Pi­še: Ili­ja R. Mi­lja­nić


An­glo­a­me­rič­koj do­mi­na­ci­ji, uz ne­za­o­bi­la­znu Nje­mač­ku ko­ja je uvi­jek bi­la za­te­zno uže, uvi­jek je sme­ta­lo pra­vo­sla­vlje, a srp­ski na­rod pre­ži­vlja­vao je stal­nu gol­go­tu. To­kom dru­gog svjet­skog ra­ta iz­me­đu fa­ši­stič­ke Nje­mač­ke i Ru­si­je na dje­lu je bi­la oči­gled­no is­pla­ni­ra­na pa­siv­na ulo­ga an­glo­a­ma­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je. Ame­ri­kan­ci i En­gle­zi ni­je­su htje­li da raz­vod­ne front, tj. da po­mog­nu Ru­si­ji da ne za­lo­ži mi­li­o­ne žr­ta­va za oslo­ba­đa­nje svi­je­ta od ostva­ri­va­nja Hi­tle­ro­vog na­u­ma. Na sre­ću, Sta­ljin uspi­je­va da sto­pi­ra nje­mač­ki na­um i ujed­no pla­ni­ra­nu an­glo­a­me­rič­ku do­mi­na­ci­ju. Na istom za­dat­ku ostva­ri­va­nja an­glo­a­me­rič­ke do­mi­na­ci­je je i ak­tu­el­na iz­bje­glič­ka gro­zni­ca ko­ja se re­a­li­zu­je na nje­mač­ki po­gon. Pre­ci­zni­je, An­ge­la Mer­kel ras­po­re­đu­je ta­las na­je­zde za krat­ki rok... Ame­ri­ka je na pr­vi po­gled da­le­ko, ali i ve­o­ma bli­zu da ovla­da svim re­sur­si­ma neo­p­hod­nim za pot­pu­nu do­mi­na­ci­ju ame­rič­kog tr­ži­šta. Po­sta­vlja se pi­ta­nje za­što svi za­pad­no-evrop­ski cen­tri do­če­ka­še 2016.go­di­nu s de­se­ti­na­ma hi­lja­da po­li­ca­ja­ca i tr­go­vi­ma opa­sa­nim po­li­cij­skim i voj­no-bez­bjed­no­snim tru­pa­ma? Je­dan od od­go­vo­ra mo­gao bi bi­ti da do­la­zi vri­je­me us­po­sta­vlja­nja glo­bal­ne rav­no­te­že, od is­toč­nih go­ra, oda­kle je ko­li­jev­ka svjet­ske ci­vi­li­za­ci­je- Me­so­po­ta­mi­je. Od­lu­ka­ma KPJ u Dre­zde­nu 1928. go­di­ne pla­ni­ra­no je ras­par­ča­va­nje Kra­lje­vi­ne Ju­go­sla­vi­je pra­će­no te­zom da su svi na­ro­di u kra­lje­vi­ni zlo­sta­vlja­ni od stra­ne Sr­ba ko­je tre­ba za­va­di­ti i uni­šti­ti, pod vođ­stvom KPJ s Ti­tom na če­lu. Sve je ra­đe­no da se kra­lje­vi­na raz­bi­je do­mi­na­ci­jom Hr­va­ta, Slo­ve­na­ca, Cr­no­go­ra­ca, Ma­ke­do­na­ca, Ma­đa­ra i Ala­ba­na­ca iz ma­njin­skih en­ti­te­ta, kao i Bo­šnja­ka. De­spo­ti­zam Đu­ka­no­vi­će­vog re­ži­ma u Mon­te­ne­gru ta­ko­đe pred­sta­vlja ob­na­vlja­nje srp­ske gol­go­te. Ova­kvo sta­nje obi­je­sti u Mon­te­ne­gru naj­bo­lje se ma­ni­fe­stu­je či­nje­ni­com da po­je­din­ci iz naj­u­žeg ru­ko­vod­stva mo­gu da ukra­du sto­ti­ne mi­li­o­na eura i da sa­mo mah­nu ru­ka­ma i ka­žu: ‘’Po­zdra­vi­te mi pri­ja­te­lje i ne­pri­ja­te­lje’’... Po­sta­vlja se pi­ta­nje ko su za­i­sta ne­pri­ja­te­lji, a ko zla­to­rod­ni pri­ja­te­lji ko­ji ve­žu i spro­vo­de do ka­zne­nih ra­di­o­ni­ca ob­ra­de du­še i ti­je­la? Bi­će, sva­ka­ko, još pu­no „ogo­lje­lih ska­ka­ča“ u sku­po­cje­nim odi­je­li­ma... Na kra­ju, „kralj“ hva­ta­či­ne, njen pla­ner, ima­će li­jep iz­bor: da ska­če, pre­ska­če ili pak od­ska­če! Ovaj pri­kaz mon­te­ne­grin­ske glo­ba­li­za­ci­je i sud­bi­ne ‘’po­li­tič­kih ve­li­ka­ša’’ opo­mi­nja­će mno­ga bu­du­ća po­ko­lje­nja.
