Pi­še: prof. dr Slo­bo­dan Ra­do­njić


Svi smo mi u Cr­noj Go­ri po dr­ža­vi Cr­noj Go­ri Cr­no­gor­ci. Ali nam ni­ka­da ne pa­da na pa­met da bu­de­mo ne­što dru­go ne­go što su bi­li na­ši dje­do­vi i nji­ho­vi vla­da­ri – Sr­bi. U pr­vom udž­be­ni­ku – ze­mljo­pis 1833. auto­ra Jo­va­na Ro­ga­no­vi­ća sa Ce­ti­nja pi­še: „U Cr­noj Go­ri ži­ve sve sa­mi Sr­bi, a ima ih pra­vo­slav­ne, ri­mo­ka­to­lič­ke i mu­sli­man­ske vje­re ...”
Ze­mljo­pis Knja­že­vi­ne Cr­ne Go­re za uče­ni­ke tre­ćeg raz­re­da osnov­ne ško­le či­ji su auto­ri Đu­ro Po­po­vić i Jo­van Ro­ga­no­vić 1899. go­di­ne; Či­tan­ka za 2. raz­red osnov­ne ško­le auto­ra Đu­ra Po­po­vi­ća, Ce­ti­nje 1897. go­di­ne. Auto­ri sa Ce­ti­nja. Na­me­će se pi­ta­nje pod či­jom pri­si­lom su Ce­ti­nja­ni pi­sa­li da je Cr­na Go­ra Srp­ska dr­ža­va?
„U Cr­noj Go­ri ži­ve sve sa­mi či­sti i pra­vi Sr­bi, ko­ji go­vo­re srp­skim je­zi­kom, a ima ih oko 300 hi­lja­da sta­nov­ni­ka”.
U ka­len­da­ru cr­no­gor­skom Gr­li­ca za 1835. go­di­nu u odjelj­ku ži­te­lji pi­še „Cr­no­gor­ci su Sla­ve­no-Srp­skog je­zi­ka”.
Vla­di­ka Da­ni­lo je 12. mar­ta 1732. god., svo­je­ruč­no na je­van­đe­lju na­pi­sao:
„Da­nil, Vla­di­ka ce­tinj­ski Nje­goš, Vo­je­vo­dić srp­skoj ze­mlji, ku­pi ovo sve­to­je Je­van­ge­li­je ...”
U pi­smu cr­no­gor­skih gla­va­ra, 24. ok­to­bra 1756. go­di­ne, ko­tor­skom pro­vi­du­ru pi­še da su Cr­no­gor­ci: „Pra­vo­slav­ne vje­re hri­šćan­ske, a ro­da ča­sna i sve­ta Sla­ve­no – Serp­sko­ga”. Isto­ri­ja Cr­ne Go­re, knji­ga tre­ća, tom pr­vi, Ti­to­grad 1975, str. 532.
Na ka­len­da­ru Da­ni­ca, 1833. go­di­ne, Nje­goš je na­pi­sao epi­sko­pu užič­kom Ni­ki­fo­ru Mak­si­mo­vi­ću po­sve­tu sle­de­će sa­dr­ži­ne: „Srp­ski pi­šem i zbo­rim/ Sva­kom grom­ko go­vo­rim/ Na­rod­nost mi Sr­bin­ska/ Um i du­ša Sla­vjen­ska”.
Pri­je po­la­ska u boj pro­tiv Mah­mut pa­še Bu­ša­tli­je 1796. go­di­ne, Sve­ti Pe­tar Ce­tinj­ski po­zi­va rat­ni­ke da do­ka­žu: „U na­ma ne­u­ga­še­no srb­sko sr­ce ku­ca, srb­ska krv­ca vri­je”.
U Za­ko­ni­ku Knja­za Da­ni­la, iz 1855. go­di­ne, u čla­nu 92. za­pi­sa­no je da: „U ovoj ze­mlji ne­ma ni­ka­kve dru­ge na­rod­no­sti do je­di­no srp­ske ...”
U ze­mljo­pi­su Knja­že­vi­ne Cr­ne Go­re iz 1899. go­di­ne i ze­mljo­pi­su Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re iz 1911. go­di­ne pi­še da „U Cr­noj Go­ri ži­ve Sr­bi ko­ji go­vo­re srp­skim je­zi­kom, ve­ći­nom pra­vo­slav­ne vje­re, a ima ih ne­što ma­lo ri­mo­ka­to­lič­ke i mu­ha­me­dan­ske”.
U Gla­su Cr­no­gor­ca br­oj 80, Ne­ji kod Pa­ri­za, 10. de­cem­bra 1919, str. 4. Kr­sto Zr­nov Po­po­vić pi­še: „Či­ta­vom svi­je­tu je po­zna­to da evo šest vje­ko­va od kad Cr­na Go­ra po­sto­ji i da su nje­ni si­no­vi naj­sta­ri­ji i naj­vjer­ni­ji po­bor­ni­ci i za­toč­ni­ci na­ci­o­nal­ne na­še ide­je i da je Cr­na Go­ra ona ze­mlja gdje se sču­va­la iskra slo­bo­de Sr­bi­no­ve”.
