Ne­ka je pro­sto i fu­ka­ri i bu­da­li, njih je uvi­jek bi­lo. Ali za­što pa­met ću­ti? Ima li je? Ko­li­ko god iz­gle­da­la i dje­lo­va­la slo­že­no, si­tu­a­ci­ja na cr­no­gor­skoj po­li­tič­koj sce­ni je u su­šti­ni jed­no­stav­na. Isti­na je i da je po­li­tič­ka sce­na-pra­va prav­ca­ta sce­na, s re­ži­jom, ko­re­o­gra­fi­jom i glum­ci­ma na sce­ni. Gra­đa­ni po­sta­ju sve svje­sni­ji to­ga. Za­to glav­ni re­ži­ser, sa sa­rad­ni­ci­ma, mi­je­nja li­ko­ve glu­ma­ca i do­da­je no­ve. Sve no­vo­for­mi­ra­ne par­ti­je, u naj­u­žim ru­ko­vod­stvi­ma, ima­ju li­ko­ve či­je fru­stra­ci­je ne do­pu­šta­ju da se ostva­ri ide­ja gra­đan­skog po­mi­re­nja i jed­na­ko­sti svih u Cr­noj Go­ri. Ima­ju po­li­ti­ča­re „tr­gov­ce“, či­ja je flo­sku­la „da bu­du tas na va­gi“. Dru­gim ri­je­či­ma, da od­re­đu­ju po ko­joj ci­je­ni će se pro­da­ti DPS-u. Ko­me dru­go? A va­ga mo­že sa­mo da iz­mje­ri, da se ci­je­na ne ugo­va­ra đu­tu­re.
Po­kret za pro­mje­ne i DF ne tr­gu­ju. Ali, na­ža­lost, u Cr­noj Go­ri se ko­rup­ci­ja i te ka­ko ma­ni­fe­stu­je u po­li­ti­ci. Ka­ko dru­ga­či­je na­zva­ti po­na­ša­nje ta­ko­zva­nog ‘’Evrop­skog li­ca Pod­go­ri­ce’’ i po­li­tič­ke gru­pe „Iz­bor“ u Her­ceg No­vom?!
Ja­sno je da se ra­di o po­li­tič­kim kre­a­ci­ja­ma ko­je ima­ju za­da­tak da iz­ma­ni­pu­li­šu bi­ra­če. Obje su u pred­iz­bor­noj kam­pa­nji oprav­da­no i osno­va­no kri­ti­ko­va­le DPS, na­ja­vlju­ju­ći da s nji­ma ne­će bi­ti raz­go­vo­ra. Ipak raz­go­vo­ra je bi­lo, po istom sce­na­ri­ju. U Pod­go­ri­ci „po­sle go­di­šnjih od­mo­ra“, a u Her­ceg No­vom „po­sle pra­zni­ka“. A pri­je sve­ga- po­sle do­go­va­ra­nja ci­je­ne uslu­ga.
Ko­a­li­ci­ja na vla­sti, DPS sa svim part­ne­ri­ma, sno­si od­go­vor­nost za ma­te­ri­jal­nu i mo­ral­nu de­gra­da­ci­ju Cr­ne Go­re. Svi su od­go­vor­ni, bez iz­u­zet­ka. Ipak, mo­ra­mo iz­dvo­ji­ti ru­ko­vod­stva tih par­ti­ja, nji­ho­ve pr­va­ke i po­sla­ni­ke, kao naj­od­go­vor­ni­je. Za čla­no­ve DPS –a je ka­rak­te­ri­stič­no da je par­tij­ski in­te­res iz­nad op­šteg, jav­nog, od­no­sno dr­žav­nog. A ka­da je par­tij­ski in­te­res pod­re­đen po­je­din­ci­ma, on­da ta par­ti­ja do­bi­ja obi­ljež­ja sek­te. Za čla­no­ve ma­njih ko­a­li­ci­o­nih part­ne­ra in­di­ka­ti­van je lič­ni in­te­res ru­ko­vod­stva. Nji­ho­vi po­stup­ci si­gur­no ni­je­su do­ve­li do po­bolj­ša­nja op­šteg sta­nja u dr­ža­vi, ni­ti su gra­đa­ni ko­ji su gla­sa­li za njih vi­dje­li ika­kvu do­bro­bit. Ra­di se o kla­sič­nim tr­go­vač­kim od­no­si­ma vr­ha vla­sti i vr­ha par­ti­ja ko­je im slu­že.Te par­ti­je su bo­lest Cr­ne Go­re.