Oštri­ce an­glo­a­me­rič­ke glo­ba­li­za­ci­je i po­ja­va ta­la­sa iz­bje­gli­ca iz drev­nih, is­toč­nih ci­vi­li­za­ci­ja bi­će, na­da­mo se, opo­me­na no­vo­kom­po­no­va­noj hlad­noj Evro­pi da vas­kr­sne du­hov­nim pu­te­vi­ma Vi­tle­je­ma... I da kre­ne u sve­u­kup­ni pre­po­rod i vra­ti se sta­rim, evrop­skim vri­jed­no­sti­ma po ko­ji­ma je Evro­pa bi­la pre­po­zna­tlji­va. Upra­vo ta­las mla­dih lju­di ko­ji ula­ze u za­u­zda­nu Evro­pu ima­će zna­ča­jan uti­caj da te­ška za­vje­sa ame­rič­ke do­mi­na­ci­je is­pu­ca i da se pro­ja­vi ot­por toj pro­kle­toj su­ro­voj glo­ba­li­za­ci­ji.
Glo­ba­li­sti na­ja­vlju­ju da je do­volj­no da mi­li­jar­du lju­di osta­ne da ži­vi, a da osta­le tre­ba pu­sti­ti u do­li­ne pa­kla i uni­šti­ti ih pri­mje­nom mo­der­nog in­že­nje­rin­ga: ge­net­sko ko­di­ra­nje, far­ma­ce­ut­ska ma­fi­ja, pre­hram­be­na tru­lež, bi­o­lo­ški i he­mij­ski in­že­nje­ring, mo­der­ni i sa­vre­me­ni ra­to­vi i dru­gi ob­li­ci uni­šte­nja ljud­ske po­pu­la­ci­je. Sva na­da je u otr­je­žnje­nju evrop­skog pro­sto­ra, ko­ji je po­ko­ren do­mi­na­ci­jom moć­nih: SAD, En­gle­ske iz­va­nič­ne Nje­mač­ke ko­ji do­bi­ja­ju udar­ce od ne­be­ske Ru­si­je i nje­nih sa­ve­zni­ka... Ko­nač­no se kli­zi ka glo­bal­noj pla­ne­tar­noj rav­no­te­ži, za­hva­lju­ju­ći ko­joj će pro­di­sa­ti od­va­žne ci­vi­li­za­ci­je. Sa­mo za­jed­ni­štvo da­je na­du za op­sta­nak pra­vo­sla­vlja, sve dru­go je zli put ko­ji ne vo­di Ča­snom kr­stu s je­ru­sa­lim­skog hra­ma i po­bje­di vječ­nog ži­vo­ta.
Pri­sje­ti­mo se ri­je­či srp­skog no­be­lov­ca: ‘’Kad bi lju­di zna­li ko­li­ko ma­lo pa­me­ti upra­vlja svi­je­tom, umr­li bi od stra­ha!