Pi­še: Og­njen Jo­vo­vić


Na­kon uva­že­nih spor­ti­sta, Se­a­da Še­ho­vi­ća i Ni­ko­le Ja­no­vi­ća, ča­ri žar­gon­ske upo­tre­be go­vo­ra u ide­o­lo­ške svr­he oku­sio je i po­zo­ri­šni pro­du­cent Jan­ko Lju­mo­vić. Da nam fa­li sport­skih uspje­ha, ot­kad je nji­ho­va ak­tiv­nost pre­u­smje­re­na na van­sport­ske stva­ri, to­ga je cje­lo­kup­na na­ci­ja svje­sna. Me­đu­tim, ot­kad smo sa­hra­ni­li ve­li­ka­ne do­ma­će umjet­no­sti, pri­je sve­ga, sli­ka­re i ki­ne­ma­to­gra­fe, go­to­vo je da smo se na­vi­kli da se na po­lju umjet­no­sti ne do­ga­đa ni­šta zna­čaj­no. Lič­no me u ovu tvrd­nju uvje­ra­va­la či­nje­ni­ca da sam mo­rao po par sto­ti­na ki­lo­me­ta­ra da pro­đem ka­ko bih po­gle­dao ne­ku pred­sta­vu, bu­du­ći da u mom Nik­ši­ću po­zo­ri­šna zgra­da do sko­ro ni­je funk­ci­o­ni­sa­la.
Ipak se i u svi­je­tu dra­ma­tur­gi­je ne­što do­ga­đa. Oči­to da je na po­zo­ri­šnoj sce­ni u to­ku pa­ten­ti­ra­nje jed­ne no­ve vr­ste umjet­no­sti. Mo­glo bi se ka­za­ti i umjet­no­sti ra­di nje sa­me – l’art po­ur l’art. Sve iz gla­ve po­zo­ri­šnog pro­du­cen­ta, Jan­ka Lju­mo­vi­ća.
Jer, za­i­sta je umjet­nost bra­ni­ti vri­jed­no­sti ko­je ba­šti­ni NA­TO sa­vez. Pro­du­cent Jan­ko Lju­mo­vić, kao čo­vjek ko­ji ni­je kom­pe­ten­tan za ”jav­ne po­li­ti­ke”(!), po­ka­zao je da bo­lje sto­ji sa pri­vat­nim po­li­ti­ka­ma. Pri­vat­ni­ju po­li­ti­ku od NA­TO in­te­gra­ci­ja Cr­ne Go­re ni­je ni mo­gao iza­bra­ti, a sve u ci­lju ”do­pri­no­sa kva­li­te­tu di­ja­lo­ga”. Na­rav­no, sve po cr­no­gor­skim di­ja­lo­škim stan­dar­di­ma!
Da bi apo­lo­ge­ti­ka pri­vat­ne po­li­ti­ke NA­TO in­te­gra­ci­ja do­bi­la svoj pu­ni smi­sao, Lju­mo­vić je na po­gre­šan na­čin na­pra­vio sin­te­zu umjet­no­sti i isto­ri­je, či­me je nje­go­va apo­lo­ge­ti­ka osta­la pot­pu­no be­smi­sle­na. Na­i­me, bez ob­zi­ra šta osje­ća­li, či­nje­ni­ca je da pri­pa­da­mo za­pad­nom svi­je­tu. Me­đu­tim, u pi­ta­nju je svi­jet ko­ji je mno­go šta ubio. Naj­pri­je, ubio je rat­ni­ka (a u ra­tu se pra­ve naj­ve­ći pod­vi­zi) ko­ji pi­še isto­ri­ju, na kog se Lju­mo­vić po­zi­va. Sa­vre­me­nu isto­ri­ju već odav­no pi­šu ”pa­met­ne bom­be” ko­ji­ma ma­ni­pu­li­šu mul­ti­na­ci­o­nal­ne kom­pa­ni­je. Vje­ro­vat­no da svo­jim no­vim umjet­nič­kim žan­rom Lju­mo­vić te­ži da oprav­da upo­tre­bu po­me­nu­tih bom­bi, pa nas čak uje­ra­va ka­ko je NA­TO lo­gi­čan i prag­ma­ti­čan iz­bor, ko­ji eto tre­ba da nam se de­si. No, već nam se de­sio, zar ne!? Mno­gi­ma se i da­nas do­ga­đa! A iza do­ga­đa­nja NA­TO-a, obič­no osta­je pra­zni­na pu­na kr­va­vog sa­dr­ža­ja.
