BEČ – Sa­da po­sta­je ja­sno ko­je je taj­no evrop­sko oruž­je u me­nadž­men­tu iz­bje­glič­ke sti­hi­je – Bal­kan. Bal­kan­ska ge­o­gra­fi­ja, če­sto po­sva­đa­ne po­li­tič­ke gar­ni­tu­re, jav­no­sti ko­je du­go pam­te, a na krat­ko za­bo­ra­vlja­ju, du­ga isto­ri­ja osku­di­ce i tr­plje­nja – sve su to za bo­ga­ti­je Evro­plja­ne do­bri ar­gu­men­ti da bal­kan­ske dr­ža­ve is­ko­ri­ste kao pri­vre­me­nu tam­pon-zo­nu pre­ma na­va­li sa ju­ga.
Naj­kra­će re­če­no, Evro­pa ku­pu­je vri­je­me dok ne smi­sli ne­ku stra­te­gi­ju. Pre­ma slu­čaj­nom uzor­ku ras­po­dje­lju­je iz­bje­glič­ke kvo­te po Bal­ka­nu, dok se ne do­go­vo­ri o ši­rim evrop­skim kvo­ta­ma.
Ne­dje­lja­ma je austrij­ska po­li­ti­ka u vr­lo gru­bim ter­mi­ni­ma opi­si­va­la ma­đar­sko po­stu­pa­nje pre­ma iz­bje­gli­ca­ma, da bi on­da me­dij­ski iz­vje­šta­ji od­jed­nom pre­ko no­ći po­či­nja­li iz­ja­vom: „Za­hva­lju­ju­ći ma­đa­r­skom za­tva­ra­nju gra­ni­ca, pri­liv iz­bje­gli­ca u Austri­ju za­u­sta­vljen”.
Svi se po Evro­pi i da­lje smi­ju Hr­va­ti­ma, ko­ji su već na­kon 24 sa­ta ka­pi­tu­li­ra­li pred re­la­tiv­no ma­lim bro­jem iz­bje­gli­ca, ali za­bo­ra­vlja­ju da se Hr­vat­ska već go­di­na­ma na­la­zi u spi­ral­nom po­li­tič­kom i eko­nom­skom pa­du bez dna. Evro­pa bi tre­ba­lo da im se smi­lu­je, ako ni zbog če­ga dru­gog on­da u spas ma­ni­fe­sta­ci­je „Vin­ko­vač­ke je­se­ni”.
Nje­mač­ka, Austri­ja i Šved­ska osta­lim čla­ni­ca­ma na­me­ću po­li­ti­ku „pri­sil­ne so­li­dar­no­sti”, za­bo­ra­vlja­ju­ći da je od­nos tri pre­ma dva­de­set i pet, ili da te tri ze­mlje za­jed­no či­ne jed­nu pe­ti­nu sta­nov­ni­ka EU, u eko­nom­skim po­ka­za­te­lji­ma jed­nu če­tvr­ti­nu ukup­nog bru­to do­hot­ka EU.
Mje­re­no po toj na­rod­noj, Njem­ci su pre­ma­ši­li mje­ru dvje­sta po­sto; Hr­va­ti pod­ba­ci­li 66,6 od­sto. Austri­ja, ko­ja u svim ozbilj­nim pi­ta­nji­ma ra­di sve što i Nje­mač­ka, sa­da je sa su­spen­zi­jom Šen­ge­na če­ka­la je­dan dan du­že od Nje­ma­ca, ka­ko se ne bi re­klo da ra­di sve što i Nje­mač­ka.
Kan­ce­lar Faj­man je na pres-kon­fe­ren­ci­ji u Ber­li­nu pro­šlog utor­ka odr­žao go­vor kao da se spre­ma za eko­no­ma kod Mi­si­o­nar­ke lju­ba­vi Maj­ke Te­re­ze. Ma­nji dio štam­pe je po­hva­lio nje­go­vu em­pa­ti­ju, ve­ći ga op­tu­žio zbog gu­bit­ka ose­ća­ja za re­al­nost.
(RTS)


Ke­ri: SAD će pri­mi­ti još 15.000 iz­bje­gli­ca u 2016.

