- Autor: Sve­tla­na Slap­šak

U do­ma­ćim me­di­ji­ma još ni­sam na­šla ozbilj­ni­ji na­go­vje­štaj da je ubi­stvo cr­nog ame­rič­kog stu­den­ta na Za­kin­to­su u Grč­koj bi­lo i ra­si­stič­ki čin. Dva vi­dea ko­ja su ob­ja­vlje­na po­ka­zu­ju ka­ko u jed­nom ba­ru ne­ko­li­ko mla­di­ća iz­ne­na­da suk­ne na cr­nog mla­di­ća, a dru­gi vi­deo po­ka­zu­je ka­ko ga gru­pa od vi­še mla­di­ća (iz­gle­da de­vet) ju­ri pre­ko uli­ce, sti­že ga kod dru­gog lo­ka­la i do­me­ta dru­ge nad­zor­ne ka­me­re, ba­ca ga na uli­cu do par­ki­ra­nog auto­mo­bi­la, i za ma­nje od mi­nu­ta ubi­ja šu­ti­ra­njem u gla­vu. Ne­ka de­voj­ka po­ku­ša­va da raz­dvo­ji ubi­ce od žr­tve. Ka­ko ne­ma ni­ka­kve sum­nje o to­me šta su na­ši mla­di­ći ura­di­li, osta­lo je je­di­no da se kri­vi­ca ba­ci na žr­tvu, a da se na­šim mla­di­ći­ma osi­gu­ra što bo­lji tret­man, po mo­guć­stvu oslo­ba­đa­nje iz te ne­pri­jat­ne si­tu­a­ci­je. Ro­di­te­lji, advo­ka­ti­ca sa ugle­dom u kri­mi­nal­nim slu­ča­je­vi­ma, čak i mi­ni­star­ka prav­de su se uklju­či­li u po­mi­ru­ju­će ga­ran­to­va­nje da će na­šim mla­di­ći­ma bi­ti osi­gu­ra­na naj­bo­lja po­moć. Na­rav­no, ro­di­te­lji, ro­đa­ci i pri­ja­te­lji na­ši­ro­ko po­tvr­đu­ju ka­ko su na­ši mla­di­ći, svi do jed­nog, bi­li mir­na, uč­ti­va dje­ca ko­ja ni­kad ni­šta slič­no ni­su ura­di­la, a dva pr­va pu­šte­na da se bra­ne iz slo­bo­de od­mah su oti­šla da mo­le u cr­kvi Sv. Pro­ko­pi­ja. U ne­vri­je­me se ja­vio pred­sjed­nik re­pu­bli­ke, u ve­zi sa ne­dav­nim ubi­stvi­ma že­na u cen­tri­ma za so­ci­jal­ni rad, zah­ti­je­va­ju­ći što stro­žu ka­znu za ubi­ce. To pred­sjed­nik, sem ako ni­je Er­do­gan, po svo­joj funk­ci­ji ne smi­je da zah­ti­je­va; on tre­ba da bri­ne za to da se po­štu­je po­sto­je­ći za­kon, i nje­go­ve iz­van­red­ne in­ter­ven­ci­je pri­je sve­ga mo­gu bi­ti am­ne­sti­je. Rod­nu rav­no­te­žu od­mah je da­la ,,Po­li­ti­ka’’, s fa­bri­ko­va­nim pri­lo­gom o opa­sno­sti od fe­mi­ni­zma u sud­stvu i ši­re.
Mr­žnja pre­ma že­na­ma i na­si­lje nad nji­ma su fe­no­men ko­ji je pri­mi­je­ćen od­mah po­sle pa­da so­ci­ja­li­stič­kih si­ste­ma, po­seb­no u Is­toč­noj Nje­mač­koj: kom­bi­na­ci­ja to­le­ri­sa­nog pa­tri­jar­ha­ta u biv­šem re­ži­mu, no­va ide­o­lo­ška pre­po­ru­ka za po­na­ša­nje ko­ja je za­mi­je­ni­la ko­mu­ni­zam – an­ti­ko­mu­ni­zam – i mo­guć­nost da se ne­ko­me sma­nje da­ta pra­va pro­iz­ve­li su ovu si­tu­a­ci­ju. Že­ne su bi­le kri­ve za ko­mu­ni­zam, za no­vi ka­pi­ta­li­zam, ukrat­ko za sve. Ka­da su se doc­ni­je po­če­le pra­vi­ti (uglav­nom pri­mi­tiv­ne) po­li­tič­ke po­dje­le, ele­ment ko­ji je „po­sr­kao“ mr­žnju pre­ma že­na­ma bio je ra­si­zam. Slič­no­sti na­la­zi­mo u svim dr­ža­va­ma na­sta­lim iz so­ci­ja­li­stič­kih; ju­go­slo­ven­ski pri­mjer, prem­da je za­i­sta bio dru­ga­či­ji, pre­u­zeo je ve­ći­nu ele­me­na­ta i sa­ču­vao ih do da­nas u svim no­vim dr­ža­va­ma. Prem­da ka­ta­stro­fal­na si­tu­a­ci­ja osi­ro­ma­še­nih ma­sa iz­vje­sno pro­iz­vo­di ova­kvu so­ci­jal­nu pa­to­lo­gi­ju, to je u do­me­nu raz­lo­ga, a ne oprav­da­nja. So­ci­jal­na ne­bri­ga, kao što je ne­do­sta­tak tret­ma­na PTS u svim zdrav­stve­nim usta­no­va­ma, si­ste­mat­ske bor­be protv al­ko­ho­li­zma i od­u­zi­ma­nja