Pi­še: dr Bla­žo Zlo­pa­ša


Cr­na Go­ra je po Usta­vu i svim do­ku­men­ti­ma se­be pro­gla­si­la eko­lo­škom dr­ža­vom. Kad je ri­ječ o „eko­lo­gi­ji“ i „eko­lo­škoj dr­ža­vi’’, tre­ba zna­ti da je ovaj iz­raz po­gre­šno upo­tre­bljen i da je nje­go­vo zna­če­nje sa­svim dru­ga­či­je i ve­o­ma ši­ro­ko da bi se mo­glo sa­že­ti u je­dan iz­raz kao što je „eko­lo­ška dr­ža­va“. Eko­lo­gi­ja je bi­o­lo­gi­ja i fi­zi­o­lo­gi­ja, u užem smi­slu; na­u­ka o od­no­si­ma ži­vo­ti­nja i bi­lja­ka pre­ma mr­tvoj i ži­voj oko­li­ni, kao i jed­nih pre­ma dr­gi­ma... Švaj­car­ci to zna­ju i svo­ju dr­ža­vu ni­je­su na­zva­li eko­lo­škom. U Švaj­car­skoj i ma­li gra­do­vi ima­ju fa­bri­ku za re­ci­kla­žu, a Cr­na Go­ra ni­jed­nu, a sva­ko­dnev­no či­ta­mo da se gu­ši u sme­ću. Sve ovo ka­zu­je ko­li­ko je Cr­na Go­ra „eko­lo­ška“, to­li­ko je i „de­mo­krat­ska“.
Cr­na Go­ra se vra­ti­la u pro­šlost od 1941. do 1945. Da­nas je podijeljena kao ni­kad do­sad. Na si­lu mi­je­nja iden­ti­tet: je­zik, isto­ri­ju i na­si­lje nad vje­rom. Promjena iden­ti­te­ta iza­zi­va du­blje po­dje­le i su­ko­be. Podijelile su se po­ro­di­ce, ro­đa­ci, pri­ja­te­lji, ku­mo­vi, kom­ši­je čak i spor­ti­sti. Po­di­je­lje­ni su i vlast i opo­zi­ci­ja. Pr­vi put u isto­ri­ji par­la­men­ta­ri­zma da je jed­na „opo­zi­ci­o­na“ stran­ka (Po­zi­tiv­na) po­dr­ža­la vla­da­ju­ći re­žim i od­lo­ži­la de­mo­krat­ske pro­ce­se. To vi­še ni­je po­li­tič­ko, već mo­ral­no pi­ta­nje. De­mo­kra­ti­za­ci­ja Cr­ne Go­re ni­je ni na vi­di­ku. Čel­nik URE Rak­če­vić jav­no se nu­di ne­de­mo­krt­skoj NA­TO ali­jan­si. Kri­za će se i da­lje pro­du­blji­va­ti, a uzro­ci kri­ze i po­dje­la su mno­go­broj­ni: eko­nom­ski, so­ci­jal­ni, prav­ni, ve­li­ka ne­za­po­sle­nost, vjer­ski, in­sti­tu­ci­o­nal­ni, du­žnič­ki, ko­rup­ci­ja na lo­kal­nom i dr­žav­nom ni­vou, iz­gu­blje­no po­vje­re­nje u iz­bor­ni si­stem i prav­du, zlo­u­po­tre­ba dr­žav­nih re­sur­sa, or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal.