De­mo­krat­ski front je pri­hva­tio je­dan od osnov­nih po­stu­la­ta Po­kre­ta za pro­mje­ne: sa DPS-om ne­ma do­go­vo­ra, ne­ma tr­go­vi­ne. Shva­ta­mo i pri­hva­ta­mo či­nje­ni­cu da za nas gla­sju gra­đa­ni ko­ji ho­će po­šten i do­sto­jan­stven ži­vot, rad, na­pre­dak i si­gur­nu bu­duć­nost za sve. U ne­kim par­ti­ja­ma ko­je se na­zi­va­ju opo­zi­ci­o­nim, na­ža­lost, ne mi­sle svi ta­ko. Zbog to­ga se ja­vlja­ju fe­no­me­ni kao u Pod­go­ri­ci i Her­ceg No­vom. So­ci­o­lo­ški je fe­no­men i na­čin na ko­ji gra­đa­ni pri­hva­ta­ju či­nje­ni­cu da vrh po­li­tič­ke gru­pa­ci­je za ko­ju su gla­sa­li, kr­še­ći osnov­na mo­ral­na na­če­la, oči­gled­no zlo­u­po­tre­blja­va i do­vo­di do ap­sur­da iz­bor­nu vo­lju gra­đa­na. Unajm­lje­ni glum­ci se pri­tom, na po­li­tič­koj sce­ni, ko­ri­ste ko­mič­nim obra­zlo­že­nji­ma. Je­dan pra­vi glu­mac, aka­dem­ski, re­kao mi je da je bez­broj pu­ta lak­še glu­mi­ti ko­me­di­ju ne­go tra­ge­di­ju. Mo­žda su za­to ko­mič­ni.
Ali, uza­lud im glu­ma. Zna se od pra­i­sto­ri­je šta se pla­ća ro­bom ili nov­cem. Ne­ma tu obra­zlo­že­nja, zbog ovog ili onog. Valj­da je iz to­ga pro­is­te­kao na­ziv: “naj­sta­ri­ji za­nat’’. U sva­koj nor­mal­noj dr­ža­vi bi za­slu­ži­li pre­zir, a kod nas ni­ka­kvo ču­do- nor­mal­na po­ja­va. Še­pu­re se u odi­je­li­ma, bru­ku kri­ju aro­gan­ci­jom i mu­dro­va­njem.
Bi­će to­ga još. U Cr­noj Go­ri sve pre­va­re „pa­le“ vi­še pu­ta. Valj­da za­to što ne­ki gra­đa­ni ima­ju pam­će­nje kao pa­strm­ka: upe­ca­ju se na udi­cu, sreć­no se ne­ka­ko otrg­nu, ali već sle­de­ćeg tre­nut­ka po­no­vo idu na udi­cu. Na ža­lost, ta­kvi do­pri­no­se da već odav­no tro­ši­mo još ne­za­ra­đe­ni no­vac na­še dje­ce i unu­ča­di. Nji­ma osta­vlja­mo te­ret du­go­va i ras­pro­da­te dr­žav­ne imo­vi­ne. Ali i te­ret svo­je sra­mo­te-što ni­je­smo gra­đan­ski i na vri­je­me re­a­go­va­li. A sva­ki iz­bo­ri su pri­li­ka. No,ne­ki­ma i pri­li­ka za pro­da­ju.
Za­to je naj­va­žni­je ob­je­di­nja­va­nje istin­skih opo­zi­ci­o­nih sna­ga i svih gra­đa­na ko­ji že­le pro­mje­ne. Plat­for­ma Po­kre­ta za pro­mje­ne je gra­đan­ska, jed­na­ka i pri­hva­tlji­va za sve. Zbog to­ga je po­kret u ko­ri­je­nu DF-a. Za nas po­dje­la ne­ma. Sve po­dje­le na­me­će vlast, da bi skre­ta­la pa­žnju sa glav­nih pro­ble­ma. Uosta­lom, svi gra­đa­ni zna­ju ili osje­ća­ju da put ko­jim Cr­na Go­ra ide pod re­ži­mom DPS-a vo­di una­zad. Svi zna­ju, ali ne­ke je strah da to pri­zna­ju, pa ma­kar i se­bi. Na taj na­čin se opet pro­da­ju vla­sti.
