-Pi­še: Ras­ti­slav Di­nić

,,U post­se­ku­lar­nom dru­štvu raz­li­ka iz­me­đu re­li­gi­o­zno­sti i ate­i­zma je uglav­nom ne­bit­na. Čo­vjek da­nas vi­še ne mo­ra vje­ro­va­ti u bo­ga da bi bio re­li­gi­o­zan i pri­pa­dao vjer­skoj za­jed­ni­ci… kul­tur­nog iden­ti­te­ta se ne mo­že­mo od­re­ći, a bo­ga, na­pro­tiv, mo­že­mo bez pro­ble­ma. Post­se­ku­lar­na vje­ra svi­ma že­li do­bro­do­šli­cu, pa i oni­ma ko­ji ne vje­ru­ju u bo­ga, na­rav­no, do­kle god se de­kla­ri­šu kao pri­pad­ni­ci da­te vjer­ske za­jed­ni­ce shva­će­ne kao kul­tur­ne za­jed­ni­ce.“ (Bo­ris Bu­den)
Oče­ki­va­lo bi se da će ras­pra­va o re­vi­zi­ji iz­u­ča­va­nja te­o­ri­je evo­lu­ci­je do sa­da već utih­nu­ti. Na­i­me, pot­pi­sni­ci pe­ti­ci­je ko­jom se tra­ži ova re­vi­zi­ja ni­su po­nu­di­li ni­je­dan no­vi, ni­ti ubje­dljiv ar­gu­ment u ko­rist svog sta­no­vi­šta, struč­na jav­nost je na te pri­mjed­be od­go­vo­ri­la od­luč­no i ne­dvo­smi­sle­no, čak su i pro­fe­so­ri Bo­go­slov­skog fa­kul­te­ta, u za­i­sta iz­vr­sno for­mu­li­sa­nom sa­op­šte­nju, od­ba­ci­li na­vod­no re­li­gij­ske raz­lo­ge za ta­kvu re­vi­zi­ju. Pa ipak, po­le­mi­ka ne je­nja­va, sva­kog da­na po­ja­vi se ne­ka no­va emi­si­ja ili tekst u ko­ji­ma se po­na­vlja­ju kri­ti­ke te­o­ri­je evo­lu­ci­je, ili za­htje­vi za iz­mje­nu škol­skog pro­gra­ma u ko­jem se, auto­ri tvr­de, mo­ra na­ći mje­sta i za tzv. kre­a­ci­o­ni­stič­ku te­o­ri­ju kao al­ter­na­tiv­nu te­o­ri­ji evo­lu­ci­je.
Ta­ko, pri­je ne­ko­li­ko da­na, u ,,Po­li­ti­ki­nom’’ Kul­tur­nom do­dat­ku, et­no­log Alek­san­dra Pa­vi­će­vić pi­še da je „evo­lu­ci­o­ni­stič­ka te­o­ri­ja u dru­štve­nim i hu­ma­ni­stič­kim na­u­ka­ma odav­no pre­va­zi­đe­na“. Ka­ko to, za­pi­ta­će se či­ta­telj­ka? Te­o­ri­ja evo­lu­ci­je pri­pa­da jed­noj pri­rod­noj na­u­ci, na­i­me bi­o­lo­gi­ji, pa se valj­da sa­mo u bi­o­lo­gi­ji mo­že i pre­va­zi­ći. Ov­dje, me­đu­tim, tre­ba ima­ti u vi­du šta Pa­vi­će­vićeva pod­ra­zu­mi­je­va pod te­o­ri­jom evo­lu­ci­je. Ona, na pri­mjer, pi­še da se „te­o­ri­ja evo­lu­ci­je za­sni­va­la na prin­ci­pu pra­vo­li­nij­skog na­pret­ka“, a za­tim ovaj prin­cip, či­je za­stup­ni­ke na­zi­va „evo­lu­ci­o­ni­sti­ma“, pre­po­zna­je i u dru­štve­nim na­u­ka­ma. Ta­ko, Pa­vi­će­vić