- Pi­še: Mi­ha­i­lo Me­de­ni­ca

Zna­te li pri­ču o ma­le­nom Mar­ku, go­spo­di­ne Vu­či­ću (ne mo­gu se sje­ti­ti pre­zi­me­na, pro­šlo je go­di­na…), ko­ji je pro­ho­dao me­đu ka­le­mo­vi­ma ži­ca u jed­noj od en­kla­va u Me­to­hi­ji i sva­kog da­na tr­čao na te ka­le­mo­ve ka­sa­pe­ći dje­ti­nje, an­đe­o­ske, ru­či­ce o njih po­ku­ša­va­ju­ći da pro­đe kroz njih?
Ni­je to či­nio što je ne­ra­zum­no di­je­te, od­lič­no je znao šta či­ni baš kao što je sa šest go­di­na ta­da znao ono što Vi ne zna­te i ne že­li­te da zna­te - iza ka­le­mo­va je nje­go­va Sr­bi­ja i ni­šta ga ni­je mo­glo za­u­sta­vi­ti da sva­kom ra­nom is­pi­su­je za­vjet ko­ji že­li­te da za­bo­ra­vi­mo - ne­ma te ra­ne od ži­ca ko­je za­ci­je­li­ti ne­će, dok god je iza ka­le­mo­va nje­go­va Sr­bi­ja! Sr­bi­ja, čo­vje­če! Do­vi­je­ka Sr­bi­ja!
Ob­ja­sni­te mu sad, mom­či­na je od dva­de­se­tak i ne­što go­di­na, ka­ko je za­pra­vo na­sr­tao na ka­le­mo­ve ko­je po­ku­ša­va­te da pred­sta­vi­te kao in­ve­sti­ci­ju za bu­duć­nost! Ob­ja­sni­te mu da ga ni­ste iz­da­li, da mu ru­ke ni­su sve u ra­na­ma za­to što je za­lud­no vje­ro­vao da je i za Vas grob nje­go­vog oca sve­ta me­đa!
Ob­ja­sni­te mu da je za­pra­vo gri­jeh iz pro­šlo­sti ko­ji mo­ra­mo da pla­ti­mo, jer je du­šma­ni­ma šte­tio ka­le­mo­ve ne shva­ta­ju­ći da iza njih ne­ma ni­če­ga, a unu­tar njih sa­mo- mit!
Ka­že­te, go­spo­di­ne Vu­či­ću, da su do­šli da­ni naj­te­žih od­lu­ka i vri­je­me da pla­ti­mo ce­ho­ve iz pro­šlo­sti.
Je l’ to kao po­li­tič­ki bir­ti­jaš svo­di­te ra­ču­ne Va­ših te­re­ven­ki pa bi­ste sad da di­je­li­mo ra­ču­na na po­la?!
Sr­bi­ja je za Vas, po­zna­to, tek štro­ka­vi sta­nič­ni bir­cuz u ko­jem ste pi­li i je­li na „cr­tu“ pa sad va­pi­te da svi is­tre­se­mo dže­po­ve i pri­kri­je­mo Va­še ne­po­čin­stvo i du­go­ve, je li?!
E, pa ne­će to ta­ko mo­ći, go­spo­di­ne Vu­či­ću, bo­ga­mi! Ne­će, bu­di­te ubi­je­đe­ni!
Ovaj na­rod je­ste pre­pla­šen, bez­vo­ljan, gla­dan i hlje­ba i ži­vo­ta, ono naj­go­re su ova vre­me­na iz­go­ni­la iz nas- ali bu­da­le ni­smo, vje­ruj­te!
Vje­ruj­te da je ovo još onaj isti na­rod sla­ve, us­kli­ka, vri­je­dan di­vlje­nja i po­što­va­nja ko­li­ko god Vi vje­ro­va­li da je tek ubo­gi na­mjer­nik u Va­šem pa­ša­lu­ku od ko­jeg mo­že­te ši­bi­ca­re­njem is­kam­či­ti ko­ji sre­br­njak za Vaš, is­klju­či­vo Vaš sra­mot­ni i iz­daj­nič­ki ceh!