U Cr­noj Go­ri po­sto­ji ogro­man kon­flikt­ni po­ten­ci­jal, na­ro­či­to ka­da je u pi­ta­nju NA­TO! Ame­ri­ka i voj­na ali­jan­sa ni­kad ni­ko­me ni­su do­ni­je­li mir i de­mo­kra­ti­ju... NA­TO je prak­tič­no SAD. To po­tvr­đu­je i bom­bar­do­va­nje Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, u ko­jem su SAD uče­stvo­va­le 98 od­sto, a 19 čla­ni­ca ali­jan­se sa­mo 2 od­sto. Me­đu­tim, ge­o­po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja se na­glo iz­mi­je­ni­la i ni­je ka­kva je bi­la sa­mo pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci! Đu­ka­no­vi­će­va re­to­ri­ka, iz­mi­šlja­nje na­vod­nih ne­pri­ja­te­lja i uvla­če­nje Cr­ne Go­re u NA­TO već su de­pla­si­ra­ni. Da li bi se da­nas Ame­ri­ka usu­di­la da bom­bar­du­je Sr­bi­ju kao 1999. go­di­ne? Ni u po­mi­sli! Ru­si­ja je u Si­ri­ji i Ira­ku de­mon­stri­ra­la ve­li­ku si­lu. Pu­tin po­ru­ču­je da mo­že sve. Ako mo­gu sa Ka­spij­skog je­ze­ra da ga­đa­ju Irak, on­da te ra­ke­te mo­gu da stig­nu i do Ber­li­na, Pa­ri­za i Lon­do­na! Za­što bi on­da za­o­bi­šle i Pod­go­ri­cu?
Ubje­đi­va­nje gra­đa­na da će NA­TO ubr­za­ti eko­nom­ski raz­voj Cr­ne Go­re, naj­ve­ća je pod­va­la. Ova voj­na ali­jan­sa ni­je za­mi­šlje­na kao or­ga­ni­za­ci­ja za eko­nom­ski pro­spe­ri­tet svi­je­ta, već kao voj­ni sa­vez. Ne­stan­kom Var­šav­skog pak­ta iz­gu­bi­la je lo­gi­ku po­sto­ja­nja. Tvrd­nja da NA­TO sta­bi­li­zu­je mir u svi­je­tu, još je ve­će ob­ma­nji­va­nje. Na­pro­tiv, NA­TO pra­vi ha­os ko­ji je na­stu­pio u svi­je­tu, jer mu od­go­va­ra­ju sa­mo ne­sta­bil­na sta­nja. Mi taj ha­os gle­da­mo! Pu­te­vi očaj­ni­ka iz Av­ga­ni­sta­na, Ira­ka, Li­bi­je i Si­ri­je, dje­lo su Ame­ri­ke, uz­dr­ma­li su Evro­pu. EU se ogra­đu­je bo­dlji­ka­vim ži­ca­ma. Ame­ri­ka kroz NA­TO ru­ši de­mo­krat­ske re­ži­me i po­sta­vlja va­za­le, ko­ji ne upra­vlja­ju svo­jim dr­ža­va­ma, već to či­ne ame­rič­ki am­ba­sa­do­ri. U de­mo­kr­ta­skim ze­mlja­ma, ka­da se do­no­si va­žna od­lu­ka, gra­đa­nin je taj ko­ji se pi­ta! Re­žim u Cr­noj Go­ri gra­đa­ni­ma ne ob­ja­šnja­va po­tre­bu i in­te­res ula­ska Cr­ne Go­re u ovu or­ga­ni­za­ci­ju i na ko­ji bi joj to na­čin do­ni­je­lo eko­nom­ski pro­spe­ri­tet... Ni­je ni­ko­me, pa ne bi ni Cr­noj Go­ri. Ova voj­na ali­jan­sa sa­mo uzi­ma i ko­šta! Ula­zak u NA­TO ni­je ula­ga­nje u pro­duk­tiv­ne svr­he... NA­TO je či­sti tro­šak ko­ji se po­kri­va iz bu­dže­ta. Cr­no­gor­ska pri­vre­da prak­tič­no ne po­sto­ji. Sva­ki tre­ći euro bu­dže­ta je iz kre­di­ta. Po­seb­no se ne ob­ja­šnja­va­ju oba­ve­ze i pra­va ko­je pre­u­zi­ma pri­stu­pa­njem u NA­TO i da li Cr­na Go­ra mo­že da od­go­vo­ri tim oba­ve­za­ma...