oruž­ja ko­nač­no je po­gor­ša­la sta­nje. Do­daj­mo još sa­mo in­du­stri­ju za­ba­ve sa ne­skri­ve­nim na­si­ljem, mi­zo­gi­ni­jom i ra­si­zmom, i sli­ka je kom­plet­na. Zva­nič­ni, već vi­še od po­la vi­je­ka tra­ju­ći dr­žav­ni, cr­kve­ni i vi­so­ko-kul­tur­ni (po sta­tu­su) na­ci­o­na­li­stič­ki dis­kurs je po de­fi­ni­ci­ji ra­si­stič­ki. Uz to je re­ven­di­ka­tor­ski, i ni­ka­da ni­je bi­lo jav­nog i zva­nič­nog po­kre­ta­nja raz­go­vo­ra o od­go­vor­no­sti za rat, če­mu pri­pa­da­ju i stal­no sla­vlje­nje rat­nih i dru­gih zlo­či­na­ca, i isto­rij­ski re­vi­zi­o­ni­zam. Ali ni to sve za­jed­no ni­je oprav­da­nje. Po­u­zda­nih stu­di­ja za na­še pod­ruč­je još ne­ma, ali ima mno­go zna­ko­va, i to ne sa­mo u biv­šim so­ci­ja­li­stič­kim dr­ža­va­ma, da mu­ška po­pu­la­ci­ja ima ve­će te­ško­će sa kri­znim pe­ri­o­di­ma i so­ci­jal­nim pro­pa­da­njem ne­go že­ne, što bi mo­gla bi­ti jed­na od po­sle­di­ca sna­la­že­nja u pa­tri­jar­ha­tu. Utvr­đe­no je, re­ci­mo, da su mu­ški ga­star­baj­te­ri u Nje­mač­koj, po­seb­no iz Tur­ske, te­že pod­no­si­li ne sa­mo kri­ze, ne­go i adap­ta­ci­ju, što se, iz­me­đu osta­log, od­ra­ža­va­lo i u im­po­ten­ci­ji. Mno­gi upra­vo ta­kvim sta­njem mu­ške po­pu­la­ci­je tu­ma­če dr­ža­nje že­na pod ve­ćom ste­gom, i br­zo oslo­ba­đa­nje i osa­mo­sta­lje­nje dru­ge ge­ne­ra­ci­je – kćer­ki.
Ši­ri vi­dik i pa­ra­le­le ne po­ma­žu mno­go u ra­zu­mi­je­va­nju jed­nog slu­ča­ja gro­znog i smr­to­no­snog na­si­lja, ali bar mo­gu da uka­žu na smi­šlje­no li­ce­mjer­stvo i auto­mat­sku sa­mo­za­šti­tu si­ste­ma ko­ji no­si sve po­me­nu­te uzroč­no-po­sle­dič­ne oso­bi­ne. U ubi­lač­kom is­pa­du mu­škog čo­po­ra po­sto­ji i že­na – ka­ko iz­gle­da, ho­ste­sa ko­ja je bi­la u dru­štvu cr­nog stu­den­ta, a „na­ša“. Za­mi­sli­mo, sa­svim okvir­no, si­tu­a­ci­ju: na­ša dje­voj­ka raz­go­va­ra u ba­ru u ko­jem ina­če ra­di sa go­stom, crn­cem, na en­gle­skom. Iz ne­po­zna­tog raz­lo­ga, do­la­zi do sva­đe iz­me­đu ve­će gru­pe na­ših mla­di­ća i crn­ca. Na en­gle­skom. Sva­đa se, re­ci­mo, za­vr­ša­va uvre­da­ma i ru­žnim ri­je­či­ma: cr­nac na ras­po­la­ga­nju ima naj­go­ru ri­ječ, ko­ju sva­ko­dnev­no upo­tre­blja­va, a upo­tre­blja­va­ju je i na­ši mla­di­ći ko­ji ne go­vo­re naj­bo­lje en­gle­ski: fuck. Mo­gli bi­smo čak re­ći da je u ge­ne­ra­ci­ji pri­bli­žno istih go­di­šnja­ka na svim kon­ti­nen­ti­ma to naj­če­šće upo­tre­blja­va­na ri­ječ… Ko­ga je to mo­glo da uvri­je­di? Da li je sje­ća­nje na Sv. Pro­ko­pi­ja mo­glo da ih spri­je­či da njih de­vet (vi­še ili ma­nje) utu­če ljud­sko bi­će, ko­je je već pri­zna­lo po­raz ti­me što je po­bje­glo? Ni­šta od to­ga. U tom mla­dom čo­po­ru, kao i u dru­štvu iz ko­jeg su do­šli, eks­plo­di­ra­la je mr­žnja pre­ma že­na­ma, ko­je su za­jed­nič­ko vla­sni­štvo i crn­ci­ma: u oba slu­ča­ja, ra­si­zam, naj­va­žni­ji idej­ni kod nji­ho­vog dru­štva.
Ka­ko se u Grč­koj ta­kvo na­si­lje bla­že ka­žnja­va, i ka­ko su moć­ni do­ma­ći me­ha­ni­zmi sta­vlje­ni u po­gon, op­tu­že­ni će vje­ro­vat­no do­bi­ti re­la­tiv­no ma­le, mo­žda uslov­ne, a mo­žda i oslo­ba­đa­ju­će pre­su­de. Mla­di su, za­slu­žu­ju ži­vot i po­pra­vak. Osta­li­ma mo­že po­mo­ći sa­mo Sv. Pro­ko­pi­je.
Pe­šča­nik.net