-Pi­še: Dra­gan Mra­o­vić

Ne mo­že se sa­mo ku­di­ti. Ni­ko od nas ni­je sa­mo naj­bo­lji ili sa­mo naj­go­ri. Ima i naj­bo­lji ma­na, kao što i naj­go­ri ima po­ne­što do­bro u se­bi. I ti naj­go­ri su se če­sto is­ku­plji­va­li grad­njom za­du­žbi­na, cr­ka­va, ma­na­sti­ra ili dru­gim do­brim dje­li­ma. Je­ste da je ne­ko u Sr­bi­ji svo­je­vre­me­no li­fe­ro­vao voj­sci Sr­bi­je sva­ki pe­ti džak umje­sto ži­ta pun pi­je­ska, a tr­pao u svo­je dže­po­ve no­vac od pe­tog dža­ka bra­šna ko­ji ni­je is­po­ru­čio, ali su ta­kvi po­sli­je osta­vlja­li srp­skom na­ro­du ve­li­ke za­du­žbi­ne kao što su Igu­ma­no­va pa­la­ta, rek­to­rat Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta, od­no­sno Ka­pe­tan Mi­ši­no zda­nje, ču­ve­ni Ko­la­rac, itd. Vra­ti­li su srp­skom na­ro­du onaj pe­ti džak pi­je­ska u zda­nji­ma vri­jed­nim is­ku­plje­nja. Da­kle, sva­ki pe­ti džak li­fe­ro­van srp­skoj voj­sci, u vri­je­me mo­nar­hi­je imao je pi­je­sak umje­sto ži­ta. Zna­či, li­fe­rant je sva­ki pe­ti džak tr­pao u svoj džep. Ali, sa­gra­dio je i za­du­žbi­nu vra­tiv­ši na­ro­du ono što mu je ukrao.
Slu­čaj go­spo­da­ra je sli­čan, ali i raz­li­čit. Raz­li­čit, jer je go­spo­dar tr­pao če­ti­ri u svoj džep, a sa­mo je­dan li­fe­ro­vao gra­đa­ni­ma Cr­ne Go­re, po­što on ni­je tr­pao u svoj džep dža­ko­ve pi­je­ska, već pa­kli­ce šver­co­va­nih ci­ga­re­ta i to če­ti­ri u svoj džep od pet na­pla­će­nih. Sli­čan, jer se mo­glo mi­sli­ti da je on lo­pov, a ne za­du­žbi­nar. Ali, sa­zna­je se sa­da iz naj­po­u­zda­ni­jih iz­vo­ra da je on ta­ko­đe za­du­žbi­nar i da je vra­tio, do­du­še ne na­ro­du, ne­što od tih pa­kli­ca, već Slo­bo­da­nu Mi­lo­še­vi­ću, ko­ji ga je svo­je­vre­me­no ve­o­ma za­du­žio po­sta­vlja­ju­ći ga gdje mu mje­sto ni­je. Na­i­me, Mi­lo­še­vić je zvao go­spo­da­ra iz Ha­ga i za­tra­žio mu fi­nan­sij­sku po­moć da bi fi­nan­si­rao svo­ju od­bra­nu. Go­spo­dar je bez okli­je­va­nja is­ke­ši­rao 300.000 eura.
Ne sa­mo što je is­ke­ši­rao 300.000 eura za Mi­lo­še­vi­će­vu od­bra­nu, no je Go­spo­dar od­bio i da svje­do­či u pro­ce­su pro­tiv Mi­lo­še­vi­ća, upr­kos na­go­vo­ri­ma Kar­le del Pon­te, tvr­di Mo­mir Bu­la­to­vić. Na­rav­no, ni­je to go­spo­dar uči­nio iz al­tru­i­zma već za­to što se da je bio svje­dok, po­sli­je una­kr­snog Mi­lo­še­vi­će­vog is­pi­ti­va­nja ko­ji se sam bra­nio, iz Ha­ga vi­še ne bi ni vra­tio. Ta­ko je on ku­pio Mi­lo­še­vi­ćev opro­štaj za 300.000 eura u ke­šu. Ima se, mo­že se! Zli je­zi­ci ka­žu da go­spo­dar ni­je imao hra­bro­sti da po­gle­da Slo­bu u oči, pa je za­to dao pa­re, umje­sto da ga po­gle­da u oči, jer za iz­da­ju je do­vo­ljan ku­ka­vič­luk, a za od­bra­nu svo­ga na­ro­da po­treb­na je hra­brost. Slo­ba je ima hra­brost, ali ni­je imao pa­re. Go­spo­dar je bio ku­ka­vi­ca, ali je imao pa­re. I eto za­du­žbi­ne go­spo­da­ra u sla­vu nje­go­vog tvor­ca, ko­ga je on iz­dao na kri­mi­nal­ni na­čin, a ne iz ide­o­lo­ških raz­lo­ga - to su ne­do­ku­či­ve um­ne vi­si­ne za nje­ga. On je iz­dao Slo­bu, srp­ski na­rod i po­ni­zio Cr­nu Go­ru iz ku­ka­vič­lu­ka i za no­vac. I ni­je is­ke­ši­rao Slo­bi 300.000 eura zbog gri­že sa­vje­sti i osje­ća­ja za­du­žbi­nar­stva, već iz stra­ha da ne za­gla­vi u Ha­gu! Ali isti­na je da ga je za­du­žio Slo­ba, pa je i on mo­rao što da za­du­ži nje­mu.
Hag ni­je ni za Slo­bu, ni za go­spo­da­ra, ali Spuž je­ste za še­fa ma­fi­ja­ške ho­bot­ni­ce. Či­nje­ni­ca je da je go­spo­dar uči­nio za Slo­bu što mu je ovaj tra­žio. Ni­je sve što je mo­gao, jer što bi nje­mu bio i ko­ji mi­li­on eura, ako je on i zlat­noj ri­bi­ci od­bru­sio: „Re­či, što že­liš!“ A ni­je mu ni Slo­ba naj­ve­ća za­du­žbi­na, jer je nje­mu jed­no­krat­no dao 300.000 eura, a advo­ka­tu Tu­ći­lu iz Na­pu­lja vi­še­krat­no je da­vao po 500.000 eura mje­seč­no da ga spa­si Ba­ri­ja.
I Tu­ći­lo je go­spo­da­re­va za­du­žbi­na. Ma­lo li je? Od one če­ti­ri pa­kli­ce mo­rao je go­spo­dar da ulo­ži bar ne­što za advo­ka­ta ko­ji je bra­nio i Ber­lu­sko­ni­ja da bi od­bra­nio i nje­ga! Ali, mo­ra­lo je i nje­mu ne­što osta­ti da bi na vla­sti op­stao i da ne bi na ro­bi­ji za­vr­šio. A ni gla­so­vi ni­su jef­ti­ni – 50 eura je bar 20 pa­kli­ca za sa­mo je­dan glas.
Zna­ju u Cr­noj Go­ri sve što se ov­dje mni i da su kri­vi sko­ro svi.
(Autor je ne­ka­da­šnji
ge­ne­ral­ni kon­zul
SRJ u Ba­ri­ju)