Autor: John Cas­sidy, The New Yor­ker


Osim ne­ko­li­ko pa­ni­ča­ra, ni­ko se ni­je iz­ne­na­dio ka­da su evrop­ski mi­ni­stri fi­nan­si­ja po­sti­gli do­go­vor sa Grč­kom o pro­du­žet­ku po­mo­ći ovoj ze­mlji do po­čet­ka lje­ta.
Si­ri­zi­na vla­da je ne­dje­lja­ma po­na­vlja­la da na to ne­će pri­sta­ti i da že­li slo­bod­ni­ji kre­dit­ni ugo­vor. Po­stig­nu­ti do­go­vor u Bri­se­lu je ka­pi­tu­la­ci­ja nje­ne po­li­ti­ke i pobjeda Nje­mač­ke i osta­lih dr­ža­va čla­ni­ca Evrop­ske uni­je.
Stro­go uzev, igra još ni­je za­vr­še­na. Do­go­vor iz Bri­se­la je sa­mo pre­la­zni spo­ra­zum ko­ji će oču­va­ti sol­vent­nost Grč­ke i nje­nih ba­na­ka, dok će se u me­đu­vre­me­nu na­sta­vi­ti ši­ri pre­go­vo­ri o iz­mi­re­nju ogrom­nog grč­kog du­ga. Grč­ki mi­ni­star fi­nan­si­ja Ja­nis Va­ru­fa­kis je iz­nio ne­ko­li­ko za­ni­mlji­vih ide­ja – na pri­mjer o pu­šta­nju no­vih dr­žav­nih ob­ve­zni­ca ko­je bi za­mi­je­ni­le sta­re – ali ni­je­dan od nje­go­vih po­ku­ša­ja na­god­be ni­je uspio.
Pre­ma iz­vje­šta­ji­ma iz Ati­ne, to­kom po­sled­njih da­na pre­go­vo­ra gra­đa­ni Grč­ke po­vla­či­li su no­vac iz ba­na­ka tem­pom od pet sto­ti­na mi­li­o­na eura dnev­no. Bu­du­ći da je evrop­ski pro­gram kre­dit­ne po­mo­ći is­ti­cao za ne­dje­lju da­na i da je Evrop­ska cen­tral­na ban­ka od­bi­la da grč­ke ban­ke snab­di­je nov­cem – Si­ri­zi­na vla­da bi se, da ni­je pri­sta­la na do­go­vor, su­o­či­la sa fi­nan­sij­skim ko­lap­som. ECB je su­ge­ri­sa­la Grč­koj da pri­sta­ne na uslo­ve Ber­li­na i Bri­se­la, Va­ru­fa­kis i Ci­pras su spu­sti­li lop­tu i pri­sta­li na pro­du­že­tak po­mo­ći.
Si­ri­zi­ne po­te­ze će na­sta­vi­ti da nad­gle­da omra­že­na Troj­ka (ECB, EU i MMF), ko­ju mno­gi Gr­ci sma­tra­ju od­go­vor­nom za očaj­no sta­nje u svo­joj ze­mlji. Grč­ka vla­da se u Bri­se­lu do­dat­no oba­ve­za­la da će spro­ve­sti niz struk­tur­nih re­for­mi, či­je de­ta­lje će sa­op­šti­ti na­knad­no. Ako Troj­ka ne bu­de za­do­volj­na ovom po­nu­dom, Grč­koj mo­že bi­ti us­kra­ćen dio po­treb­nog nov­ca.
Su­prot­no pred­iz­bor­nim obe­ća­nji­ma Si­ri­ze, iz­gle­da da je Va­ru­fa­kis u Bri­se­lu obe­ćao da će za­dr­ža­ti ne­ke od Troj­ki­nih me­ra, kao što je pri­va­ti­za­ci­ja jav­nog sek­to­ra. U tek­stu spo­ra­zu­ma se na­vo­di: „Grč­ke vla­sti se oba­ve­zu­ju da će se uz­dr­ža­ti od bi­lo ka­kvih iz­me­na me­ra i uni­la­te­ral­ne pro­mje­ne po­li­ti­ke i re­for­mi ko­je bi ne­ga­tiv­no uti­ca­le na fi­skal­ne me­re, eko­nom­ski opo­ra­vak ili fi­nan­sij­sku sta­bil­nost, po ocje­ni in­sti­tu­ci­ja”.
