Autor: Vla­di­mir Gli­go­rov


U če­mu je raz­li­ka, ako je ima, iz­me­đu ru­skih i ki­ne­skih in­ve­sti­ci­ja, bar ka­da je ri­ječ o Evro­pi? U to­me da li su sred­stvo po­li­ti­ke ili ni­su. U slu­ča­ju Ki­ne ni­su, dok u slu­ča­ju Ru­si­je je­su da­nas vi­še ne­go što su bi­le ju­če, a ne­iz­vje­sno je ka­ko će bi­ti u sko­ri­joj ili ne­što da­ljoj bu­duć­no­sti.
Ki­na je, bar ka­da je ri­ječ o od­no­su sa Evro­pom, tr­go­vač­ka si­la. Po­li­tič­ki mo­ti­vi ne­sum­nji­vo po­sto­je, ali oni ni­su spolj­no­po­li­tič­ki, bar ka­da je ri­ječ o od­no­si­ma sa Evro­pom. Po­ve­ća­ni tr­go­vač­ki uspjeh zna­ča­jan je Ki­ni, jer po­volj­no uti­če na nje­nu pri­vre­du, pa ta­ko uti­če na do­ma­ću sta­bil­nost, što zna­či da ima unu­tra­šnjo­po­li­tič­ki zna­čaj. Ali Ki­na ne te­ži da uti­če na po­li­tič­ka kre­ta­nja u Evro­pi. Šta­vi­še, ka­ko je ri­ječ o tr­go­vač­koj ze­mlji, njoj je u in­te­re­su pri­vred­ni opo­ra­vak u Evro­pi, jer to zna­či i ve­će mo­guć­no­sti iz­vo­za.
Ovaj od­nos Ki­ne i Evro­pe ni­je sa­mo po­sle­di­ca ge­o­graf­ske uda­lje­no­sti. Uosta­lom, isto­rij­ski po­sma­tra­no, su­ko­bi po­li­tič­kih in­te­re­sa, pa i voj­ni, ni­su bi­li ne­po­zna­ti. Ki­na sva­ka­ko ni­je bi­la po­šte­đe­na od evrop­skog im­pe­ri­ja­li­zma. Raz­li­ka je u ka­rak­te­ru evrop­skih dr­ža­va. Sa stva­ra­njem Evrop­ske uni­je, tr­go­vač­ki in­te­re­si su po­sta­li naj­va­žni­ji ne sa­mo unu­tar Evro­pe, već i pre­ma ostat­ku svi­je­ta. EU je pri­je sve­ga tr­go­vač­ka si­la, i to je vje­ro­vat­no i nje­no naj­ja­če oprav­da­nje, ka­ko u unu­tra­šnjim, ta­ko i u spo­lja­šnjim od­no­si­ma.
Iz ove ka­rak­te­ri­za­ci­je Ki­ne i EU mo­že se za­klju­či­ti i o ka­rak­te­ri­sti­ka­ma nji­ho­vih me­đu­sob­nih od­no­sa. Ne­za­vi­sno od to­ga što po­sto­je zna­čaj­ne po­li­tič­ke raz­li­ke, pri­je sve­ga ka­da je ri­ječ o od­no­su pre­ma de­mo­kra­ti­ji i ljud­skim pra­vi­ma, ili ge­ne­ral­no pre­ma li­be­ral­nim vri­jed­no­sti­ma, raz­lo­ga za po­li­tič­ke su­ko­be je ma­lo. Ri­ječ je o dvje­ma tr­go­vač­kim si­la­ma ko­je ima­ju za­jed­nič­ki in­te­res da tu tr­go­vi­nu po­ve­ća­va­ju. To­me po­go­du­je i či­nje­ni­ca da EU ima iz­ba­lan­si­ran tr­go­vač­ki ra­čun, da­kle, uvo­zi ko­li­ko i iz­vo­zi. Ki­na, opet, ima su­fi­cit u spolj­noj raz­mje­ni i nje­na po­li­ti­ka raz­vo­ja se za­sni­va na to­me da po­ve­ća­va iz­voz i ta­ko obez­bje­đu­je po­ve­ća­nje za­po­sle­no­sti kod ku­će. Ovo po­sled­nje će bi­ti va­žno sve dok po­sto­ji vi­šak rad­ne sna­ge na se­lu, ko­ju je po­treb­no za­po­sli­ti u in­du­stri­ji i uslu­ga­ma. Ta­ko da tr­go­vač­ki in­te­re­si do­mi­ni­ra­ju od­no­som Ki­ne i Evrop­ske uni­je.
