Pi­še: De­jan Đu­ro­vić


Ni­je lo­še zna­ti da je jed­na od go­ru­ćih te­ma ovih da­na za­pra­vo je­dan pje­snik i fi­lo­zof. To mo­žda zna­či da ima na­de za ovo na­še kul­tur­no po­sr­nu­lo dru­štvo bez dru­štva?
Ne­ki re­ko­še što je go­ri­vo sku­plje to je Nje­goš ge­no­cid­ni­ji... isto va­ži i za po­tro­šač­ku kor­pu, stru­ju sve dru­go. Suma su­ma­rum što go­re ži­vi­mo Nje­goš će bi­ti ge­no­cid­ni­ji u jav­nom dis­kur­su i to je tač­no. DPS igran­ka i spi­no­va­nje je­su na­mje­ran po­vod, jer ko bi ina­če pred­lo­žio mje­ru za ko­ju zna da ne­ma ve­ći­nu u par­la­men­tu sem ako ne sto­je ne­ki dru­gi po­vo­di za ta­kav po­stu­pak.
Da­kle ti po­vo­di je­su i bi­će spin ko­ji umor­nim gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re vi­še ni­je do­vo­ljan da za­o­ku­pi pa­žnju. I za­to je ne­u­spje­šan, i kao vi­še pu­ta po­mi­nja­no skre­ta­nje sa te­me ali i kao ini­ci­jal­na ka­pi­sla ko­ja je po­kre­nu­la ve­ću simboličnu la­vi­nu ne­go što se mo­glo oče­ki­va­ti. Su­šti­nu je re­kao nje­go­vo pre­o­sve­šten­stvo mir­to­plo­lit Am­fi­lo­hi­je ka­da se za­hva­lio Bo­šnja­ci­ma i is­ta­kao da „ni­je­su ovi za­slu­ži­li da sla­ve Nje­go­ša“.
Ja vam ka­žem bra­ćo Bo­šnja­ci, ni­je Nje­goš vaš ne­pri­ja­telj, ne­go ova vlast u ko­joj sa­mi uče­stvu­je­te. Simbolična la­vi­na ko­ju ste po­kre­nu­li je udar ko­ji na­đe iskru u ka­me­nu i upra­vo se ogle­da u to­me da nas ne­ke pro­šle bor­be pod­sje­te na sa­da­šnje. Nje­goš je u na­šem ko­lek­tiv­nom sje­ća­nju, u na­šim ar­he­ti­po­vi­ma i u ko­vu sve­ga što nas ko­ji ži­vi­mo na ovom pro­sto­ru či­ni lju­di­ma, za­to ovaj spor ni­je mo­gao da osta­ne na po­vr­ši­ni ma­ni­pu­la­ci­je et­nič­kom po­dje­lom. On je istog tre­na po­ve­zan sa svim oku­pa­ci­ja­ma ko­je smo ži­vje­li i ko­je ži­vi­mo, sa svim zu­lu­mi­ma ko­je smo tr­pje­li i ko­je tr­pi­mo, sa svim od­bra­na­ma og­nji­šta ko­je smo bo­ri­li i ko­je bo­ri­mo. Mo­žda ne­kad sa­bljom, a mo­žda da­nas pa­šte­tom na sto­lu. Za­to ni­ko ni­je ostao ni­jem i ne­će osta­ti mi­ran na ovo simbolično na­si­lje nad na­šim ko­lek­tiv­nim bi­ćem.
„Ište svi­jet ne­ko dje­i­stvi­je,
du­žnost ra­đa ne­ko po­pe­če­nje,
obra­na je s ži­vo­tom skop­ča­na.“
Ovo je dru­štvo u kom Mi­ni­star­stvo zdra­vlja da­je sa­op­šte­nje kao re­ak­ci­ju na hu­ma­ni­tar­nu ak­ci­ju. Ovo je dru­štvo u kom stu­den­ti tra­že da se ško­lo­va­nje pla­ća. Ovo je dru­štvo u kom bi­o­gra­fi­ja go­to­vo ci­je­le vla­de sta­je na dvi­je stra­ne ri­jet­ko ku­ca­nog tek­sta. Ovo je dru­štvo ko­je na­ci­o­nal­ni park (Ska­dar­sko je­ze­ro) „va­lo­ri­zu­je“ pri­va­ti­za­ci­jom.
„Vi­di­mo li mi ova stra­ši­la
đe pu­sto­še ne­mi­lo­srd­no ze­mlju?“
Ne mo­že se ovo na­zva­ti dru­štvom, Bu­den jed­nom re­če ne ži­vi­mo u dru­štvu sa na­dom ili bez nje, već u na­di bez dru­štva. E ta na­da no­si ovu la­vi­nu i ta na­da je­di­no mo­že da nam iz­gra­di no­vo dru­štvo. Mo­žda No­vo­cr­no­gor­ci­ma ili­ti Mi­lo­gor­ci­ma ko­ji­ma iden­ti­tet le­ži svu­da sem u nji­ma sa­mi­ma Sr­bi vi­še ni­su do­vo­ljan ne­pri­ja­telj pa se smi­šlja no­vi. Mo­žda sta­re po­dje­le vi­še ne ra­de kao pa­ra­van za pljač­ke pa se fa­bri­ku­ju no­ve. Mo­žda ,si­gur­no. Bu­dva, Ko­tor, Ko­la­šin, Be­ra­ne, Plu­ži­ne bi­će i Her­ceg No­vi i Nik­šić to su nji­ho­vi po­vo­di za strah, a „strah ži­vo­tu ka­lja obraz če­sto.“ Kraj ove vla­sti se baš ote­gao, ali je ja­sno da je kraj. I DPS, baš vam hva­la na spi­nu.
„Ne­ka bu­de bro­ba ne­pre­sta­na,
ne­ka bu­de što bi­ti ne mo­že.
Na gro­blju će iz­ni­ći cvi­je­će
za da­le­ko ne­ko po­ko­lje­nje.“