BER­LIN – SAD će pri­mi­ti još 15.000 iz­bje­gli­ca iz ci­je­log svi­je­ta na­red­ne go­di­ne, či­me će nji­hov broj po­ve­ća­ti na 85.000, kao i na 100.000 u 2017, iz­ja­vio je ame­rič­ki dr­žav­ni se­kre­tar Džon Ke­ri na­kon raz­go­vo­ra sa še­fom nje­mač­ke di­plo­ma­ti­je Fran­kom-Val­te­rom Štajn­ma­je­rom u Ber­li­nu.
Ke­ri ni­je re­kao ko­li­ko će iz­bje­gli­ca bi­ti iz Si­ri­je, ali je po­no­vio sprem­nost SAD da po­mog­nu.
„U kon­sul­ta­ci­ji sa Kon­gre­som, na­sta­vi­će­mo da is­tra­žu­je­mo na­či­ne da po­ve­ća­mo ove ci­fre, isto­vre­me­no odr­ža­va­ju­ću čvr­stu bez­bjed­nost”, is­ta­kao je Ke­ri, pre­nio je Roj­ters.
Na­ja­va Ke­ri­ja do­la­zi pred van­red­ni sa­mit li­de­ra Evrop­ske uni­je 23. sep­tem­bra na ko­me će bi­ti ri­je­či o na­či­ni­ma za rje­ša­va­nje ta­la­sa iz­bje­gli­ca ko­ji je pre­pla­vio re­gi­on.
O slič­nim stra­ho­va­nji­ma raz­go­va­ra se u Evro­pi, kao i u SAD, gdje broj iz­bje­gli­ca ko­ji­ma je do­zvo­ljen ula­zak bi­lje­ži pad na­kon te­ro­ri­stič­kih na­pa­da na Nju­jork i Va­šing­ton 11. sep­tem­bra 2001.
Ne­ki re­pu­bli­kan­ci upo­zo­ra­va­ju da ame­rič­ka ad­mi­ni­stra­ci­ja do­pu­šta ula­zak po­ten­ci­jal­nih te­ro­ri­sta.
Gru­pe za ljud­ska pra­va kri­ti­ku­ju, s dru­ge stra­ne, pla­no­ve ad­mi­ni­stra­ci­je za pri­jem 10.000 iz­bje­gli­ca iz Si­ri­je, ko­je je na­ja­vio pred­sjed­nik SAD Ba­rak Oba­ma, uzi­ma­ju­ći u ob­zir ve­li­či­nu ame­rič­ke eko­no­mi­je i po­pu­la­ci­je, sma­tra­ju­ći da tre­ba da bu­de pri­mlje­no 10 pu­ta vi­še od tog bro­ja.


Za­u­sta­vi­ti azil-šo­ping

Pod­ni­je­ti azil ni­je isto što i iza­bra­ti de­sti­na­ci­ju za go­di­šnji od­mor, re­kao je De Me­zjer pro­šle ne­dje­lje.
Pri­je dva da­na te­mu je pri­hva­tio ho­land­ski pre­mi­jer Mark Ru­te: „Mo­ra­mo da za­u­sta­vi­mo prak­su azil-šo­pin­ga”. Ne­ma bi­ra­nja, gdje se za­ko­ra­či na tlo Evrop­ske uni­je, tu se tra­ži azil.
To je hra­bar prin­cip – sa ko­jim bi se bal­kan­ske dr­ža­ve Ma­ke­do­ni­ja, Sr­bi­ja, Hr­vat­ska ili Ma­đar­ska, kao naj­bli­ži cen­tral­no­e­vrop­ski sa­pat­nik, od­mah slo­ži­le – kad bi se za­ne­ma­ri­la či­nje­ni­ca da je či­ta­va si­tu­a­ci­ja i eska­li­ra­la zbog to­ga što se on ne po­štu­je.
Ne bi li za­u­sta­vi­la ar­gu­men­te kri­ti­ča­ra – da uvo­zom sto­ti­ne hi­lja­da mu­sli­man­skih mi­gra­na­ta Austri­ja i Nje­mač­ka uvo­ze se­bi i si­lom na­me­ću dru­gi­ma bu­du­ća pa­ra­lel­na dru­štva – Mer­ke­lo­va ove ne­dje­lje upo­zo­ra­va da se „no­vim mi­gran­ti­ma hit­no mo­ra­ju usa­di­ti evrop­ske vri­jed­no­sti”.