Pi­še: Vla­di­slav Daj­ko­vić


Ame­rič­ki iden­ti­tet stva­rao se kroz re­la­tiv­no krat­ku isto­ri­ju. Uro­đe­ni osje­ćaj da su baš oni oda­bra­ni, kre­i­rao je jav­no mi­šlje­nje o sop­stve­noj iz­u­zet­no­sti kao na­ci­o­nal­noj ide­o­lo­gi­ji. Srž ove ide­o­lo­gi­je je za­pra­vo mi­šlje­nje da su SAD je­din­stve­ne, te da je nji­ho­va du­žnost da oslo­ba­đa­ju dru­ga dru­štva i spro­vo­de (či­taj: iz­vo­ze) na­če­la de­mo­kra­ti­je ši­rom svi­je­ta.
To mi­šlje­nje po­či­va na stu­bo­vi­ma ka­pi­ta­li­stič­kog si­ste­ma i per­so­ni­fi­ko­va­no je kroz, sa­da već ču­ve­ni, „ame­rič­ki san“. Kul­tur­na in­du­stri­ja SAD na če­lu sa Ho­li­vu­dom po­sled­njih de­ce­ni­ja bi­la je glav­no sred­stvo za stva­ra­nje i ja­ča­nje na­ci­o­nal­nog iden­ti­te­ta, me­đu­na­rod­nog imi­dža ze­mlje, ali ta­ko­đe i sred­stvo ko­je je po­naj­bo­lje po­ka­za­lo ne­do­stat­ke tog si­ste­ma.
Isto­rij­ski po­sma­tra­no, ka­da su pr­vi Evro­plja­ni do­šli bro­dom Mayflo­wer u Sje­ver­nu Ame­ri­ku osje­ćaj raz­li­či­to­sti raz­vi­jao se pod uti­ca­jem či­nje­ni­ce da su ri­jet­ki me­đu nji­ma svo­je­volj­no na­pu­sti­li svo­ja og­nji­šta vo­đe­ni že­ljom da na­pra­ve ži­vot­nu pro­mje­nu, dok je ve­ći­na za­pra­vo bi­la prog­na­na –  kao osu­đe­ni­ci za naj­te­ža kri­vič­na dje­la ili po­li­tič­ki iz­gna­ni­ci.
U tom smi­slu, ise­lje­ni­ci su od stra­ne en­gle­ske kru­ne bi­li pre­po­zna­ti kao gra­đa­ni dru­gog re­da. To je, na dru­goj stra­ni, iza­zva­lo po­tre­bu za kre­i­ra­njem no­vog (na­ci­o­nal­nog) iden­ti­te­ta i pod­sta­klo že­lju za pot­pu­nim osa­mo­sta­lje­njem. S tim u ve­zi, ise­lje­ni­ci su po­če­li da od­bi­ja­ju sve što je po­ve­za­no s Evro­pom, bri­tan­skom kru­nom i fe­u­da­li­zmom. Pre­ma Ber­ma­nu (Mor­is Ber­man), upra­vo ovi do­ga­đa­ji su de­fi­ni­sa­li nji­hov ne­ga­tiv­ni iden­ti­tet ili iden­ti­tet za­sno­van na ne­ga­ci­ji, po­ri­ca­nju tj. “mo­žda ne zna­mo šta smo, ali zna­mo šta ni­smo”. Osta­vlja­njem sta­rog si­ste­ma vri­jed­no­sti iza njih, oni su stva­ra­li no­vi si­stem na te­me­lju ide­o­lo­gi­je de­mo­kra­ti­je i slo­bo­de.
Me­đu­tim, po­tre­ba za ne­ga­ci­jom i da­lje je u sa­moj bi­ti nji­ho­vog iden­ti­te­ta.
Iako je ka­sni­je, sve­to troj­stvo ame­rič­kog iden­ti­te­ta for­mu­li­sa­no kao kom­bi­na­ci­ja tri ele­men­ta: ži­vo­ta, slo­bo­de i po­tra­ge za sre­ćom, on se i da­lje te­me­lji na stal­noj po­tre­bi bi­ti­sa­nja u su­prot­no­sti s ne­čim. Kon­fr­on­ta­ci­ja je i da­lje neo­p­hod­na ka­ko bi se na­ci­ja ho­mo­ge­ni­zo­va­la ali i ka­ko bi se skre­nu­la pa­žnja sa go­ru­ćih unu­tra­šnjih pro­ble­ma, ka­ko pri­mje­ću­je so­ci­o­log Mor­is Ber­man. Ame­rič­ki „Manifest Destiny“ je vr­lo po­pu­la­ran na­čin raz­mi­šlja­nja ili uvje­re­nja, ko­ji se od­no­si na to da je ame­rič­ki si­stem vla­sti pot­pu­no dru­ga­či­ji i di­ja­me­tral­no su­pro­tan od evrop­skog i da ame­rič­ka na­ci­ja ima pu­no pra­vo da stva­ra i bi­ra sop­stve­nu sud­bi­nu. Vo­de­ći se ti­me, in­si­sti­ra­lo se na stva­ra­nju sop­stve­ne ide­o­lo­gi­je i spe­ci­fič­nih sred­sta­va nje­ne po­pu­la­ri­za­ci­je.
