Pi­še: Dar­ko Sti­je­po­vić


Pro­sla­va Une­sko­ve 70-go­di­šnji­ce na Ce­ti­nju je oku­pi­la na­šu či­nov­nič­ku eli­tu. Ova ba­ja­gi eli­ta, ko­ja pre­li­va me­di­je svo­jim eko­nom­skim i du­hov­nim šar­la­tan­stvom, ho­će da do­ka­že svo­ju kop­ču s ci­vi­li­za­ci­jom sla­vlje­njem ro­đen­da­na Une­ska. Dok na jed­noj stra­ni de­va­sti­ra­ju Une­sko­vu svjet­sku ba­šti­nu, na dru­goj stra­ni sla­ve ro­đen­da­ne u čast Une­ska.
A šta go­spo­da li­ce­mje­ri ni­su raz­ma­tra­li? To što su umje­sto svjet­skog na­sle­đa Une­ska, svjet­sku pri­rod­nu ba­šti­nu NP ''Dur­mi­tor'' pre­tvo­ri­li u Adu Ci­gan­li­ju za njih je nor­mal­na tran­sfor­ma­ci­ja. I to što su pre­pla­vi­li Une­sko­vu ba­šti­nu be­to­nom, as­fal­tom i ru­gob­nom di­vljom grad­njom. Što su ras­ko­ma­da­li tu ba­šti­nu od­si­je­ca­ju­ći 3.000 hek­ta­ra od NP ''Dur­mi­tor'', a za­tim su po­no­vo na­sr­nu­li i na no­ve gra­ni­ce. Ni­su raz­ma­tra­li ni to što su kre­nu­li u ur­ba­ni­za­ci­ju Cr­nog je­ze­ra i ur­ba­ni­za­ci­ju ci­je­le pla­ni­ne, kao i u uni­šte­nje naj­ljep­ših vi­zu­ra. Ni to što su na­pra­vi­li 20 ki­lo­me­ta­ra pu­te­va kroz ba­šti­nu da bi eks­plo­a­ti­sa­li šu­mu u Dra­gi­šni­ci. To što su sa­mo u skan­da­lu “200 dr­vo­sje­ča od Stok­hol­ma do Da­ni­lov­gra­da” ras­tr­gli 20.000 ku­bi­ka šu­me u ba­šti­ni… Ovi skan­da­li su stvar­ni sla­vlje­ni­ci ro­đen­da­na. To se stvar­no sla­vi- ras­po­ja­sa­ni i ras­ka­la­šni rad. To su stvar­ni oni, Mi­ću­no­vi­ći, Bo­ško­vi­ći, Vla­ho­vić­ke, Pe­jo­vić­ke, Gvo­zde­no­vi­ći…
Pri­je 28 go­di­na NP ''Dur­mi­tor'' je do­bio naj­vi­šu na­gra­du Une­ska kao naj­bo­lje mje­sto u si­ste­mu Une­sko­ve svjet­ske ba­šti­ne ko­je je spo­ji­lo prin­ci­pe za­šti­te ži­vot­ne sre­di­ne i eko­nom­sku va­lo­ri­za­ci­ju za­šti­će­nog svjet­skog do­bra. Na­gra­du je uru­čio pred­sjed­nik Por­tu­ga­li­je na ce­re­mo­ni­ji u Li­sa­bo­nu. Ge­ne­ral­ni se­kre­tar Une­ska bio je stal­ni gost Cr­ne Go­re i Dur­mi­to­ra i go­di­šnje su se ve­li­ka sred­stva za raz­voj­ne i is­tra­ži­vač­ke pro­jek­te do­bi­ja­la kao po­dr­ška uspje­šnom sli­je­đe­nju kon­cep­ta Une­ska. Da­nas, g. la­kr­di­jaš M., am­ba­sa­dor, pro­pa­li čo­ko­lad­ni fa­bri­kant, re­kon­struk­tor ''Obo­do­vih'' ha­la u aka­de­mi­je i kul­tur­nih cen­ta­ra u ka­fe­dži­ni­ce, po­stao je pred­sjed­nik CG Ko­mi­si­je za Une­sko i ka­že da “smo iz­bo­ri­li pa­žnju ove ve­li­ke or­ga­ni­za­ci­je”.
Mi­ni­star B., ba­tal bri­ket maj­stor, la­men­ti­rao je na ro­đen­da­nu Une­ska o osni­va­nju gim­na­zi­je na Ce­ti­nju. Pla­gi­mi­ni­stri­ca je uvje­ra­va­la ''ne­vjer­ne To­me'' iz Vla­de u vri­jed­nost na­u­ke. Gla­var od kul­tu­re se ne­što su­vo­par­no ba­tr­gao. S ova­kvi­ma se ne ide u Une­sko već u bez­dan. Ne­ka­da­šnja SFRJ je htje­la da pred­nja­či i da se do­ka­zu­je u svi­je­tu kroz kon­cep­te ko­je je si­stem UN pro­mo­vi­sao. Da li po­sto­ji ma­kar je­dan du­hov­ni kon­cept u kom da­na­šnja Cr­na Go­ra že­li, a ka­mo­li mo­že da pred­nja­či? Svje­do­ci smo na­pu­šta­nja kon­cep­ta eko­lo­ške dr­ža­ve od stra­ne esta­bli­šmen­ta i do­ma­ćih pro­stač­kih eli­ta, mo­der­nih var­va­ra. Ne mo­že se od ovih ilu­zi­o­ni­sta i žon­gle­ra oče­ki­va­ti pro­mo­ci­ja i za­šti­ta vri­jed­no­sti Une­ska. Dok mi­ni­ra­ju kon­cept eko­lo­ške dr­ža­ve, isto­vre­me­no se za­la­žu za Une­sko. Eko­lo­šku dr­ža­vu i njen sim­bol NP ''Dur­mi­tor'', ''UNE­SCO World He­ri­ta­ge Si­te'' ur­ni­šu, a na dru­goj stra­ni sla­ve ro­đen­da­ne Une­ska. Ro­đen­dan Une­ska sla­ve oni ko­ji su ala­ka­li i gru­va­li po Du­brov­ni­ku, tj. po Une­sko­voj svjet­skoj ba­šti­ni i tvr­di­li da će “iz­gra­di­ti još sta­ri­ji i ljep­ši”. Ne­pri­ja­te­lji Une­sko­ve ba­šti­ne mo­ra­li su ta­da da se do­zo­vu pa­me­ti. Sa­da ti isti na­sto­je da NP ''Dur­mi­tor'' uči­ne “još pri­rod­ni­jim i ljep­šim” kao ne­ka­da što su htje­li da to uči­ne s Du­brov­ni­kom. Ro­đen­da­ni­sa­nje na Ce­ti­nju bi­lo je u stva­ri sa­mo fe­šta ka­me­le­o­na i jed­na od ma­ski na­šeg po­li­tič­ko-kul­tur­nog kar­ne­va­la.