Na­sta­vlja da­lje pro­du­cent Lju­mo­vić is­ti­ču­ći ka­ko je NA­TO na­stao na slo­mu fa­ši­zma i na­ci­zma. Pri to­me, Lju­mo­vić ne na­gla­ša­va ka­ko su obje ide­o­lo­gi­je pro­duk­ti ci­vi­li­za­ci­je ko­joj pri­pa­da­mo, a ka­ko je NA­TO (što je i dje­lo­va­nje ovog sa­ve­za i po­ka­za­lo) re­ha­bi­li­ta­ci­ja ”slo­mlje­nih” ide­o­lo­gi­ja. Sa­mim tim, iz svih aspe­ka­ta gle­da­no, ja­ko je pro­ble­ma­tič­no vri­jed­no­sti an­ti­fa­ši­zma po­ve­zi­va­ti sa vri­jed­no­sti­ma NA­TO sa­ve­za, što Lju­mo­vić upor­no po­ku­ša­va. Na­tov­ske vri­jed­no­sti su vri­jed­no­sti neo­li­be­ral­nog kon­cep­ta, vri­jed­no­sti gla­di, smr­ti i pre­fi­nje­nog si­mu­la­kru­ma. Ri­ječ je o lo­gi­ci ko­ja stva­ra de­struk­tiv­nu isto­ri­ju. Onu isto­ri­ju či­ja te­ža, ka­ko ka­za bri­li­jant­ni um Te­o­do­ra Ador­na, ”re­pro­du­ku­je ekvi­va­lent pro­šle ne­sre­će. Smrt je nor­mal­na”. Sva­ka­ko je da su So­fo­kle­o­vi ili Šek­spi­ro­vi ju­na­ci, ko­je Lju­mo­vić sli­je­di, ali ko­je i ne ra­zu­mi­je, svo­jim stra­da­nji­ma afir­mi­sa­li ži­vot, dok NA­TO ju­na­ci smr­ću afir­mi­šu smrt. Ka­ta­stro­fa se uvi­jek per­pe­tu­i­ra.
U ta­kvom am­bi­jen­tu- ka­ta­stro­fi ne­ma mje­sta za in­di­vi­du­al­nost i raz­li­ke. Po­li­ti­ka na­tov­skih vri­jed­no­sti (pre)po­zna­je je­di­no Is­tost. Njen je za­da­tak da sup­su­mi­ra sva­ki ob­lik raz­li­či­to­sti pod svo­je vri­jed­no­sne ma­tri­ce.
Od tih vri­jed­no­sti sva­ka­ko tre­ba kul­tur­ni rad­ni­ci da bje­že ili da im se su­prot­sta­ve. Vje­ro­vat­no je da je na­ša kul­tu­ra u ne­la­god­no­sti, kao i pro­du­cent Lju­mo­vić. Lič­no mu da­jem pu­nu po­dr­šku u da­ljem afir­mi­sa­nju an­ti­fa­ši­zma vri­jed­no­sti­ma NA­TO sa­ve­za. Oče­ku­jem, čim se za­huk­ta NA­TO kam­pa­nja, da će se žar­gon­ska ma­ni­fe­sta­ci­ja ove vr­ste an­ti­fa­ši­zma ogle­da­ti u kon­struk­ci­ji: ”Ni­si za NA­TO!? Pa ti si pro­tiv dr­ža­ve!” Ka­tar­za du­še je ne­mi­nov­na!

(Autor je pred­sjed­nik
skup­šti­ne Po­kre­ta za
ne­u­tral­nost Cr­ne Go­re)