pi­še: „Evo­lu­ci­o­ni­sti su sma­tra­li da je re­li­gi­ja za­mi­je­ni­la ma­gij­ski na­čin mi­šlje­nja ko­ji je od­li­ko­vao naj­pri­mi­tiv­ni­ja dru­štva, a nju je u raz­vi­je­nom svi­je­tu tre­ba­lo da za­mi­je­ni na­u­ka. Ko­li­ko je ova­kva po­stav­ka bi­la po­gre­šna, po­ka­za­li su ne sa­mo mno­gi an­tro­po­lo­zi i so­ci­o­lo­zi ko­ji su stva­ra­li to­kom 20. vi­je­ka, već i isto­rij­sko is­ku­stvo. Upr­kos mi­šlje­nju ve­ćeg bro­ja so­ci­o­lo­ga re­li­gi­je da je se­ku­la­ri­za­ci­ja svi­je­ta ne­po­vrat­ni pro­ces ko­ji pod­ra­zu­mi­je­va sma­nji­va­nje zna­ča­ja re­li­gi­je u ži­vo­tu lju­di, i ko­nač­no, njen pot­pu­ni ne­sta­nak, kra­jem pret­hod­nog mi­le­ni­ju­ma do­šlo je do nje­ne glo­bal­ne re­ak­tu­e­li­za­ci­je. U so­ci­ja­li­stič­kim ze­mlja­ma, se­ku­la­ri­za­ci­o­na pa­ra­dig­ma bi­la je čak ide­o­lo­ški te­melj na­uč­nog pro­u­ča­va­nja re­li­gi­je. Ci­je­pa­nje SFRJ po ša­vo­vi­ma kon­fe­si­o­nal­no-et­nič­kog pri­pa­da­nja po­ka­za­lo je svu po­vr­šnost ova­kvih pri­stu­pa.“
Ovoj ar­gu­men­ta­ci­ji se mo­že pri­stu­pi­ti na dva na­či­na. Pr­vi na­čin je uka­za­ti na to da Pa­vi­će­vićeva ne ra­zu­mi­je te­o­ri­ju evo­lu­ci­je (ko­ja, na­rav­no, ni­je za­sno­va­na na „prin­ci­pu pra­vo­li­nij­skog na­pret­ka“), te da br­ka ovu te­o­ri­ju sa te­o­ri­ja­ma dru­štve­nog na­pret­ka (po­put one Ogi­sta Kon­ta). Ci­je­pa­nje SFRJ „po ša­vo­vi­ma et­nič­ko-kon­fe­si­o­nal­nog pri­pa­da­nja“ pro­sto ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa te­o­ri­jom evo­lu­ci­je, pa ne mo­že bi­ti sma­tra­no do­ka­zom pro­tiv ove te­o­ri­je. To pro­iz­la­zi iz pret­po­stav­ke da se te­ma po­le­mi­ke o iz­u­ča­va­nju evo­lu­ci­je u ško­la­ma ti­če pri­je sve­ga na­uč­nog sta­tu­sa te­o­ri­je evo­lu­ci­je, i da joj sto­ga tre­ba pri­stu­pi­ti s od­go­va­ra­ju­ćim na­uč­nim ar­gu­men­ti­ma. U tom slu­ča­ju, Pa­vi­će­vićeva je jed­no­stav­no pro­ma­ši­la te­mu.
Me­đu­tim, šta ako to uop­šte ni­je te­ma? Šta ako Pa­vi­će­vić ovim ar­gu­men­tom ot­kri­va pra­vo sre­di­šte po­le­mi­ke, ko­je sa na­u­kom ima vr­lo ma­lo ve­ze? U tom slu­ča­ju su za­pra­vo na­uč­ni ar­gu­men­ti oni ko­ji pro­ma­šu­ju, pre­vi­đa­ju­ći da pra­va tač­ka raz­do­ra le­ži ne­gdje dru­gdje.
