Pi­še: dr Ili­ja Krač­ko­vić


Ju­tro, če­tvr­tak 28. ja­nu­ar 2016. Po­šao sam na tra­fi­ku da ku­pim štam­pu. Lju­ba­zna pro­da­va­či­ca s osmi­je­hom pro­zbo­ri (ci­ti­ram): ''Vi­dje li, mo­lim te, ka­ko Đu­ka­no­vić da­de pa­re Pa­jo­vi­ću?'', vje­ro­vat­no alu­di­ra­ju­ći na is­hod gla­sa­nja o po­vje­re­nju Vla­di. Ostao sam bez ko­men­ta­ra, raz­mi­šlja­ju­ći ka­ko na sve ovo što se de­ša­va gle­da obič­ni gra­đa­nin s pro­sječ­nim obra­zo­va­njem i ni­skim ži­vot­nim stan­dar­dom.
Do­šao sam ku­ći, gle­dam štam­pu i po­zi­ci­o­nu i opo­zi­ci­o­nu. Na­ža­lost, sve nam je po­di­je­lje­no, ku­ka­la nam maj­ka, go­to­vi smo – raz­mi­šljam. To je naj­ve­ća ne­sre­ća ko­ja je za­de­si­la ovaj na­rod. Na stra­nu svi pro­ble­mi, po­seb­no eko­nom­ski, ali po­di­je­lje­nost, to je rak-ra­na na­šeg dru­štva. I svi se pi­ta­ju, ot­kad to da­ti­ra i ko je kriv za to. Re­kao bih da to ni­je od ju­če i da su kri­vi ma­lo na­rod, a vi­še go­spo­da­ri. Ka­žem, gle­dam štam­pu i ona po­seb­no po­di­je­lje­na. Isti do­ga­đaj gle­da­ju dru­ga­či­jim oči­ma. Na­slov­ne stra­ne opo­zi­ci­o­ne štam­pe – ''Po­zi­tiv­na spa­si­la Mi­la'', kao i ''Pa­jo­vić, Ja­sa­vić i Tu­po­nja spa­si­li Đu­ka­no­vi­ća i iz­da­li bi­ra­če''. Raz­mi­šljam – ima u to­me isti­ne. I od­mah pi­ta­nje, da li je Đu­ka­no­vić ta­kav ''spas'' pri­hva­tio volj­no? Vje­ru­jem da ni­je. Aso­ci­ja­ci­ja na na­rod­nu pje­smu ''Že­nid­ba Mak­si­ma Cr­no­je­vi­ća'', ka­da se snaj­ka obra­ća dje­ve­ru ri­je­či­ma ''Za­zor me­ne u te po­gle­da­ti/a ka­mo­li s to­bom go­vo­ri­ti/al’ na­go­ni mu­ka na ne­vo­lju.'' Da­kle i ovo je isti­na, go­la nu­žda. Me­đu­tim, ima i dru­ga isti­na, a to je da je Đu­ka­no­vić spa­sio Pa­jo­vi­ća, ali mi­slim na ve­o­ma kra­tak rok. A ka­ko je Pa­jo­vić u Skup­šti­ni bra­nio svo­je sta­vo­ve, od­no­sno prav­dao svo­je po­vje­re­nje Vla­di, vi­dje­li ste. ''Dr­ža­va i sa­mo dr­ža­va i nje­ni in­te­re­si'', po­na­vljao je Pa­jo­vić sva tri da­na na skup­štin­skoj ras­pra­vi. I za­i­sta, u to­me ne bi bi­lo ni­šta čud­no da je Pa­jo­vić to iskre­no mi­slio.
I bi gla­sa­nje, i sve ste vi­dje­li. Vi­dje­li ste i obra­ća­nje Đu­ka­no­vi­ća, uoči sa­mog gla­sa­nja. Vi­dje­li ste i nje­gov od­go­vor na plan Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re o iz­la­sku iz kri­ze. Vi­dje­li ste da je plan ve­li­ko­du­šno pri­hva­ćen, bar ta­ko je iz­gle­da­lo. Lič­no sma­tram da to ni­je bi­lo ni ve­li­ko­du­šno, a po­naj­ma­nje iskre­no. Opet iz go­le nu­žde, mo­žda će me bu­du­ći do­ga­đa­ji de­man­to­va­ti, vr­lo bih vo­lio. Po­seb­no bih že­lio da se spu­sti lop­ta i smi­re stra­sti.