Va­žno je is­ta­ći, jer to svi ne zna­ju, da ide­ja Po­kre­ta za pro­mje­ne ni­kad ni­je bi­la pu­ki do­la­zak na vlast. Na­ša ide­ja je stva­ra­nje no­ve, od­go­vor­ne i smje­nji­ve vla­sti, ne no­vog auto­krat­skog re­ži­ma. Od­go­vor­nost za re­zul­ta­te-to je ključ­na stvar za sva­ku upra­vu, za do­ma­ći­na u ku­ći, za čo­ba­na kod sta­da. Zbog to­ga po­dr­ža­va­mo ide­ju for­mi­ra­nja pre­la­zne vla­de, ko­ja će oslo­bo­di­ti in­sti­tu­ci­je, im­ple­men­ti­ra­ti no­ve za­ko­ne i gra­đa­ni­ma da­ti pra­vo da, pr­vi put, bez pri­ti­ska i ucje­na gla­sa­ju o svo­joj bu­duć­no­sti. Kad svak bu­de od­go­va­rao za svoj po­sao po­li­tič­ka sce­na će se raš­či­sti­ti. Mno­gi ne­će tr­ča­ti u po­li­ti­ku shva­ta­ju­ći je kao bi­znis. Po­gle­daj­te ko­li­ko je sa­da, u svim par­ti­ja­ma, oso­ba bez za­ni­ma­nja, bez rad­nog sta­ža, bez ika­kve rad­ne bi­o­gra­fi­je, sa la­žnim zva­nji­ma i smi­je­šnim ti­tu­la­ma. Oni po­li­ti­ku do­ži­vlja­va­ju kao sred­stvo za sop­stve­ni ži­vot, a ne kao in­stru­ment za stva­ra­nje osno­ve za ži­vot svih nas. Sa dru­ge stra­ne, po­gle­daj­te ko­li­ko je oso­ba ko­je go­di­na­ma tru­ju po­li­tič­ku sce­nu ma­ni­pu­li­šu­ći gra­đa­ni­ma pre­ko ra­znih par­ti­ja, udru­že­nja, TV-emi­si­ja, ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja. Ima ih pre­vi­še, od sve­zna­ju­ćih ju­no­ša, pa do lu­ka­vih sta­ra­ca. Tu su i pre­mu­dri ana­li­ti­ča­ri, ko­ji su ge­ni­jal­ci post fe­stum. Po­ne­kad po­go­de, obič­no ka­da su i sa­mi dio kre­a­ci­je. I to je dio po­li­tič­ke sce­ne. I ne­ka bu­de. Sa­mo je opa­sno, a i šte­ta je za Cr­nu Go­ru, da se na po­li­tič­ku sce­nu uno­se la­ži i ši­zo­fre­ni­ja. Ta­ko je po­čeo i na­ci­zam, ta­ko po­či­nje sva­ki ra­di­ka­li­zam i na­ci­o­na­li­zam.
Za­to se vra­ti­mo re­al­nom ži­vo­tu, sva­ko­dnev­nim stva­ri­ma, vr­li­na­ma svih na­ših vje­ra. Vra­ti­mo se ide­ji gra­đan­skog po­mi­re­nja, jed­na­ko­sti, eko­no­mi­ji. To je pra­vi put. Umje­sto po­li­tič­ke ana­li­ti­ke, ana­li­zi­raj­mo na­šu stvar­nost. Su­vi­še la­ži nam pro­mi­če, upa­ko­va­nih u ša­re­ne me­dij­ske pa­pi­ri­će i ku­ti­ji­ce. Da­ko u su­mra­ku otu­pje­lih umo­va pro­go­vo­ri pa­met, mo­žda će se pro­bu­di­ti ge­ne­ra­ci­je no­vih in­te­lek­tu­a­la­ca, stu­de­na­ta či­ji su pro­fe­so­ri uspa­va­ni...

Pi­še: mr Velj­ko Va­si­lje­vić