Naj­te­ži da­ni ni­su do­šli, la­žni ca­re, u nji­ma smo ro­đe­ni, sta­sa­li, ži­vi­mo, tra­je­mo zbog Vas i Va­ma na­lik, ali po­sto­ji­mo i svi­kli smo, na­ža­lost, na mu­ku pa se ne­moj­te za­lud na­da­ti da će­te nas upla­ši­ti njom i na­gna­ti kao pre­stra­vlje­no sta­do u bi­jeg ka to­ru ko­ji ste nam skro­ji­li po mje­ri onih ko­ji­ma ste se za­rad vla­sti za­kle­li da će­te od Sr­bi­je na­či­ni­ti tek sje­ća­nje i epi­taf na kraj­pu­ta­šu uz ko­ji će se Va­še me­ce­ne olak­ša­va­ti, pa Vam tu istu ru­ku pru­ži­ti da se to­bož sr­dač­no ru­ku­ju za­pra­vo je bri­šu­ći od Vas!
Ko­je nam to ce­ho­ve iz pro­šlo­sti va­lja pla­ti­ti?!
Pla­ti­li smo i pre­pla­ti­li sve ima­ju­ći Vas i Va­še pret­hod­ni­ke za ka­men oko vra­ta dok nas ubje­đu­je­te ka­ko ste za­pra­vo po­jas za spa­sa­va­nje i da nam va­lja sko­či­ti u ri­je­ku, jer i da­vlje­nik kroz vo­du vi­di sun­ce, dok…
Je li Ko­so­vo i Me­to­hi­ja taj ra­čun ko­ji ste na­pra­vi­li uz ve­če­ru i tru­ba­če?!
Či­ta­va Sr­bi­ja kao bo­gat bak­šiš, ra­sip­ni­če bu­duć­no­sti na­še dje­ce?!
Ka­ko se to, ob­ja­sni­te, mo­lim Vas, mo­že bi­ti pred­sjed­nik Sr­bi­je, a či­ni­ti sve da po­sle Vas srp­ski tron i kru­na bu­du ka­men i pi­lje­vi­na?!
Šta Vam je Sr­bi­ja osim fo­te­lje i ubje­đe­nja da ho­da­te po vo­di, ne vi­de­ći, ili od­lič­no vi­de­ći da za­pra­vo ho­da­te po ba­ra­ma su­za, zno­ja i ja­da ko­ji to­či­te iz si­ra­ka tu­žnih?!
Je­su li Vam ce­ho­vi iz pro­šlo­sti- či­ta­va pro­šlost ove ve­li­ke, sve­te, be­smrt­ne i po­no­si­te dr­ža­ve?!
Mo­ra bi­ti da je­su, jer Sr­bi­ja gri­je­ha iz pro­šlo­sti ne­ma, osim ako gri­jeh ni­je što po­sto­ji?!
Je li ona sve­ti­nja na­ša, ne­ma­njić­ki me­toh, taj gri­jeh, pa nas pri­pre­ma­te za is­po­vi­jest i pri­čest mr­vi­ca­ma ko­je ste po­ku­pi­li kao pro­sjak s mo­li­tve­nih do­ru­ča­ka ra­znih „bo­go­mo­lja“ pa bi­ste da po­tu­ri­te k’o na­fo­ru?!
U taj ste se „gri­jeh“, pam­ti­te li jer mi pam­ti­mo, ne­ka­da za­kli­nja­li obe­ća­va­ju­ći da ni­kad iz­da­ti ne­će­te ono što ste iz­da­li onog da­na ka­da ste pro­da­li du­šu oni­ma go­rim od đa­vo­la!