U pa­so­škoj is­pra­vi iz­da­toj od bel­gij­skih vla­sti u Li­je­žu 1929. go­di­ne Kr­stu Zr­no­vu Po­po­vi­ću, Po­po­vić se iz­ja­snio kao Sr­bin („de na­ti­o­na­le – Ser­be”).
U udž­be­ni­ku Či­tan­ka za če­tvr­ti raz­red osnov­ne ško­le iz 1909. go­di­ne, za vri­je­me ne­za­vi­sne i me­đu­na­rod­no pri­zna­te dr­ža­ve Knja­že­vi­ne Cr­ne Go­re, dje­ca su uči­la i o škol­skoj sla­vi: „Sva­ka srp­ska ško­la i svi Sr­bi đa­ci sla­ve Sve­tog Sa­vu pr­vog srp­skog pr­o­sve­ti­te­lja”.
Da­kle, Cr­na Go­ra je Sve­ta ze­mlja Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog, Nje­go­ša, Da­ni­la i Ni­ko­le, a oni u svim udž­be­ni­ci­ma bi­ja­hu sve sa­mi Sr­bi. Ne­du­žni Sr­bi Pe­tro­vi­ći u Cr­noj Go­ri mo­ra da su si­lom bi­li Sr­bi! Ni­je valj­da do­šlo vri­je­me da ih ra­sr­bi­mo.
Zar srp­ski je­zik ni­je bio u upo­tre­bi u na­sta­vi u udž­be­ni­ci­ma sve vri­je­me po­sto­ja­nja ne­za­vi­sne Cr­ne Go­re (u on­da­šnjim gra­ni­ca­ma) i da to ni na ko­ji na­čin ni­je uma­nji­va­lo nje­nu ne­za­vi­snost.
U sa­mo­stal­noj Cr­noj Go­ri svi bi­ja­hu Sr­bi i ko­ri­sti­še Srp­ski je­zik i Srp­ski bu­kvar za cr­no­gor­sku mla­dež. Tzv. cr­no­gor­ski je­zik 2 uvo­de zbog to­ga da bi se što vi­še raz­li­ko­vao od srp­skog je­zi­ka i da ne­zna­li­ce sa­kri­ju svo­je gre­ške u go­vo­ru –na cr­no­gor­skom je­zi­ku 2 sve je is­prav­no.
„Ći­ri­li­ca je po­sta­la sim­bo­lič­ki pra­ti­lač­ki znak na­ci­o­nal­ne sud­bi­ne, po­seb­no nje­nog stra­dal­nič­kog de­la. Ći­ri­li­ca je u ne­ku ru­ku krst srp­ske na­ci­o­nal­ne sud­bi­ne”, is­ti­če prof. dr Ma­to Pi­žu­ri­ca.
Po­sta­vlja se lo­gič­no, škol­sko, ge­ne­tič­ko i sta­ti­stič­ko pi­ta­nje. Ako Cr­no­gor­ci po­sto­je de­set vje­ko­va, ako se jed­na ge­ne­ra­ci­ja ra­ču­na 25 go­di­na, ko­li­ko bi nas bi­lo mi­li­o­na na ovom pro­sto­ru? Da li je bi­lo na­ta­li­te­ta? Ko­li­ko ih je iz­gi­nu­lo u vje­kov­nom ra­to­va­nju, po­dje­la­ma i pod tur­skom vla­da­vi­nom? Ko­li­ko je isla­mi­zi­ra­nih Cr­no­go­ra­ca? Ko­li­ko ih je iz­gi­nu­lo za srp­sko bi­ti­sa­nje i sl.?
Pred­la­žem da se spa­le sve knji­ge štam­pa­ne ći­ri­li­com, ta­ko će ne­sta­ti pi­sa­ni trag o na­šoj pro­šlo­sti, ne­sta­će Cen­tral­na na­rod­na bi­bli­o­te­ka na Ce­ti­nju i osta­le „ma­le” bi­bli­o­te­ke i ne­će­mo mo­ra­ti vi­še da uči­mo mla­đe ge­ne­ra­ci­je o srp­skim kor­je­ni­ma.
Na po­slet­ku is­ti­čem, cr­no­gor­sko srp­stvo ja­ča­ju cr­no­gor­ski na­ci­o­na­li­sti. Za­to Cr­no­gor­ci pi­šu isto­ri­ju iz­no­va bez srp­skog et­nič­kog po­ri­je­kla. Dis­kri­mi­na­ci­ja Sr­ba je sve ve­ća, a broj­nost Cr­no­go­ra­ca sve ma­nja.
Ako ste upam­ti­li lek­ci­ju, on­da je mu­dro da vi­di­te da su sa­da sud­bin­ski da­ni za Cr­nu Go­ru, jer je ne­pri­ja­telj na­pao iz­nu­tra.
Ko­nač­no, mo­že­mo za­klju­či­ti da je či­ta­va Cr­na Go­ra po­sta­la ZIKS – ne­ki u tam­ni­ci, ne­ki sa pan­ci­ri­ma, ne­ki sa tje­lo­hra­ni­te­lji­ma, ne­ki pod bud­nim okom dr­žav­ne bez­bjed­no­sti, ne­ki pod pri­jet­nja­ma, ne­ki pred ni­ša­nom, a osta­li ne­slo­bod­ni.
Sva­ko će na­ći gdje mu je mje­sto, jer je stre­sno ži­vje­ti u Cr­noj Go­ri.