Autor: Na­de­žda Mi­len­ko­vić


Ovih da­na smo ima­li pri­li­ku da gle­da­mo, di­rekt­no i re­pri­zno, ka­ko dr­ža­va na­mje­ra­va da se ob­ra­ču­na s te­ro­ri­sti­ma ko­ji bi po­ten­ci­jal­no mo­gli da na­pad­nu gra­đa­ne. Da li i ka­ko na­mje­ra­va da se ob­ra­ču­na sa oni­ma ko­ji, ne po­ten­ci­jal­no ne­go kon­kret­no, već te­ro­ri­šu gra­đa­ne – ni­smo gle­da­li. A i ne­će­mo.
Po­ka­zna vje­žba, na­zva­na ta­ko, jer je po­ka­za­la ka­ko će­mo mi te­ro­ri­sti­ma po­ka­za­ti nji­ho­vog bo­ga sa­mo ako po­mi­sle da nas na­pad­nu, bi­la je pri­li­ka i da ču­je­mo šta mi­sle objek­ti te za­šti­te – gra­đa­ni. Po­ka­za­ni gra­đa­ni bi­li su jed­no­du­šni u ocje­ni da smo mi si­gur­na ze­mlja, po mi­šlje­nju jed­nog čak i naj­si­gur­ni­ja na Bal­ka­nu i u svi­je­tu, jer ima­mo ova­kvu vlast, ova­kvu voj­sku i po­li­ci­ju i – jer su Sr­bi go­sto­lju­biv na­rod. Ako mi­sli­te da je upra­vo od­gle­dao tak­tič­ku vje­žbu ”ka­ko te­ro­ri­ste raz­o­ru­ža­ti po­ga­čom i so­lju”, va­ra­te se. Čo­vjek sa­mo vi­še vje­ru­je svo­jim vla­sti­ma (ko­je mu mje­se­ci­ma pre­pri­ča­va­ju ka­ko smo mi naj­go­sto­lju­bi­vi­ji) ne­go svo­jim oči­ma.
Go­to­vo u isto vri­je­me dok je dr­ža­va de­mon­stri­ra­la si­lu, glav­ni ured­nik ta­blo­i­da je na brat­skoj te­le­vi­zi­ji jav­no de­mon­stri­rao svo­ju ne­moć – ne­moć da do­pre do pre­mi­je­ra i lič­no ga upo­zo­ri da mo­ra pod hit­no da pro­ši­ri svoj spi­sak onih ko­ji mu ra­de o gla­vi i fo­te­lji, jer je ne­do­pu­sti­vo da pre­mi­jer uvek po­mi­nje jed­ne te iste, a iz­o­sta­vlja ove dru­ge. Za­ču­do, či­nje­ni­ca da je i sam iz­vr­šio te­ro­ri­stič­ki akt – jer je ši­rio strah i si­jao pa­ni­ku kad je tvr­dio ka­ko će sle­de­će ne­dje­lje si­gur­no bi­ti iz­vr­šen dr­žav­ni udar (ne­par­nim da­ni­ma, da zna­te zbog pre­vo­za) – ni­je alar­mi­ra­la an­ti­te­ro­ri­stič­ke je­di­ni­ce.
Ni­je alar­mi­ra­la ni pre­mi­je­ra – što smo li­je­po vi­dje­li još iste ve­če­ri ka­da je i on sam ši­rio strah i si­jao pa­ni­ku pre­ki­da­njem TV ''Dnev­ni­ka''. Dra­ma­tič­no iš­če­ki­va­nje da iza­đe pred ka­me­re (pra­će­no ti­ši­nom iz stu­di­ja) i na­pe­to če­ka­nje da ka­že zbog če­ga nam se obra­ća, za­vr­ši­lo se – po obi­ča­ju ni­čim bit­nim. Osim uko­li­ko pre­mi­je­ro­ve na­zna­ke da ”i kad bih mi­slio, ne bih re­kao” i ”na­dam se da ste pro­či­ta­li iz­me­đu re­do­va” ne pro­gla­si­mo bit­nim sa­op­šte­njem.
Ni­šta bit­no ni­je imao da ka­že ni na te­mu na­ja­vlje­nog dr­žav­nog uda­ra, osim uko­li­ko na­ja­vu da će od­go­vo­ri­ti ”ne­ki­ma ko­ji su se za­i­gra­li” ne pre­ve­de­mo kao: ”ni­sam mu re­kao da ka­že ka­ko ja ne znam da se spre­ma dr­žav­ni udar”.
Ni­šta bit­no nam ni­je sa­op­štio ni RTS, osim što je i on, pre­ki­da­njem i ustu­pa­njem ''Dnev­ni­ka'' pre­mi­je­ru, pro­ši­rio strah – strah da bi­smo i na jav­nom ser­vi­su mo­gli do­bi­ti ri­ja­li­ti. Mo­žda ne­ki ko­ji bi po­či­njao na­ja­vom: ”hva­la što ste pre­ki­nu­li sve svo­je ak­tiv­no­sti i što sa­da stre­pi­te oče­ku­ju­ći da ču­je­te ne­što va­žno, ali ovo je sa­mo vje­žba”. A zbog po­di­za­nja kul­tur­nog ni­voa, mo­gao bi to da bu­de ne­ki per­for­mans, ne­pre­kid­ni vi­še­ne­delj­ni pre­for­mans, pod na­zi­vom ”Pre­mi­jer je pri­su­tan”, na pri­mjer.
No, ako baš i ni­smo vi­dje­li ka­ko nas vlast bra­ni od onih ko­ji u na­ma bu­de strah, vi­dje­li smo po­ka­znu vje­žbu ka­ko vlast bra­ni se­be od onih ko­ji u njoj bu­de strah. Po­sle po­ka­zne vje­žbe za­štit­ni­ku gra­đa­na i no­vi­na­ri­ma, i čla­ni­ci Sa­vje­ta za bor­bu pro­tiv ko­rup­ci­je po­ka­za­no je ka­ko će se pro­ve­sti ako na­sta­vi da u vla­da­ju­ćoj stran­ci ši­ri strah od vla­da­vi­ne za­ko­na.
I ta­ko, dok mi od vla­sti (sva­ke vla­sti!) oče­ku­je­mo da iz­ve­de po­ka­znu vje­žbu po­šte­nja umje­sto što pro­iz­vo­di i za­ta­ška­va mal­ver­za­ci­je i afe­re, vlast od nas oče­ku­je da, baš kao onaj gra­đa­nin s po­čet­ka tek­sta, ne vje­ru­je­mo svo­jim oči­ma ne­go – svo­jim vla­sti­ma. Ko­je nam li­je­po ka­žu da su oni je­di­ni i skroz po­šte­ni. I da to ne tre­ba da pro­vje­ra­va­ju ne­ki no­vi­na­ri, me­di­ji, sa­vje­ti, po­vje­re­ni­ci, za­štit­ni­ci… jer on­da ši­re strah i si­ju pa­ni­ku. U vla­da­ju­ćim i okol­nim re­do­vi­ma. Zbog če­ga će ih vlast tre­ti­ra­ti kao te­ro­ri­ste.
Pe­šča­nik.net