U tom kon­tek­stu, kul­tu­ro­lo­ški im­pe­ri­ja­li­zam je da­nas je­dan od naj­va­žni­jih i naj­moć­ni­jih sred­sta­va za ši­re­nje sop­stve­ne ide­o­lo­gi­je i ostva­re­nje glo­bal­ne do­mi­na­ci­je. Ko po­sje­du­je pri­mat u kul­tu­ri, po­sje­du­je  moć. Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve i te ­ka­ko ima­ju svi­jest o to­me i ko­ri­ste kul­tu­ru kao oruž­je za vla­da­nje svi­je­tom. Ta­ko­đe, kul­tu­ro­lo­ški im­pe­ri­ja­li­zam naj­bo­lje re­pre­zen­tu­je tzv. me­ku moć, ili bo­lje re­ći moć da na­ve­de­te ne­kog da či­ni ono što vi že­li­te, bez upo­tre­be fi­zič­ke si­le.
Iako po­sto­je mno­go­broj­ni pri­mje­ri ko­ri­šće­nja me­ke mo­ći (soft power), u na­me­ta­nju po­želj­nih po­tro­šač­kih obra­za­ca (gar­de­ro­ba, mu­zi­ka, hra­na), de­fi­ni­tiv­no na­bo­lji pri­mjer je­ste Ho­li­vud sa svo­jom film­skom pro­duk­ci­jom. Prem­da pr­ven­stve­no na­pra­vlje­ni u svr­hu za­ba­ve i za­bo­ra­vlja­nja tmur­ne sva­ko­dne­vi­ce, fil­mo­vi ima­ju ogro­man uti­caj  na svo­ju pu­bli­ku (sko­ro ci­je­li svi­jet) sa svo­jim su­bli­mi­nal­nim po­ru­ka­ma.
Fil­mo­vi Ho­li­vu­da, uobi­ča­je­no, pred­sta­vlja­ju Sje­di­nje­ne Ame­rič­ke Dr­ža­ve kao ze­mlju sa sa­vr­še­nim si­ste­mom, tzv. “raj na ze­mlji”. Fil­mo­vi obič­no po­či­nju sa sce­na­ma ve­li­kih i li­je­po ure­đe­nih ku­ća, sa či­jih kro­vo­va se vi­jo­ri „stars and stri­pes” za­sta­va. Sva­ko že­li ži­vje­ti po­put po­ro­di­ca iz ovih fil­mo­va, film­skom ostva­re­nju „ame­rič­kog sna”: ve­li­ka ku­ća, vi­še od jed­nog auto­mo­bi­la, bez­bri­žnost ko­ju re­flek­tu­je sa­vr­šen ras­po­red da­na, ko­ji uglav­nom po­či­nje do­ruč­kom sa ži­ta­ri­ca­ma i mli­je­kom, po­znat u ne­kim di­je­lo­vi­ma svi­je­ta kao ka­pi­ta­li­stič­ki do­ru­čak.
Ovaj ste­re­o­tip ho­li­vud­skih fil­mo­va ima ogro­man pro­pa­gan­di uti­caj. SAD upra­vo na­sto­je da do­ka­žu da su fil­mo­vi ko­ji do­la­ze iz Ho­li­vu­da sli­ka re­al­ne si­tu­a­ci­je u ze­mlji, te da su ne­ras­ki­di­vo po­ve­za­ni sa zva­nič­nom po­li­ti­kom Bi­je­le Ku­će. Re­ci­mo, u vri­je­me naj­ve­će eko­nom­ske kri­ze 2008 slu­čaj­no ili ne, po­ja­vlju­ju se fil­mo­vi ko­ji pred­sta­vlja­ju SAD kao naj­ja­ču voj­no-eko­nom­sku si­lu, ili ra­ni­je, ve­o­ma če­sti fil­mo­vi to­kom i na­kon Hlad­nog ra­ta gdje su na­ro­di ju­go­i­stoč­ne Evro­pe ne­ri­jet­ko pri­ka­za­ni kao te­ro­ri­sti i zlo­čin­ci ko­ji že­le da ugro­ze ame­rič­ke na­ci­o­nal­ne in­te­re­se, dok su ho­li­vud­ski ju­na­ci pred­sta­vlje­ni kao an­ti­pod ovom ste­re­o­ti­pu: ne­u­stra­ši­vi bor­ci za slo­bo­du i prav­du, bor­ci pro­tiv te­ro­ri­sta pa čak i van­ze­ma­lja­ca. Ovaj film­ski kli­še je za­pra­vo ho­lo­gram­ska pro­jek­ci­ja sa­me bi­ti ame­rič­kog eks­ep­ci­o­na­li­zma.