Druk­či­je sto­je stva­ri sa Ru­si­jom. Opet, EU je pri­je sve­ga tr­go­vač­ka si­la i u od­no­su sa Ru­si­jom, ali to ne va­ži i obrat­no. Za­pra­vo, mo­že se re­ći da je u ini­ci­jal­nim go­di­na­ma po­sle pa­da Ber­lin­skog zi­da na­mje­ra bi­la, na ob­je­ma stra­na­ma, da se us­po­sta­vi pod­ruč­je slo­bod­ne tr­go­vi­ne i da se ta­ko us­po­sta­ve i po­li­tič­ki od­no­si ko­ji su li­še­ni tra­di­ci­o­nal­nih iz­vo­ra su­ko­ba. Evrop­ska uni­ja je, opet, ve­o­ma po­go­dan part­ner za to, jer ona po pri­ro­di stva­ri ne­ma te­ri­to­ri­jal­ne in­te­re­se, već ima in­te­res da raz­vi­ja tr­go­vi­nu, ka­ko unu­tar Uni­je, ta­ko i sa su­sje­di­ma, me­đu ko­ji­ma je Ru­si­ja sva­ka­ko od ve­li­kog zna­ča­ja.
Po­seb­no zbog to­ga što je za­pad Evro­pe, za raz­li­ku od Ru­si­je, uglav­nom li­šen pri­rod­nih bo­gat­sta­va, bar u mje­ri u ko­joj je to po­treb­no ka­ko bi se odr­žao že­lje­ni raz­voj i ni­vo stan­dar­da. Na­rav­no, tra­di­ci­o­nal­no, Ru­si­ja ni­je sa­mo ze­mlja ko­ja iz­vo­zi ru­de, ener­gi­ju i dra­go­cje­no ka­me­nje, već ras­po­la­že i ve­li­kim ljud­skim po­ten­ci­ja­lom, ka­ko u na­u­ci, ta­ko i u dru­gim obla­sti­ma. Pro­blem je, me­đu­tim, u to­me što Ru­si­ja ni­je sa­mo, i ne že­li da bu­de sa­mo, tr­go­vač­ka si­la, bar ne u Evro­pi. Ta­ko da tr­go­vač­ki in­te­re­si, bar u od­no­si­ma sa ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma Evrop­ske uni­je, pa i sa dru­gim evrop­skim ze­mlja­ma, po­seb­no u bli­žem ili da­ljem su­sjed­stvu, je­su, čas vi­še čas ma­nje, sred­stvo po­li­tič­kih ci­lje­va, ka­ko do­ma­ćih, ta­ko i spolj­nih. Za­pra­vo, uko­li­ko po­sto­je ri­zi­ci na pla­nu unu­tra­šnje sta­bil­no­sti, po­ve­ća­će se in­te­res da se spolj­nom po­li­ti­kom oni uma­nje. Tre­nut­no je upra­vo to slu­čaj. Usled če­ga, tr­pe i tr­go­vač­ki od­no­si iz­me­đu EU i Ru­si­je.
Sank­ci­je su sa­mo je­dan i sva­ka­ko eks­tre­man vid te ne­sa­gla­sno­sti iz­me­đu tr­go­vač­kog ka­rak­te­ra Evrop­ske uni­je i te­ri­to­ri­jal­nih in­te­re­sa Ru­si­je. No, i kod dru­gih ko­mer­ci­jal­nih od­no­sa po­sto­je ne­sa­gla­sno­sti. Osno­va je u to­me što je te­ško us­po­sta­vi­ti za­jed­nič­ka pra­vi­la tr­go­va­nja i ula­ga­nja, po­seb­no ka­da je ri­ječ o pri­rod­nim mo­no­po­li­ma, ko­ji su od po­seb­nog in­te­re­sa za Ru­si­ju. Za EU su po­želj­na pra­vi­la tr­go­va­nja ko­ja ne stva­ra­ju od­no­se asi­me­trič­ne za­vi­sno­sti, dok su upra­vo ti od po­seb­nog in­te­re­sa za Ru­si­ju, s ob­zi­rom na nje­ne po­li­tič­ke ci­lje­ve. Ta­ko se do­šlo do su­ko­ba u Ukra­ji­ni, a i do za­u­sta­vlja­nja iz­grad­nje ga­so­vo­da Ju­žni tok.
Tih asi­me­trič­no­sti ne­ma u od­no­si­ma Ki­ne i Evrop­ske uni­je, ali se sva­ka­ko mo­gu po­ja­vi­ti u od­no­si­ma Ki­ne i Ru­si­je. Ka­ko će se oni raz­vi­ja­ti, osta­je da se vi­di.
Pe­šča­nik.net