U za­mje­nu za ove ogrom­ne ustup­ke, grč­ka vla­da je do­bi­la ne­ke po­pu­ste uklju­ču­ju­ći sma­nje­nje oče­ki­va­nih fi­skal­nih re­zul­ta­ta. Po do­go­vo­ru iz 2012, Grč­ka je tre­ba­lo da ostva­ri pri­mar­ni bu­džet­ski su­fi­cit u vi­si­ni od 4,5 od­sto BDP-a. (Pri­mar­ni bu­džet­ski su­fi­cit je pri­hod od po­re­za uma­njen za po­tro­šnju, ne uklju­ču­ju­ći ot­pla­tu ka­ma­ta na dug.) Zva­nič­no sa­op­šte­nje u ve­zi sa no­vim do­go­vo­rom ni­je pre­ci­zi­ra­lo ovo­go­di­šnje ci­lje­ve: „Grč­ke vla­sti ta­ko­đe su se oba­ve­za­le da će obez­bi­je­di­ti pri­mar­ni bu­džet­ski su­fi­cit… u skla­du sa sa­op­šte­njem Evro­gru­pe iz no­vem­bra 2012… In­sti­tu­ci­je će u po­sti­za­nju pri­mar­nog bu­džet­skog su­fi­ci­ta u 2015. uze­ti u ob­zir eko­nom­ske okol­no­sti u toj go­di­ni”.
To na­go­vje­šta­va ne­ku vr­stu olak­ši­ca. Va­ru­fa­kis tvr­di da je cilj vla­de do­sti­za­nje su­fi­ci­ta od 1,5 od­sto BDP-a. Bu­du­ći da su pri­ho­di od po­re­za po­sled­njih mje­se­ci pre­su­ši­li, to je još uvi­jek pre­am­bi­ci­o­zan cilj i iz­gle­da da is­klju­ču­je ši­ru pri­me­nu kej­nzi­jan­skih sti­mu­la­tiv­nih me­ra. Ali bi­lo ka­kvo po­pu­šta­nje po­li­ti­ke šted­nje do­bro će do­ći Gr­ci­ma – i to je ono što grč­ki zva­nič­ni­ci tvr­de da su po­sti­gli u Bri­se­lu. „Da­nas je Grč­ka okre­nu­la no­vu stra­ni­cu”, re­kao je Roj­ter­su je­dan od njih. „Iz­bje­gli smo re­ce­si­o­ne mje­re”.
To ni­je sa­mo spin. Si­ri­za je no­vim do­go­vo­rom za­i­sta do­bi­la ne­što zna­čaj­no, ma­da ne ono če­mu se na­da­la ka­da je 25. ja­nu­a­ra do­šla na vlast. Ta­da se go­vo­ri­lo o oslo­ba­đa­nju Grč­ke i ci­je­le Evro­pe iz kan­dži po­li­ti­ke šted­nje. Ka­da je ob­ja­vljen no­vi spo­ra­zum, ne­ki grč­ki no­vi­na­ri su upo­zo­ri­li da ga Va­ru­fa­kis i Ci­pras ne­će ta­ko la­ko pro­da­ti ra­di­kal­ni­jim pri­sta­li­ca­ma svo­je par­ti­je, ko­ji su već na uli­ca­ma i pro­te­stu­ju pro­tiv per­fid­no­sti Nje­mač­ke, Bri­se­la i ECB-a.
Sad je ja­sno da su Ci­pras i Va­ru­fa­kis pre­ci­je­ni­li svo­ju po­zi­ci­ju. Nji­ho­vo hva­li­sa­nje je na­lju­ti­lo Nje­mač­ku i od­vra­ti­lo osta­le igra­če ko­ji su im bi­li po­treb­ni za po­bje­du – ECB i Evrop­sku ko­mi­si­ju. Na pr­vi po­gled, to je gre­ška u ko­ra­ci­ma Va­ru­fa­ki­sa ko­ji je do­bar po­zna­va­lac Te­o­ri­je iga­ra. Ali li­de­ri Si­ri­ze su se po­ja­vi­li prak­tič­no ni­ot­ku­da, pa je ra­zu­mlji­va nji­ho­va že­lja da iza­đu u su­sret gra­đan­skom pro­te­stu ko­ji ih je do­veo na vlast.