Po­gub­nost ide­o­lo­gi­je  „ame­rič­ke iz­u­zet­no­sti”  se ogle­da u to­me što je pot­pu­no is­kri­vi­la sli­ku i pred­sta­vu ko­ju Ame­ri­kan­ci ima­ju o se­bi sa­mi­ma. Oni (Ame­ri­kan­ci prim. aut.) mi­sle da su pot­pu­no sa­vr­še­ni. Na ra­čun to­ga se po­sta­vlja pi­ta­nje ka­ko je mo­gu­će pro­mi­je­ni­ti ne­što (nabo­lje) ka­da je već sa­vr­še­no? Ame­rič­ka iz­u­zet­nost je ob­li­ko­va­la na­ci­ju u tom smi­slu da je na­rod usvo­jio vje­ro­va­nje da su oni iza­bra­ni od stra­ne Bo­ga da bu­du nje­go­vi iza­sla­ni­ci u svi­je­tu i da su SAD za­pra­vo ‘’grad na br­du’’ (John Win­throp). Osje­ćaj sve­mo­ći i vje­ra u oprav­da­nost sop­stve­nih po­stu­pa­ka u po­li­tič­kom kon­tek­stu funk­ci­o­ni­še kao „ro­le of God”.
Me­đu­tim, kri­stal­no je ja­sno da SAD svo­ju ide­ju de­mo­kra­ti­je ne spro­vo­de jer su vo­đe­ni od Bo­ga, kao što tvr­de. To ra­de jer su vo­đe­ni pro­fi­tom i že­ljom da us­po­sta­ve i sa­ču­va­ju svo­ju do­mi­na­ci­ju u svi­je­tu. Ame­rič­ka iz­u­zet­nost je stvo­re­na od stra­ne ma­le, ali pa­žlji­vo pro­bra­ne gru­pe lju­di, tvr­di so­ci­o­log i pi­sac Wright-Mills. Ova ma­la gru­pa do­no­si naj­va­žni­je od­lu­ke, upra­vlja voj­skom, bi­ra pred­sjed­ni­ke i vo­di naj­u­spje­šni­je kom­pa­ni­je. Ova gru­pa (eli­ta) ko­ri­sti ‘’iz­u­zet­nost’’ za iste svr­he ko­je su ko­ri­sti­li i ame­rič­ki oci (Founding fathers) pri­li­kom osni­va­nja Ame­ri­ke. Po­me­nu­ta eli­ta na­sto­ji da pu­tem ove ide­o­lo­gi­je stvo­ri am­bi­jent u ko­jem po­sto­ji pri­vid ka­ko su od­lu­ke ko­je su oni do­ni­je­li za­pra­vo od­lu­ke cje­lo­kup­ne ame­rič­ke jav­no­sti, te da su do­ni­je­te u ko­rist dr­ža­ve, a ne njih sa­mih.
No, iz­van ovog ide­o­lo­ški kon­stru­i­sa­nog eks­pla­na­tor­nog mo­de­la zbi­lje, po­sto­ji či­ta­va (ne)skri­ve­na re­al­nost. Na­i­me, me­đu sa­mim Ame­ri­kan­ci­ma po­sto­je ogrom­ne, pa čak i ne­pre­mo­sti­ve, kla­sne i so­ci­jal­ne raz­li­ke ko­je se per­so­ni­fi­ku­ju kroz isto­rij­ski vi­sok jav­ni dug, dav­no pro­bi­je­ne kre­dit­ne li­mi­te, bes­kraj­ne stu­dent­ske po­zaj­mi­ce, i kon­stant­ne ra­to­ve.
Ova ide­o­lo­gi­ja se po­ka­za­la dvo­sloj­nom, sa­mim tim što iz­nad iza­bra­nih (ame­rič­ko dru­štvo) po­sto­je “vi­še” iza­bra­ni (eli­ta). Za­klju­čak upu­ću­je na to da ame­rič­ko sta­nov­ni­štvo ži­vi u ne­zna­nju, pod kon­tro­lom ma­le gru­pe lju­di, du­bo­ko ušu­ška­no u la­žni sjaj amerč­kog sna.
Onog tre­na kad se svi­jest ame­rič­kog na­ro­da pro­bu­di, po­bu­ni i shva­ti da re­al­nost ni­su ho­li­vud­ski fil­mo­vi, ri­ja­li­ti pro­gra­mi, vi­deo-igri­ce  i us­kra­ti eli­ti moć da vla­da svi­je­tom i do­no­si od­lu­ke u ime cje­lo­kup­ne ame­rič­ke na­ci­je, ne sa­mo ame­rič­ko sta­nov­ni­štvo, već i či­tav svi­jet, kre­nu­će sna­žno na­pri­jed, oslo­bo­đen spre­ga ko­je su ga dosad spu­ta­va­le i ko­či­le ra­znim vje­štač­ki iza­zva­nim kri­za­ma i ra­to­vi­ma.