Pi­še: Mar­ko Ko­va­če­vić


Ovih da­na ka­da da­hi­je za­pad­nog svi­je­ta nad tep­si­jom li­ce ogle­da­ju, oči­gled­na je že­lja da se ti cen­tri mo­ći, u stra­hu od no­vog i ne­sa­vre­me­nog, kao kre­a­to­ri sa­vre­me­no­sti, po sva­ku ci­je­nu oču­va­ju i usto­li­če svo­je pi­o­ne na ša­hov­skoj ta­bli mo­ći na po­lji­ma na ko­ji­ma to još uvi­jek mo­gu u ovim te­re­nuci­ma va­ku­u­ma iz­me­đu pro­mje­na ko­je da­ka­ko sli­je­de i od­la­ze­ćeg sta­nja i po­ret­ka. Ta­ko bi se na ne­ki na­čin oču­va­la ur­na nji­ho­vog du­ha iz ko­je bi opet, kao fe­niks iz pe­pe­la mo­gla da se ja­vi nji­ho­va moć, za ko­ju bi po­bu­nje­ni­ci mi­sli­li da je za­u­vi­jek po­ra­že­na, sa­mo u dru­gom ob­li­ku i dru­goj bo­ji. Srp­ski na­rod je na taj na­čin u Dru­gom svjet­skom ra­tu kroz NDH osje­tio duh mo­nar­hi­je ko­ju je po­ra­zio i uni­štio u Pr­vom svjet­skom ra­tu.
Zbog to­ga je naj­lak­še na pre­o­sta­lim po­lji­ma po­sta­vlja­ti u usto­li­ča­va­ti one pi­o­ne ko­je su sa­mi kre­i­ra­li. Pret­hod­no bi va­lja­lo za­u­vi­jek ras­kr­sti­ti sa sub­ver­ziv­nim ele­men­ti­ma ko­ji pod­sti­ču istin­sku, eg­zi­sten­ci­jal­nu, po­bu­nu pro­tiv vla­da­ju­ćeg po­ret­ka da bi ti pi­o­ni mo­gli da za­u­zmu svo­je mje­sto na ša­hov­skoj ta­bli mo­ći. Ko su ti pi­o­ni?
To su pri­je sve­ga NVO kva­zi­kri­ti­ča­ri.
Ka­ko ih u svo­joj knji­zi ,,Po­hva­la ne­sa­vre­me­no­sti ''opi­su­je Mi­lo Lom­par oni su : ,,... in­te­li­gent­ni i obra­zo­va­ni, pri­sut­ni po­put ma­žo­ret­ki­nja,po­kva­re­nja­ci ko­ji fos­fo­re­sci­ra­ju...Oni su – pre sve­ga- sa­mo vre­me ko­je se uti­sku­je u do­ga­đa­je: oni su – či­sta sa­vre­me­nost.'' Da­lje ka­že ka­ko ih pre­po­zna­je­mo po po­tre­bi za si­mu­li­ra­njem pro­te­sta, pri­gra­bi­va­njem uti­ca­ja u mo­men­tu ka­da se oni pre­me­ću iz po­bu­ne u pri­la­go­đa­va­nje. Da­kle ja­vlja­ju se kao amor­ti­zer pod pri­ti­sci­ma sub­ver­zi­je. Kao noć­na stra­ža po­ret­ka. Šta je za­da­tak ko­ji im da­hi­je da­ju? Da sred­stva i moć ko­ju ima­ju od njih usmje­re ka to­me da od po­bu­nje­ni­ka pr­ven­stve­no stvo­re la­kr­di­ja­ša, a po­tom ako la­kr­di­jaš ima po­ten­ci­ja­la da ga u pot­pu­no­sti pre­tvo­re u klov­na, ko­ji svoj za­da­tak oba­vlja kroz hip­no­tič­ki ša­pat i obič­no ima ne­ki cr­ve­ni de­talj u spo­lja­šno­sti kao znak ras­po­zna­va­nja. To je, opet će­mo se po­zva­ti na po­me­nu­to dje­lo, de­mon­ska fi­gu­ra ko­jom: ,, ... sa­vre­me­ni svet ne­u­tra­li­še po­bu­nje­ni­ka.'' Ako je po­bu­nje­nik star li­ša­va ga raz­bo­ri­to­sti a ako je mlad li­ša­va ga po­bu­nje­nič­kog ero­sa.
