Vi­še pu­ta do­sad sam se, i to bi­ra­ju­ći ri­je­či i uz­dr­ža­va­ju­ći se od oštrih ko­men­ta­ra, osvr­tao na zva­nič­ne sta­vo­ve Mi­ni­star­stva za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va i ak­tu­el­nog mi­ni­stra dr Su­a­da Nu­ma­no­vi­ća u di­je­lu ko­ji se ti­če ostva­ri­va­nja pra­va na slo­bo­du vje­ro­i­spo­vi­je­sti. Pri­zna­jem da mi­ni­star Nu­ma­no­vić ne pre­sta­je da, naj­bla­že ka­za­no, uno­si bu­ru me­đu pra­vo­slav­ne vjer­ni­ke i to sve za vri­je­me bla­gih da­na.
U dnev­nim no­vi­na­ma „Dan” (4. ja­nu­ar 2015. g.) Nu­ma­no­vić je sa­op­štio vi­še pro­ble­ma­tič­nih i ne­tač­nih in­for­ma­ci­ja i to u di­je­lu ko­ji se ti­če pra­vo­slav­ne vje­ro­i­spo­vi­je­sti i Cr­kve u Cr­noj Go­ri. Ne spo­rim, na­rav­no, pra­vo Nu­ma­no­vi­ću da sa­op­šta­va svo­je sta­vo­ve i vi­đe­nja od­re­đe­nih pi­ta­nja. Ali, ovom pri­li­kom mo­ram da is­tak­nem da bi, ba­rem ka­da su pra­vo­slav­ni hri­šća­ni u pi­ta­nju, Nu­ma­no­vić i kao pri­pad­nik islam­ske vje­ro­i­spo­vi­je­sti mo­rao da po­ka­že ma­lo vi­še sen­zi­bi­li­te­ta dr­že­ći se mo­ra­la, isti­ni­to­sti i pra­ved­no­sti.
Nu­ma­no­vić je sa­op­štio da je Cr­na Go­ra ”pr­va bal­kan­ska, a dru­ga ve­ćin­ski pra­vo­slav­na dr­ža­va po­sli­je Ru­si­je, ko­ja je za­klju­či­la Te­melj­ni ugo­vor sa Sve­tom sto­li­com”. Iako bih ja, za­i­sta, vo­lio da u Usta­vu Cr­ne Go­re i dru­gim op­štim ak­ti­ma sto­ji, kao što je ne­ka­da bi­lo, i to da je Cr­na Go­ra ve­ćin­ski pra­vo­slav­na dr­ža­va ovom pri­li­kom mo­ram da na­gla­sim da da­na­šnja dr­ža­va Cr­na Go­ra ni­je pra­vo­slav­na ne­go gra­đan­ska dr­ža­va. Cr­no­gor­sko dru­štvo je­ste dru­štvo u ko­me je pra­vo­slav­no sta­nov­ni­štvo ve­ćin­sko, ali, bez ob­zi­ra što je lje­kar po stru­ci, Nu­ma­no­vić bi mo­rao da zna da po­jam dru­štva i dr­ža­ve ni­je isti. Mo­žda bi, ru­ku na sr­ce i uzev­ši hi­po­te­tič­ki, Nu­ma­no­vić vo­lio da je Cr­na Go­ra u svo­jim te­melj­nim prav­no-po­li­tič­kim ak­ti­ma de­fi­ni­sa­na i nor­mi­ra­na kao pra­vo­slav­na dr­ža­va, ali on­da to tre­ba da sa­op­šti na dru­ga­či­ji na­čin.