Sr­lja­nje „eko­lo­ške“ dr­ža­ve u ali­jan­su, ko­ja je već za­ga­di­la “eko­lo­šku“ dr­ža­vu osi­ro­ma­še­nim ura­ni­ju­mom, na­i­la­zi na sna­žno pro­ti­vlje­nje cr­no­gor­skog na­ro­da i iz vi­še raz­lo­ga je ra­zu­mlji­vo. Oprav­da­nje da je Cr­na Go­ra okru­že­na čla­ni­ca­ma ali­jan­se ne zna­či da to za nju pred­sta­vlja opa­snost. Gra­đa­ne Cr­ne Go­re za­ni­ma ko­ji im je in­te­res da bu­du u toj or­ga­ni­za­ci­ji, šta dr­ža­va ti­me do­bi­ja u ma­te­ri­jal­nom po­gle­du i ko­li­ko to ko­šta? Ko­li­ko to do­pri­no­si eko­nom­skom na­pret­ku i ko­li­ko će se ti­me po­ve­ća­ti ili sma­nji­ti pri­hod­na i ras­hod­na stav­ka bu­dže­ta?
Cr­na Go­ra je po sve­mu mar­gi­nal­na za ovaj sa­vez. Mo­ra­la bi, valj­da, da po­stu­pi kao pri­je 110 go­di­na, ka­da je kao sa­ve­zni­ca Ru­si­je ob­ja­vi­la rat Ja­pa­nu! „Mir“ je sklo­pljen tek ne­dav­no! Ko­li­ko je ona bi­la zna­čaj­na ta­da u tom ra­tu, ma­nje je zna­čaj­na i da­nas kao „part­ner“ za NA­TO! Ova­ko ma­la, ne­volj­na i si­ro­ma­šna ne mo­že bi­ti part­ner, već sa­mo-va­zal! A, ima i ona dru­ga opa­sni­ja­či­nje­ni­ca- sju­tra će i Cr­na Go­ra bi­ti na me­ti dži­ha­di­sta ako pri­stu­pi ovoj or­ga­ni­za­ci­ji ko­ja je po­ka­za­la svo­je pra­vo li­ce u Ira­ku, Li­bi­ji i Si­ri­ji, da ne ide­mo da­lje i u ma­le­šnom Mu­ri­nu.
Kao i u Cr­noj Go­ri, isto­vjet­no ras­po­lo­že­nje je i u Sr­bi­ji. Gra­đa­ni ovu or­ga­ni­za­ci­ju vi­de kao zlo­či­nač­ku, sje­ća­ju­ći se bru­tal­nog bom­bar­do­va­nja. Uvje­ren sam, Vu­či­ćev po­ku­šaj da Sr­bi­ju uve­de u NA­TO bi­ra­či bi ozna­či­li kao nje­gov po­li­tič­ki kraj, kao što su uči­ni­li sa Ta­di­ćem.