Vi­dje­li ste da je Đu­ka­no­vić po­nu­dio opo­zi­ci­ji da uđe u če­ti­ri vla­di­na re­so­ra na ni­vou mi­ni­sta­ra ili even­tu­al­no po­moć­ni­ka, kao i jed­no pot­pred­sjed­nič­ko mje­sto. Da li je ova po­nu­da iskre­na? Mi­slim da ni­je. Za­što? Ipak, vi­di­te da je ri­ječ o ne­koj re­kon­struk­ci­ji Vla­de, a ka­ko će se ta­kva Vla­da zva­ti osta­je da se vi­di ako uop­šte do­đe do to­ga. A sa­mo do ju­če, Đu­ka­no­vi­ću ni­je bi­lo ni na kraj pa­me­ti da se ba­vi ti­me, jav­no je sa­op­šta­vao da ne pri­hva­ta ni­ka­kvu pre­la­znu Vla­du, jer po­sto­je­ća ima le­gi­ti­mi­tet i pro­i­za­šla je iz vo­lje na­ro­da na po­sled­njim iz­bo­ri­ma. Ali je sa­da ipak pri­hva­tio. Isti­ni za vo­lju, mo­ra se pri­zna­ti da je taj isti Đu­ka­no­vić ne­gdje ra­ni­je nu­dio opo­zi­ci­ji da uđe u Vla­du, ali oni ni­je­su htje­li.
Da li po­nu­du glat­ko od­bi­ti, kao što su ne­ki sprem­ni na je­dan ta­kav sce­na­rio? Od­bi­ja­nje po­nu­de, po me­ni, bi­lo bi ve­li­ka gre­ška. Tre­ba raz­go­va­ra­ti i sa­mo raz­go­va­ra­ti o ovoj po­nu­di i to u par­la­men­tu.
Ipak su se stvo­ri­li ne­ki pred­u­slo­vi za for­mi­ra­nje ne­ke bit­no dru­ga­či­je ka­drov­ske struk­tu­re u sa­moj iz­vr­šnoj vla­sti, bez ob­zi­ra na to ka­ko će se na­zva­ti ta­kva re­kon­stru­i­sa­na Vla­da. Tre­ba in­si­sti­ra­ti na to­me da se po­nu­da pro­ši­ri na in­sti­tu­ci­je mi­mo sa­me Vla­de. Kad ka­žem in­sti­tu­ci­je, mi­slim pri­je sve­ga na one ko­je se ba­ve po­slo­vi­ma upra­vlja­nja dr­žav­nim re­sur­si­ma, ko­ji mo­gu da bit­no opre­dje­lju­ju vo­lju bi­ra­ča. Zna­te, če­sto pu­ta na­lo­ge mi­ni­sta­ra čel­ni­ci ne­kih zna­čaj­nih in­sti­tu­ci­ja glat­ko od­bi­ja­ju i to je prak­sa po­ka­za­la. Da­kle, do­bro je da opo­zi­ci­ja do­bi­je če­ti­ri-pet zna­čaj­nih mje­sta u Vla­di i jed­no pot­pred­sjed­nič­ko, ali je mno­go zna­čaj­ni­je nji­ho­vo uče­šće u ne­kim dru­gim in­sti­tu­ci­ja­ma, shod­no par­la­men­tar­noj sna­zi, na­ve­šću ne­ke naj­zna­čaj­ni­je:
1. Za­vo­di za za­po­šlja­va­nje – za­što npr. ne raz­mi­sli­ti da u ne­ko­li­ko op­štin­skih Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje čel­ni lju­di bu­du iz opo­zi­ci­je;
2. Cen­tri za so­ci­jal­ni rad – isti slu­čaj;
3. Elek­tro­pri­vre­da – isti slu­čaj;
4. Vo­do­vod i ka­na­li­za­ci­ja – isti slu­čaj;
5. Ko­mu­nal­ne slu­žbe – isti slu­čaj;
6. Op­štin­ske ad­mi­ni­stra­ci­je;
7. Fond PIO i Po­re­ska upra­va;
8. Mje­sne za­jed­ni­ce i sl.
Na­gla­ša­vam da se ovo pri­je sve­ga od­no­si na du­bin­sko uče­šće u ovim in­sti­tu­ci­ja­ma, a ne na for­mal­no ru­ko­vo­de­će.
Po­što­va­na opo­zi­ci­jo, po­ku­šaj­te na ova­kav na­čin. S ova­kvim raz­vo­jem do­ga­đa­ja, vje­ruj­te mi, ni­je­ste po­ra­že­ni, na­pro­tiv. Vri­je­me će po­ka­za­ti da će se vaš trud is­pla­ti­ti. Ako ne us­pi­je­te na ovaj na­čin, ima vre­me­na i za dru­ge me­to­de, uklju­ču­ju­ći pro­te­ste, boj­ko­te i slič­no.
Na kra­ju, ne za­bo­ra­vi­te da i u DPS-u sje­de va­ši ro­đa­ci, dru­go­vi i pri­ja­te­lji i da naj­ve­ći broj njih že­li mir i slo­gu... Bu­di­mo lju­di.