Po­re­đe­nje Cr­ne Go­re i Ru­si­je po pi­ta­nju pot­pi­si­va­nja Te­melj­nog ugo­vo­ra sa Sve­tom sto­li­com je kraj­nje ne­u­mje­sno i ne­pri­mje­re­no. Nu­ma­no­vić bi, kad se već upu­stio u kom­pa­ra­tiv­ne ana­li­ze, mo­rao da zna da je Ru­si­ja, za raz­li­ku od Cr­ne Go­re, uki­nu­la so­ci­ja­li­stič­ki za­kon o vjer­skim za­jed­ni­ca­ma i do­ni­je­la no­vi za­kon ko­jim je uva­ži­la či­nje­ni­cu svo­je mul­ti­kon­fe­si­o­nal­no­sti, ali i či­nje­ni­cu da je ona isto­rij­ski pra­vo­slav­na dr­ža­va sa ve­ćin­skim pra­vo­slav­nim sta­nov­ni­štvom ko­je du­hov­no pri­pa­da Mo­skov­skoj Pa­tri­jar­ši­ji. Ru­si­ja je, da­kle, pr­vo re­gu­li­sa­la od­no­se sa ve­ćin­skom Pra­vo­slav­nom cr­kvom, a po­tom i sa dru­gim vjer­skim za­jed­ni­ca­ma uklju­ču­ju­ći i Ri­mo­ka­to­lič­ku cr­kvu. To ni­je oso­be­nost sa­mo da­na­šnje Ru­si­je ne­go i dru­gih evrop­skih dr­ža­va. Cr­na Go­ra je ura­di­la su­prot­no. Za­slu­gom mi­ni­star­stva i mi­ni­stra Nu­ma­no­vi­ća još uvi­jek je na sna­zi so­ci­ja­li­stič­ki Za­kon o prav­nom po­lo­ža­ju vjer­skih za­jed­ni­ca, a ugo­vo­ri su pot­pi­sa­ni sa ma­njin­skim vjer­skim za­jed­ni­ca­ma. Da li je to za hva­lu i di­ku ne­ka sva­ko pro­ci­je­ni po svo­joj mje­ri.
Nu­ma­no­vić go­vo­ri o ”pra­vo­slav­nim cr­kva­ma u Cr­noj Go­ri” i pri­tom se, bez za­zo­ra, po­zi­va na Ru­si­ju. I u Ru­si­ji, i to mno­go vi­še ne­go u Cr­noj Go­ri, po­sto­ji bez­broj sa­mo­zva­na­ca i raš­či­nje­nih sve­šte­ni­ka, ko­ji su osno­va­li i još uvi­jek osni­va­ju ne­ka­kve svo­je ”pra­vo­slav­ne cr­kve”. Ali, ru­skim dr­žav­ni­ci­ma ne pa­da na pa­met da sa­mo­zvan­ce sta­vlja­ju u istu ra­van sa ka­non­skom Mo­skov­skom Pa­tri­jar­ši­jom kao mno­go­na­ci­o­nal­nom Cr­kvom ko­ja ima du­hov­nu ju­ris­dik­ci­ju u Ru­si­ji, Ukra­ji­ni, Bje­lo­ru­si­ji, Esto­ni­ji, Moldaviji, Azer­bej­dža­nu, Ka­zah­sta­nu, Kir­gi­zi­ji, Li­tva­ni­ji, Le­to­ni­ji, Ta­dži­ki­sta­nu, Turk­me­ni­sta­nu, Uz­be­ki­sta­nu, pa čak i u Ja­pa­nu. Bi­lo bi umje­sno da se mi­ni­star Nu­ma­no­vić ma­kar po­vr­šno upo­znao sa tim po­da­ci­ma pri­je ne­go što je iz­nio spor­ne sta­vo­ve.