Đu­ka­no­vić je do­če­kao ge­ne­ral­nog se­kre­ta­ra NA­TO-a Stol­ten­ber­ga, a Vu­čić mu je pro­stro i cr­ve­ni te­pih. Cr­ve­ni te­pih ne pro­sti­re se ono­me ko­ji je na če­lu ne­če­ga što je si­ja­lo smrt po Sr­bi­ji i Cr­noj Go­ri. Stol­ten­berg je no­vi­na­ri­ma ka­zao: “Be­o­grad i Sr­bi­ja su moj dom. Tu sam kao di­je­te igrao „rin­ge, rin­ge ra­ja“! Iz­ra­zio je i ža­lje­nje za ne­vi­ne žr­tve u Mu­ri­nu. Ali to ni­je do­volj­no. Srp­ski i cr­no­gor­ski pre­mi­je­ri ipak je tre­ba­lo da ga pi­ta­ju, bez ob­zi­ra na to što je Stol­ten­berg ta­da bio mlad, za­što ma­loj Mi­li­ci i dje­ci u Mu­ri­nu NA­TO ubi­ce ni­su do­zvo­li­le da se igra­ju „rin­ge, rin­ge ra­ja, ne­go su ma­lu Mi­li­cu ubi­li na no­ši, a dje­ci u Mu­ri­nu pre­kra­ti­li igru i od­ve­li ih u smrt!?’’ Za­što mla­den­ci­ma na Gr­de­lič­kom mo­stu ni­su do­zvo­li­li vjen­ča­nje, ne­go su ih na pu­tu ka cr­kvi spr­ži­li bom­ba­ma u vo­zu sa osta­lim ne­vi­nim žr­tva­ma!?’’ Za­što se Cr­noj Go­ri i Sr­bi­ji ne pla­ti ogrom­na šte­ta ko­ju je uči­ni­la ova „mi­ro­lju­bi­va“ or­ga­ni­za­ci­ja? Da li je do­volj­no iz­ra­ža­va­nje ža­lje­nja za žr­tve u Mu­ri­nu? Sva­ka ci­je­na za iz­gu­blje­ni ži­vot je ma­la. Iz­ra­ža­va­nje ža­lje­nja po­sli­je 16 go­di­na svo­je­vr­stan je ci­ni­zam.
SAD pre­ko NA­TO-a že­le do­mi­na­ci­ju u svi­je­tu. Po­tu­ra­nje vi­je­sti od stra­ne cr­no­gor­skog re­ži­ma da će član­stvo u NA­TO pri­vu­ći stra­ne in­ve­sti­ci­je, još je ve­ća ob­ma­na. Što te in­ve­sti­ci­je ni­je pri­vu­kla Hr­vat­ska, ne­go je po­sr­nu­la u du­žnič­ko rop­stvo? Zbog če­ga tu „pri­vi­le­gi­ju“ ko­ju lan­si­ra Đu­ka­no­vić ni­je is­ko­ri­sti­la i naj­sta­ri­ja čla­ni­ca Grč­ka, ne­go je pred eko­nom­skim ban­kro­tom i uče­sta­lim gra­đan­skim ne­mi­ri­ma?
Cr­na Go­ra tre­ba da za­dr­ži ne­u­tral­nost, a ne da pri­hva­ti ulo­gu va­za­la, jer kroz isto­ri­ju to ni­kad ni­je bi­la. Da raz­vi­ja mir­nu sa­rad­nju sa su­sje­di­ma i svim dr­ža­va­ma, a u pr­vom re­du sa Sr­bi­jom, umje­sto što mla­de na­ra­šta­je in­dok­tri­ni­ra mr­žnjom da fa­na­ti­zma! Na­o­ro­ža­va­nje Hr­vat­ske ofan­ziv­nim oruž­jem ni­je u ci­lju mi­ra, ne­go da na Bal­ka­nu uvi­jek bu­de i bu­re ba­ru­ta!
Šta će Cr­noj Go­ri da se upli­će u su­ko­be? Šta će cr­no­gor­ski mom­ci u Av­ga­ni­sta­nu? Ako je Đu­ka­no­vić si­gu­ran da ve­ći­na na­ro­da že­li u NA­TO, ne­ka po­ka­že svo­ju de­mo­kra­tič­nost i ras­pi­še re­fe­ren­dum!
Ko je god kre­nuo na Ru­si­ju, iz­gu­bio je bit­ku: od Na­po­le­o­na do Hi­tle­ra. Cr­na Go­ra pr­vi put u svo­joj isto­ri­ji pro­gla­si­la je Ru­si­ju ne­pri­ja­te­ljem. Valj­da Mon­te­ne­gro ne­će bi­ti pr­vi isto­rij­ski sreć­nik da tu bit­ku do­bi­je!?