Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić


Gri­je­ši­mo ka­da Go­spo­da­ra i Go­spo­dar­či­ća na­zi­va­mo ma­ri­o­ne­ta­ma, jer oni ni­su ma­ri­o­ne­te, već su ma­ri­o­ne­te ma­ri­o­ne­ta (iz­daj­nič­ka pod­vr­sta). Pra­ve ma­ri­o­ne­te su čla­no­vi Oba­mi­ne ad­mi­ni­stra­ci­je, jer kan­di­da­tu­ra Hi­la­ri Klin­ton po­ka­zu­je da SAD ne­ma­ju po­li­ti­ku ko­ju bi vo­di­li ame­rič­ki po­li­ti­ča­ri, već je vo­di Bil­der­berg gru­pa ko­ja im dik­ti­ra šta da ra­de. Ona ih bi­ra i pla­ća. Za­to oni ne do­no­se od­lu­ke, već iz­vr­ša­va­ju na­lo­ge nad­na­ci­o­nal­nih struk­tu­ra. u in­te­re­su kor­po­ra­tiv­nog ka­pi­ta­la, od­no­sno ne­ko­li­ko „big“ po­ro­di­ca. U za­mje­nu za to do­bi­ja­ju do­ži­vot­no ma­te­ri­jal­no bla­go­sta­nje i imu­ni­tet za zlo­či­ne ko­je su po­či­ni­li. Za ono­ga ko ne­će, uvi­jek je spre­man ne­ki Li Osvald.
Nji­hov na­log Oba­mi je da za­pla­ši ame­rič­ke gra­đa­ne pri­jet­njom nu­kle­ar­nog ra­ta i ta­ko po­mog­ne Hi­la­ri u pred­sjed­nič­koj kam­pa­nji za­sno­va­noj na „ru­skoj pri­jet­nji“ i „ob­u­zda­va­nju Ru­si­je“, ali i da stvo­re uslo­ve da njen pro­tiv­kan­di­dat Do­nald Tramp mo­ra da na­sta­vi an­ti­ru­sku po­li­ti­ku, ako Hi­la­ri iz­gu­bi iz­bo­re. Isto­vre­me­no cilj je za­stra­ši­va­nje onih ze­ma­lja u EU ko­je se pro­ti­ve pot­pi­si­va­nju ame­rič­ke ver­zi­je „Spo­ra­zu­ma o tran­sa­tlant­skoj tr­go­vi­ni i in­ve­sti­ci­o­nom part­ner­stvu“ (TTIP), ko­ji bi nji­hov sa­da­šnji sta­tus ka­u­boj­skih ko­lo­ni­ja ko­nač­no sveo na ni­vo ame­rič­kog eko­nom­skog, voj­nog i po­li­tič­kog ro­blja. Na­rav­no, iza sve­ga to­ga sto­ji i na­mje­ra va­šing­ton­ske neo­hi­tle­rov­šti­ne da pri­pre­mi jav­no mnje­nje za­pa­da za voj­nu agre­si­ju na Ru­si­ju. Hi­tler je imao isti cilj. A i kraj će bi­ti isti. Isto­ri­ja se po­na­vlja.
Pu­tin od­go­va­ra re­ci­pro­ci­te­tom na te Va­šing­ton­ske pro­vo­ka­ci­je i pod­sje­tio je Ame­re da će se rat, ako ga SAD iza­zo­vu, vo­di­ti pr­vi put u isto­ri­ji i na tlu SAD. I to je je­di­no što još za­dr­ža­va ame­rič­ke neo­fa­ši­ste od agre­si­je.
Do sa­da se udru­ži­va­lo mno­go za­pad­nih ze­ma­lja da tu­ku ne­ko­ga ma­log, Irak, Sr­bi­ju, Li­bi­ju, pa im se uči­ni­lo da su mno­go ja­ke. Pr­vi put se su­o­ča­va­ju sa ne­kim ko mo­že da se su­prot­sta­vi nji­ho­vim zlo­či­nač­kim na­mje­ra­ma.
Pr­vi put je Va­šing­ton, ko­ji ne­pre­sta­no ša­lje ul­ti­ma­tu­me ma­lim na­ro­di­ma, do­bio ul­ti­ma­tum. Pu­tin tra­ži da Oba­ma i Za­pad pre­sta­nu sa ne­pri­ja­telj­skom po­li­ti­kom pre­ma Ru­si­ji, da uki­nu sank­ci­je i pla­te Mo­skvi šte­tu ko­ju su joj na­ni­je­li. Ti­me je Pu­tin po­vu­kao cr­ve­ne li­ni­je pre­ko ko­jih ne­će ni­ko „sta­ti no­gom po­ga­nom“, što bi re­kao pje­snik Đu­ra Jak­šić, a eko­nom­ske sank­ci­je de­fi­ni­sao kao agre­si­ju na svo­ju ze­mlju! Sa­da Ame­ri ne zna­ju što će, jer ni­je im to Bo­ris Ta­dić pa da cr­ta žu­te li­ni­je, a pri­ča srp­skom na­ro­du da su cr­ve­ne. Jer, Pu­tin se ne mo­že za­stra­ši­ti kao na­še ma­ri­o­ne­te ma­ri­o­ne­ta, ni­ti ne­ka­žnje­no na­pa­da­ti, kao Sr­bi­ja. On mo­že da spa­li Bri­sel i da po­go­di Va­šing­ton ra­ke­ta­ma.
Ame­rič­ka po­li­ti­ka sank­ci­ja pre­ma Ru­si­ji je do­ži­vje­la fi­ja­sko i za­to se pri­je­ti atom­skim ra­tom po­sli­je ko­ga će se sle­de­ći vo­di­ti, ako iko pre­o­sta­ne, lu­ko­vi­ma i stri­je­la­ma, ka­ko re­če Ajn­štajn. Na­i­me, one su na­ni­je­le ru­skoj eko­no­mi­ji šte­tu (po­da­tak iz 2015.) od ukup­no 25 mi­li­jar­di do­la­ra, što je bi­lo na ni­vou 1 % BDP-a. Za isto vri­je­me sa­mo iz­voz iz ze­ma­lja ko­je su po­dr­ža­le sank­ci­je pre­tr­pio je šte­tu od 60,2 mi­li­jar­de do­la­ra. Sve to je ubr­za­lo ak­ti­vi­ra­nje ru­skih pri­vred­nih po­ten­ci­ja­la, pa je, pri­mje­ra ra­di, Ru­si­ja bi­la naj­ve­ći iz­vo­znik ži­ta na svi­je­tu pro­šle go­di­ne, dok SAD ne mo­gu da le­te u sve­mir bez ru­skih ra­ket­nih mo­to­ra, pa su ih ku­pi­le šest, a po­ru­či­le no­vih tri­de­se­tak za dvi­je mi­li­jar­de do­la­ra od Ru­sa. Kad Ame­ri­ma ne­što tre­ba, sank­ci­je ne va­že.
Pu­tin tra­ži da se su­ve­re­nost ze­ma­lja mo­ra po­što­va­ti, a od­go­vor­nost za uči­nje­no da va­ži za sve, bez če­ga ne­ma me­đu­na­rod­nog prav­nog po­ret­ka. Pu­tin je po­ka­zao Oba­mi da ba­ti­na ima dva kra­ja.
( Autor je ne­ka­da­šnji ge­ne­ral­ni kon­zul SRJ u Ba­ri­ju)