za­ko­nu ne mo­že bi­ti nor­mi­ran ”dru­ga­či­ji pri­stup” od pri­stu­pa ko­ji je nor­mi­ran u ustav­nim od­red­ba­ma. Su­de­ći po to­me, osta­je bo­ja­zan da ne­ko­me iz mi­ni­star­stva pa­da na pa­met da sa­či­ni za­kon ko­ji bi bio u su­prot­no­sti s va­že­ćim Usta­vom Cr­ne Go­re. Do­du­še, ne bi bi­li ni pr­vi, ni je­di­ni pred­la­gač, ko­ji je skup­šti­ni pred­lo­žio ne­u­stav­nu ma­te­ri­ju.
Mi­ni­star­stvo nas oba­vje­šta­va i da ono, shod­no za­kon­skim ovla­šće­nji­ma, ”spro­vo­di po­li­ti­ku po­što­va­nja ljud­skih pra­va”. Su­de­ći po do­sa­da­šnjim vi­še ne­go mi­ni­ja­tur­nim ak­tiv­no­sti­ma mi­ni­star­stva to se mo­že i po­tvr­di­ti. Ali, čel­ni­ci mi­ni­star­stva iz­gle­da ne zna­ju da oni ne spro­vo­de sa­mo po­li­ti­ku ne­go kao dio iz­vr­šne vla­sti i or­gan upra­ve pr­ven­stve­no iz­vr­ša­va­ju za­kon­ske pro­pi­se, a to je, baš u do­me­nu ljud­skih pra­va, mno­go bit­ni­je od ”spro­vo­đe­nja po­li­ti­ke”.
Mi­ni­star­stvo je oti­šlo još da­lje ti­me što nas je oba­vi­je­sti­lo da je mi­ni­star dr Su­ad Nu­ma­no­vić 11. ju­la 2014. go­di­ne ”do­nio re­še­nje o for­mi­ra­nju rad­ne gru­pe za iz­ra­du Pred­lo­ga za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti”. Pred­log Vla­di, u ko­me je sa­dr­ža­na ova in­for­ma­ci­ja, u pot­pu­noj je su­prot­no­sti sa ne­dav­nim sa­op­šte­njem mi­ni­star­stva ko­jim smo oba­vi­je­šte­ni da je Vla­da for­mi­ra­la rad­nu gru­pu.
Fra­pant­no je da mi­ni­star i nje­go­vi sa­rad­ni­ci iz mi­ni­star­stva ne zna­ju da mi­ni­star­stvo ne utvr­đu­je pred­log ne­go na­crt za­ko­na. A tek ih tre­ba pre­pu­sti­ti su­du prav­nič­ke stru­ke i ši­re jav­no­sti zbog ne­po­zna­va­nja po­stup­ka o for­mi­ra­nju rad­ne gru­pe ko­ja se for­mi­ra od­lu­kom, a ne re­še­njem!? U kom po­stup­ku i po kom za­ko­nu je mi­ni­star Nu­ma­no­vić do­nio re­še­nje o for­mi­ra­nju rad­ne gru­pe za iz­ra­du za­ko­na?
Na kra­ju, ima­ju­ći u vi­du na­pri­jed na­ve­de­no, osta­je da če­ka­mo no­ve de­mon­stra­ci­je ne­zna­nja u da­ljem po­stup­ku iz­ra­de Na­cr­ta za­ko­na o slo­bo­di vje­ro­i­spo­vi­je­sti.

Pi­še: pro­to­je­rej-sta­vro­for doc. dr Ve­li­bor Džo­mić