Sa­da u Cr­noj Go­ri ima­mo na sce­ni sje­ču kne­zo­va od stra­ne svjet­skih da­hi­ja ko­ji po­hra­nju­ju u ur­ne ši­rom svi­je­ta pe­peo iz ko­jih bi opet tre­ba­la da iz­nik­ne nji­ho­va moć ko­ja sa­da po­su­sta­je. Oni pra­ve at­mos­fe­ru po­dru­ge i smi­je­ha pre­ma istin­skim po­bu­nje­ni­ci­ma pro­tiv po­ret­ka. Kva­zi­kri­ti­ča­ri i klov­no­vi su nji­ho­vo glav­no oruž­je u ovoj ša­hov­skoj par­ti­ji. Oni do­ma­ćeg to­pa osu­đe­nog da se kre­će pra­vo­li­nij­ski po nji­ho­vim za­htje­vi­ma, pro­gla­ša­va­ju kra­ljem i žr­tvu­ju ga da bi pra­vi kralj me­đu cr­nim fi­gu­ra­ma op­stao. Da bi op­sta­la nji­ho­va moć – vlast. Otud po­tre­ba za smje­nom ge­ne­ra­ci­ja, za po­li­ti­ča­ri­ma bez ,,du­ho­va pro­šlo­sti''.
I ta se pro­mje­na gle ču­da, od stra­ne da­hi­ja za­da­je opo­zi­ci­ji a ne tre­nut­nim op­slu­ži­te­lji­ma mo­ći i vla­sti ko­ji upra­vlja­ju Cr­nom Go­rom a oli­če­ni su u li­ku Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. To­pa kog će moć i vlast ko­ja ga je do­ve­la tu gdje je­ste si­gur­no žr­tvo­va­ti da bi pri­la­go­đe­na op­sta­la i na­sta­vi­la da po­sto­ji. Zbog to­ga tre­ba ne­u­tra­li­sa­ti sub­ver­ziv­ne ele­men­te ko­ji upra­vlja­ju ni­šan na kra­lja prem­da su upor­ni u bor­bi sa to­pom. Za­mje­ni­ti ih ,,no­vim i mla­dim sna­ga­ma''. Iz­vr­ši­ti sje­ču kne­zo­va. Bu­kval­no u Cr­noj Go­ri spro­ve­sti ri­je­či Fo­čić Meh­med – age iz na­rod­ne pje­sme: ,,isjeć će­mo sve srp­ske kne­zo­ve, sve kne­zo­ve srp­ske po­gla­vi­ce, i kme­to­ve što su za po­tre­be, i po­po­ve srp­ske uči­te­lje. Sa­mo lu­du đe­cu osta­vi­ti, lu­du đe­cu od se­dam go­di­na, pak će oni pra­va ra­ja bi­ti i do­bro će Tur­ke po­slu­ži­ti.''
Za­to se od mla­dih lju­di umje­sto po­bu­nje­ni­ka pra­ve opor­tu­ni­sti. ,,Zar to ni­je iz­van­red­no: čo­vek, a u stva­ri kon­zer­va; mlad čo­vek, a u stva­ri – re­di­zaj­ni­ra­na kon­zer­va?'' Da­kle mlad čo­vjek ko­ji nam se nu­di, apa­rat za ci­je­đe­nje po­mo­ran­dži ili lut­ka u bu­ti­ku na ko­joj vje­žba­te ve­za­nje kra­va­te, re­di­zaj­ni­ra­na kon­zer­va, spre­man je sa­mo da bri­ne o spo­sob­no­sti ukla­pa­nja. Pro­gre­siv­na ver­zi­ja svi­je­sti ko­ja se u DPS učla­nju­je da bi na­šla po­sao. Ap­dej­to­va­ni ti­to­i­stič­ki omla­di­nac. ,,Po­sta­li su sprem­ni na ukla­pa­nje: kao se­rij­ski ključ, kao sob­na lam­pa, kao pla­stič­na fla­ša.'' Re­di­zaj­ni­ra­na kon­zer­va. Sa­mo ni­su da­hi­je ni on­da ni sa­da ra­ču­na­li na Ka­ra­đor­đa.
Gran­to­vi će po­že­lje­ti So­ro­ša, al' So­ro­ša vi­še bi­ti ne­će.