Pi­še: Lea Le­a­ni


Da­nas ako ni­si li­jep - sko­ro da ni­si ni­šta.
Tre­nut­ni “Ido­li” – mno­go­broj­ne star­le­te, pri­mjer su ka­ko je za uspjeh i po­pu­lar­nost fi­zič­ki iz­gled naj­bit­ni­ji.
No­va mo­da - Sel­fi je na­stao upra­vo kao po­sle­di­ca op­šte op­te­re­će­no­sti fi­zič­kim iz­gle­dom i lje­po­tom ko­ja po­sto­ji u po­sled­njih ne­ko­li­ko go­di­na.
U po­čet­ku je sel­fi mo­žda bio nov i za­ni­mljiv, ali je sa­da po­pri­mio gra­ni­ce po­re­me­ća­ja. Lju­di su po­če­li da sli­ka­ju gdje su, ka­ko su ob­u­če­ni, šta je­du, sa kim su itd, što iri­ti­ra dru­ge. Ali o to­me bih go­vo­ri­la ma­lo ka­sni­je.
Sa­da bih se pr­ven­stve­no osvr­nu­la na ve­li­ku pa­žnju ko­ja se pri­da­je sel­fi­ji­ma, po­seb­no zbog to­ga što taj “fe­no­men” po­sto­ji odav­no.
Ni­su se lju­di tek sa­da do­sje­ti­li da okre­nu ka­me­ru ka se­bi (ili ogle­da­lu) i sli­ka­ju se. Ili da sli­ka­ju šta su je­li, ku­pi­li, obu­kli...
Sel­fie ni­je na­stao sa­mo od­jed­nom, lju­di su to i ra­ni­je ra­di­li.
I, ako baš ni­ko ne vo­li da gle­da te sli­ke, ka­ko on­da sve po­zna­te lič­no­sti ima­ju to­li­ko fa­no­va na dru­štve­nim mre­ža­ma!?Ili mo­žda ni­je li­je­po ako to ra­di kom­ši­ni­ca iz zgra­de, ali je ok ako to ra­di Ri­ha­na.
Ina­če, i sa­ma vo­lim da se sli­kam ali ka­da za to po­sto­ji raz­log. Na pri­mjer, sli­ke sa dra­gim oso­ba­ma… Ali isto ta­ko vo­lim da po­gle­dam tu­đe fo­to­gra­fi­je ako su za­ni­mlji­ve, ne­bit­no da li je to ne­či­ji do­ru­čak ili fo­to­gra­fi­je sa pu­to­va­nja oko svi­je­ta.
Me­đu­tim, ne­ka­da Sel­fie mo­že po­sta­ti po­re­me­ćaj, op­se­si­ja, i to on­da ako se u to­me pre­tje­ru­je. Či­ta­la sam da je je­dan En­glez po­ku­ša­vao da usli­ka sa­vr­šen sel­fi i sli­kao se po 200 pu­ta u to­ku da­na, čak je htio i da se ubi­je jer mu to ni­ka­ko ni­je uspi­je­va­lo.
Ne­spor­na je či­nje­ni­ca da su lju­di da­nas iz­gu­bli gra­ni­cu do­brog uku­sa, jer su dru­štve­ne mre­že ne­cen­zu­ri­sa­ne.
Od kad se po­ja­vio ‘’sel­fie’’, či­ni mi se da su lju­di još vi­še po­lu­dje­li sa sli­ka­njem sve­ga i sva­če­ga, se­be u svim mo­gu­ćim si­tu­a­ci­ja­ma i na kra­ju, kao šlag na tor­ti, jav­no ob­ja­vlji­va­nje da bi svi mo­gli da vi­de.
Jer to je sa­da ‘’in’’, to se sad zo­ve ‘’sel­fie’’.
Za­bri­nja­va­ju­će je i to što po ka­fi­ći­ma i klu­bo­vi­ma lju­di sje­de i čač­ka­ju te­le­fo­ne jer ipak je naj­va­žni­je da se na dru­štve­nim mre­ža­ma ob­ja­vi gdje su i šta ra­de plus fot­ka. Jer šta im vri­je­di da se su­per pro­ve­du, ako to nji­ho­vi  Fa­ce­bo­ok pri­ja­te­lji ne zna­ju?
Ekvi­va­lent sel­fi­ja u stvar­nom ži­vo­tu bi bio da ne­ko uđe u pro­sto­ri­ju gdje dru­gi lju­di či­ta­ju, pri­ča­ju, gle­da­ju tv i vik­ne:
GLE­DAJTE­MEE­EEEEEEEEEEEEEEEEENEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!!!!!!
99% lju­di bi se okre­nu­lo i pre­vr­nu­lo oči­ma ili bi­lo u ču­du, ali s ob­zi­rom da se dru­štve­ne mre­že ko­ri­ste za tu vr­stu eg­zi­bi­ci­o­ni­zma - ne­ma mo­men­tal­ne po­vrat­ne re­ak­ci­je.
Sve što je pre­tje­ra­no, ni­je baš ok. Iako to ni­ko­ga dru­gog ne ugro­ža­va, osim te oso­be.
A i sva­ko­dnev­no vi­đa­mo sva­ka­kve fot­ke svu­da oko­lo, ko­je i ne­ma­ju ve­ze sa sel­fi­jem.
Pro­sto, mi­slim da lo­še uti­če na lju­de ko­ji to ra­de, ali da bi ne­ko pre­tje­rao mo­ra da ima ma­lo ve­ću do­zu nar­ci­so­id­no­sti u se­bi..a sel­fie je sa­mo po­sle­di­ca.
Sve to mi na ne­ki na­čin li­či na Ve­li­kog bra­ta, sa­mo u sli­ka­ma. 
I na kra­ju, kao što sam već na­ve­la, pro­blem je u sa­vre­me­nom stan­dar­du lje­po­te, ko­ji ne tra­ži sa­vr­šen­stvo u je­din­stve­nom sklo­pu, već u po­je­di­nač­nim ele­men­ti­ma, ko­ji mo­ra­ju bi­ti kao fo­to­šo­pi­ra­ni i uskla­đe­ni sa ak­tu­el­nim tren­do­vi­ma.
Da­na­šnje dje­voj­ke kao da iz­la­ze iz jed­nog ka­lu­pa (is­cr­ta­ne obr­ve, na­do­gra­đe­na ko­sa) ko­ji gu­ši pri­rod­nu lje­po­tu jed­na­ko kao što skri­va ne­do­sta­tak iste.
Do­šlo je ja­ko su­ro­vo vri­je­me, jer se ni­šta ne vred­nu­je osim ma­te­ri­jal­nog bo­gat­stva i fi­zič­kog iz­gle­da.
Oni ko­ji to ne­ma­ju osje­ća­ju se ma­nje vri­jed­ni­ma i mo­žda no­se ve­li­ke fru­stra­ci­je, za­vi­sno od to­ga iz ka­kve po­ro­di­ce po­ti­ču i ko­li­ko se nje­gu­ju iz­nu­tra.
(Autor­ka je knji­žev­ni­ca)