Na stra­ni Va­ru­fa­ki­sa i Ci­pra­sa je pri­je sve­ga eko­nom­ska lo­gi­ka. Po­li­ti­ka šted­nje se po­ka­za­la po­gub­nom po Grč­ku. Njen BDP je od 2009. pao go­to­vo za če­tvr­ti­nu, a sto­pa ne­za­po­sle­no­sti je oko 25 od­sto. Šted­nja ni­je sma­nji­la dug, na­pro­tiv: u od­no­su na BDP ko­ji je pa­dao, dug se po­ve­ća­vao i sa­da iz­no­si oko 175 od­sto BDP-a.
Ne­ki di­je­lo­vi Evro­pe sa­o­sje­ća­ju sa grč­kim ne­vo­lja­ma i ta­ko­đe sma­tra­ju da je po­li­ti­ka šted­nje kon­tra­pro­duk­tiv­na. Ali či­nje­ni­ca je da Ci­pras i Va­ru­fa­kis ni­je­su ima­li pra­vu po­dr­šku i da je to tre­ba­lo da shva­te ra­ni­je. Po­sto­ja­la je sa­mo jed­na kar­ta sa ko­jom su mo­gli da za­i­gra­ju pro­tiv Nje­mač­ke i dru­gih ključ­nih dr­ža­va evro­zo­ne: ako do­go­vor ne us­pi­je, Grč­ka će pro­gla­si­ti di­folt, ban­krot, na­pu­sti­ti evro­zo­nu i vra­ti­ti se sop­stve­noj va­lu­ti. Me­đu­tim, ve­ći­na grč­kih gra­đa­na, upr­kos ne­vo­lja­ma kroz ko­je je pro­šla, ne že­li da na­pu­sti euro i to­kom ci­je­le pred­iz­bor­ne kam­pa­nje Si­ri­za je tvr­di­la da ne­ma na­mje­ru da na­pu­sti evrop­sku mo­ne­tar­nu uni­ju. Eko­nom­ski gle­da­no, to je po­gub­na po­li­ti­ka (grč­ka eko­no­mi­ja je u to­li­ko lo­šem sta­nju da bi joj bi­lo bo­lje da sle­di Ar­gen­ti­nu ko­ja je 2002. pro­gla­si­la di­folt i od­ba­ci­la pro­gram MMF-a), ali obe­ća­nje da će za­dr­ža­ti euro je bi­la ci­je­na ko­ju je Si­ri­za pla­ti­la da bi bi­la pri­hva­će­na kao ozbi­ljan igrač na grč­koj po­li­tič­koj sce­ni.
Vol­fgang Šoj­ble, okrut­ni mi­ni­star fi­nan­si­ja Nje­mač­ke, shva­tio je da Va­ru­fa­kis ne mo­že da od­i­gra kar­tu iz­la­ska Grč­ke, Grexita, i da ga ima u ša­ci. Nje­mač­ka vla­da je ka­te­go­rič­no od­bi­la da raz­mo­tri grč­ki za­htjev za pre­sta­nak kre­dit­ne po­mo­ći i odo­bre­nje no­vog zaj­ma i ohra­bri­la je ECB da na to upo­zo­ri Grč­ku. A on­da je, po­što je Va­ru­fa­kis na to pri­stao i za­tra­žio pro­du­že­nje te­ku­će po­mo­ći, Šoj­ble od­bio i taj za­htjev, pri­mo­rav­ši ga na još ve­će ustup­ke.
Ka­da je do­go­vor po­stig­nut, Šoj­ble ni­je odo­lio da ne pod­bo­de Va­ru­fa­ki­sa i nje­go­ve sa­rad­ni­ke. Na Gar­di­ja­no­vom blo­gu ko­ji je pra­tio tok pre­go­vo­ra, on je pri­mi­je­tio: „Gr­ci­ma će si­gur­no bi­ti te­ško da svo­jim gla­sa­či­ma ob­ja­sne ovaj do­go­vor”. Va­ru­fa­kis je bio umje­re­ni­ji: „Ni­je vri­je­me za sla­vlje. Ovaj do­go­vor je ma­li ko­rak u pra­vom smje­ru”.
Pre­veo Zo­ran Tr­klja
Pe­šča­nik.net