Da na­u­ka i kri­ti­ka te­o­ri­je evo­lu­ci­je za­pra­vo sla­bo in­te­re­su­ju pot­pi­sni­ke pe­ti­ci­je i za­go­vor­ni­ke re­vi­zi­je škol­skog pro­gra­ma, evi­dent­no je već i iz na­či­na na ko­ji sa­mi pri­stu­pa­ju ar­gu­men­ta­ci­ji. Pri­mjed­be ko­je na­vod­no do­vo­de u pi­ta­nje Dar­vi­no­vu te­o­ri­ju oni iz­no­se tek us­put i bez ubje­đe­nja, a sa njih ubr­zo pre­la­ze na ono što ih za­i­sta za­ni­ma – glo­ba­li­stič­ku za­vje­ru, na­vod­no pra­vo ro­di­te­lja da svo­ju dje­cu za­šti­te od uti­ca­ja „tu­đih vri­jed­no­sti“ itd. U tom smi­slu tre­ba či­ta­ti i sam tekst pe­ti­ci­je – odav­no po­bi­je­ni „na­uč­ni“ ar­gu­men­ti pro­tiv te­o­ri­je evo­lu­ci­je tu su tek ukras, su­šti­na je u za­vje­ri „dar­vi­ni­sta, glo­ba­li­sta i ate­i­sta“, ko­ji za­jed­nič­kim sna­ga­ma ugro­ža­va­ju naš iden­ti­tet.
U tom kon­tek­stu po­sta­je ja­sno i ka­ko ras­pad Ju­go­sla­vi­je mo­že bi­ti ar­gu­ment pro­tiv iz­u­ča­va­nja evo­lu­ci­je u ško­la­ma, na­rav­no, ne na­uč­ni, već po­li­tič­ki. Smi­sao ovog ar­gu­men­ta je u sle­de­ćem – pro­svje­ti­telj­stvo, se­ku­la­ri­zam i uni­ver­za­li­zam su po­ra­že­ni, sa­da na sce­nu stu­pa po­li­ti­ka iden­ti­te­ta, za­jed­no sa svim pro­prat­nim na­ra­ti­vi­ma i ide­o­lo­škim apa­ra­ti­ma. Ako evo­lu­ci­ja ugro­ža­va sve­ti iden­ti­tet, tim go­re po evo­lu­ci­ju.
Pa­ra­dok­sal­no, ni re­li­gi­ja ne pro­la­zi mno­go bo­lje, što se po­ka­zu­je u la­ko­ći sa ko­jom za­stup­ni­ci re­vi­zi­je od­ba­cu­ju već po­me­nu­to sa­op­šte­nje pro­fe­so­ra Bo­go­slov­skog fa­kul­te­ta – re­li­gi­ja kao re­li­gi­ja ni­je bit­na, bit­na je sa­mo nje­na po­li­tič­ka, od­no­sno iden­ti­tet­ska ulo­ga. „Et­nič­ko-kon­fe­si­o­nal­ni ša­vo­vi“ po ko­ji­ma se, ka­ko tvr­di Pa­vi­će­vić, po­ci­je­pa­la SFRJ, ni­su bit­ni za­to što po­ka­zu­ju ži­vi zna­čaj re­li­gi­je „u ži­vo­tu lju­di“, već je re­li­gi­ja bit­na sa­mo u mje­ri u ko­joj omo­gu­ća­va po­sto­ja­nje ovih ša­vo­va, od­no­sno u mje­ri u ko­joj se mo­že is­ko­ri­sti­ti kao osnov za et­no-po­li­ti­ku no­vo­na­sta­lih na­ci­o­nal­nih dr­ža­va. Ne­ma­mo po­sla sa za­tu­ca­nim vjer­skim fun­da­men­ta­li­zmom ko­ji od­ba­cu­je na­u­ku u ko­rist re­li­gi­je, već sa ci­nič­nom iden­ti­tet­skom po­li­ti­kom, ko­ja in­stru­men­ta­li­zu­je ka­ko na­u­ku (kroz već po­me­nu­te „na­uč­ne“ pri­mjed­be na te­o­ri­ju evo­lu­ci­je, te po­zi­va­nje na slo­bo­du kri­ti­ke i na­uč­ni di­ja­log) ta­ko i re­li­gi­ju u sop­stve­ne svr­he. Za­to su ar­gu­men­ti, ka­ko na­uč­ni ta­ko i te­o­lo­ški, pro­tiv nje pot­pu­no ne­moć­ni. Raz­log za pot­pi­si­va­nje ove pe­ti­ci­je ne tre­ba tra­ži­ti u no­vim na­uč­nim ar­gu­men­ti­ma pro­tiv te­o­ri­je evo­lu­ci­je, ni­ti pak u no­vim mo­men­ti­ma te­o­lo­ške mi­sli, već u kri­zi li­be­ral­nog in­ter­na­ci­o­na­li­zma, Breg­zi­tu, Or­ba­nu i Tram­pu.Pe­šča­nik.net