Ko­ja je, uop­šte, to pro­šlost u či­jem za­me­ša­telj­stvu ni­ste uče­stvo­va­li kao ju­no­ša i bar­jak­tar po­li­ti­ke da Sr­bi­je ni­je do­volj­no za Va­še am­bi­ci­je, dok da­nas, bi­će, am­bi­ci­je ima pre­vi­še za ovo­li­ku Sr­bi­ju pa je va­lja sap­nu­ti kao go­ve­če da ne sme­ta dok je pro­da­je­te na ko­mad i ki­lo?!
Šest go­di­na tem­pi­ra­te for­mu i na­rod za dan iz­da­je, ali za­bo­ra­vlja­te ono da na­rod je­ste pre­pla­šen, po­ni­žen, gla­dan, da su jed i mno­go po­gan­lu­ka iz­ro­ni­li iz nje­ga ali ni­je- lud, glup, sli­jep i spre­man da sa­u­če­stvu­je u Va­šoj haj­du­či­ji po bes­pu­ći­ma la­ži, ob­ma­ne i u obla­če­nju Sr­bi­je u cr­ni­nu na ži­vim si­no­vi­ma i kće­ri­ma!
Mo­lim Vas, kao čo­vjek Vas mo­lim, da ne po­mi­šlja­te iz­da­ju da nam po­tu­ri­te kao ka­kvu „nor­ma­li­za­ci­ju“ s „Ko­so­vom“ jer ne­ma ni­če­ga nor­mal­nog u to­me da Sr­bi­ja da sr­ce i du­šu za­rad pro­te­za i po­ma­ga­la!
Ni­je pr­vi put naš Je­ru­sa­lim pod oku­pa­ci­jom, ras­pet, ali je­ste po pr­vi put kli­no­ve u nje­go­ve dla­no­ve i no­ge uku­cao ne­ko ko se­be sma­tra pred­sjed­ni­kom Sr­bi­je, a taj čin kao za­če­tak no­ve re­li­gi­je!
Ko­so­vo i Me­to­hi­ja, tu­go, ni­je naš gri­jeh već ol­tar! Na nje­mu mo­že­mo is­po­vi­je­di­ti svo­je gri­je­he, jer sve­to je upra­vo za­to što je Bog vo­lje­nom na­ro­du ta­mo pod­ve­zao pup­ča­nik da zna gdje mu je ko­li­jev­ka i gdje mu je grob, al’ ne onaj hlad­ni zde­nac du­bo­ki, već grob od ne­be­sa ko­ja su nad Ko­so­vom i Me­to­hi­jom raz­mak­nu­ta ta­man to­li­ko da se Sr­bin s Bo­gom raz­go­vo­ri!
Vje­ru­ju­ći i ne­vje­ru­ju­ći, jed­na­ko!
Je­di­ni ra­čun ko­ji je do­šao na na­pla­tu je onaj ko­ji ste blan­ko pot­pi­sa­li za­rad ša­ke vla­sti i ne oče­kuj­te da pre­bi­ra­mo si­ću po dže­po­vi­ma ka­ko bi­ste ga pla­ti­li!
Ne di­raj­te u Ko­so­vo i Me­to­hi­ju ako je još šta ljud­skog u Va­ma, jer ne­će­te ima­ti gdje da is­po­vi­je­di­te gri­je­he i pri­mi­te na­fo­ru! Bri­sel­ske mr­vi­ce s po­da to ni­su!
Shva­ti­te, aman, čo­vje­če, Sr­bi­je bez Ko­so­va i Me­to­hi­je- ne­ma!
To je tek pu­ki kraj­pu­taš, ne po­ba­daj­te ga na­zi­va­ju­ći ga te­melj­cem!
Ne slu­ži­te ope­lo za Sr­bi­ju ubje­đu­ju­ći nas da je ri­ječ sve­toj taj­ni kr­šte­nja!
Iz­vo­li­te Vi i va­ši „đa­ko­ni“ u tu uni­ju „go­spo­de“ i ro­blja, a nas osta­vi­te pod kr­stom ra­spe­te nam Sr­bi­je, jer dok Vi če­ka­te njen po­sled­nji udah- na­še su­ze na­ja­vlju­ju nje­no vas­kr­se­nje…