Go­vo­re­ći da­lje o pot­pi­si­va­nju ugo­vo­ra, Nu­ma­no­vić je, po ko zna ko­ji put sa­op­štio, da je ”Vla­da otvo­re­na i sprem­na na di­ja­log u tom prav­cu i da­lje una­pre­đe­nje sa­rad­nje”. Ni­je pi­ta­nje za me­ne ka­ko mi­ni­star go­vo­ri u ime Vla­de. Bi­lo bi do­bro da Nu­ma­no­vić ka­že šta je on, to­kom dvi­je go­di­ne man­da­ta, uči­nio u tom po­gle­du? Mi­slim da bi mno­go vi­še pro­sto­ra tre­ba­lo da se na­ve­de šta sve mi­ni­star sa svo­jim sa­rad­ni­ci­ma ni­je uči­nio u tom po­gle­du u pret­hod­nom pe­ri­o­du. Mi­ni­star pre­ćut­ku­je či­nje­ni­cu da je di­ja­log jed­no­stra­no pre­ki­nut na­kon što je Su­ad Nu­ma­no­vić po­stao mi­ni­star.
Po­seb­no je ne­ta­čan mi­ni­strov na­vod u ve­zi skan­da­lo­znog po­stu­pa­nja MUP-a Cr­ne Go­re po za­htje­vi­ma pra­vo­slav­nog sve­šten­stva i mo­na­štva za odo­bre­nje pri­vre­me­nog bo­rav­ka. Nu­ma­no­vić na­vo­di da, u slu­ča­ju pra­vo­slav­nog sve­šten­stva i mo­na­štva, ”pre­ma nje­go­vim sa­zna­nji­ma, Za­kon o dr­ža­vljan­stvu, ko­ji je u nad­le­žno­sti MUP-a, ni­je pre­kr­šen”. Nu­ma­no­vić ima pra­vo na svo­je iz­vo­re i sa­zna­nja, ali ne­ma pra­vo da ob­ma­nju­je jav­nost. Od­go­vor­no tvr­dim da se mi­ni­star Nu­ma­no­vić ni­ka­da ni­je zva­nič­no za­in­te­re­so­vao u Mi­tro­po­li­ji Cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj ka­ko bi se upo­znao sa pri­ro­dom ovog pro­ble­ma. Vje­ro­vat­no je o to­me in­for­ma­ci­je tra­žio u MUP-u i, na­rav­no, do­bio je po­gre­šne in­for­ma­ci­je.
Pr­vo, Nu­ma­no­vić ne zna da ni­je u pi­ta­nju Za­kon o dr­ža­vljan­stvu ne­go Za­kon o stran­ci­ma. Dru­go, Uprav­ni sud je u vi­še de­se­ti­na pre­su­da utvr­dio da je ri­ječ o ne­za­ko­ni­tim rje­še­nji­ma ili o kr­še­nju za­ko­na, ali lje­kar i mi­ni­star Nu­ma­no­vić sma­tra da tu ma­te­ri­ju bo­lje po­zna­je od su­di­ja Uprav­nog su­da. Tre­će, po­seb­no za­ču­đu­je či­nje­ni­ca da su ame­rič­ka i bri­sel­ska ad­mi­ni­stra­ci­ja bo­lje uoči­le dis­kri­mi­na­ci­ju pra­vo­slav­nog sve­šten­stva i mo­na­štva od mi­ni­stra Nu­ma­no­vi­ća ko­me je to po­sao i iz­vor­na nad­le­žnost.
Ima­ju­ći u vi­du ove na­vo­de, ne­rad i lo­še me­đu­ljud­ske od­no­se u Mi­ni­star­stvu za ljud­ska i ma­njin­ska pra­va (za­po­sle­ni u tom re­so­ru bje­že kao đa­vo od Kr­sta ot­kad je Nu­ma­no­vić za­sjeo u mi­ni­star­sku fo­te­lju), dje­la­nje po prin­ci­pu ”le­zi lje­bu da te je­dem”, sa ža­lje­njem za­klju­ču­jem da mi­ni­star Su­ad Nu­ma­no­vić ne do­pri­no­si rje­ša­va­nju pro­ble­ma ne­go ih bes­po­treb­no umno­ža­va.

Pi­še: pro­to­je­rej-sta­vro­for doc. dr Ve­li­bor Džo­mić