VAR­ŠA­VA – Me­đu vla­da­ju­ćim polj­skim kon­zer­va­tiv­ci­ma sve je gla­sni­ji za­htjev da Polj­ska tra­ži re­pa­ra­ci­je za ra­za­ra­nja i zlo­či­ne to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta ne sa­mo od Nje­mač­ke, već i od Ru­si­je, za­to što je na po­čet­ku Dru­gog svjet­skog ra­ta Cr­ve­na ar­mi­ja 17 da­na na­kon Hi­tle­ro­ve Nje­mač­ke ta­ko­đe ušla u Polj­sku i oku­pi­ra­la is­toč­ne obla­sti u skla­du sa taj­nim anek­som pak­ta Ri­ben­trop – Mo­lo­tov.
– Polj­ska tre­ba da za­htije­va rat­nu od­šte­tu od Ru­si­je. Po­lja­ke su ubi­ja­li ka­ko Njem­ci, ta­ko i ko­mu­ni­sti ko­ji su od­go­vor­ni za mo­re polj­ske kr­vi, za uni­šte­nje mno­gih kul­tur­nih do­ba­ra, za to što su po­bi­li sto­ti­ne hi­lja­da Po­lja­ka. Ra­di se o bi­li­o­ni­ma zlo­ta, ali tač­nu su­mu mo­ra­mo pre­ci­zno da iz­ra­ču­na­mo, ka­zao je za Su­per ­ek­spres po­sla­nik vla­da­ju­će stran­ke Pra­vo i prav­da Sta­nji­slav Pjen­ta.
Par­tij­skog ko­le­gu po­dr­ža­la je i pot­pred­sjed­ni­ca Od­bo­ra za spolj­nu po­li­ti­ku polj­skog par­la­men­ta Mal­go­ža­ta Go­šev­ska.
– Ra­za­ra­nja Polj­ske od Nje­mač­ke i Ru­si­je bi­la su ogrom­na, sto­ti­ne hi­lja­da lju­di je ne­sta­lo, nji­ho­vim po­ro­di­ca­ma su osta­le psi­hič­ke tra­u­me. Uz to, Ru­si su po­kra­li in­du­stri­ju, dje­la kul­tu­re. Mo­ra­mo od njih da tra­ži­mo rat­ne re­pa­ra­ci­je, ka­za­la je Go­šev­ska.
Ide­ju da Polj­ska sa­da, 64 go­di­ne na­kon što ih se zva­nič­no od­re­kla, za­tra­ži od Nje­mač­ke rat­ne re­pa­ra­ci­je, uz obra­zlo­že­nje da ko­mu­ni­stič­ka Polj­ska ni­je bi­la su­ve­re­na ze­mlja, već sa­te­lit So­vjet­skog Sa­ve­za, iz­vu­kao je na svje­tlo da­na u ju­lu li­der vla­da­ju­ćih kon­zer­va­ti­va­ca Ja­ro­slav Ka­činj­ski.
Po­sla­nik Pra­va i prav­de Ar­ka­di­juš Mu­lar­čik zva­nič­no je za­tra­žio od Bi­roa za ana­li­ze do­njeg do­ma par­la­men­ta da iz­ra­di prav­nu ana­li­zu da li Polj­ska mo­že u svje­tlu me­đu­na­rod­nog pra­va da sa­da tra­ži te re­pa­ra­ci­je i da pod­ne­se iz­vje­štaj da li je i ka­kve re­pa­ra­ci­je do­bi­lo 11 ze­ma­lja ko­je su pod nje­mač­kom fa­ši­stič­kom oku­pa­ci­jom pre­tr­pje­le ve­li­ke šte­te i ra­za­ra­nja.
Od bi­roa je me­đu­tim Mu­lar­čik do­bio od­go­vor da mu ni­je do­vo­ljan rok od mje­sec da­na do 11. av­gu­sta, jer je to pi­ta­nje prav­no su­vi­še kom­pli­ko­va­no i ne­iz­vje­sno.
Polj­ska, od­lu­kom ve­li­kih si­la na kra­ju Dru­gog svjet­skog ra­ta, ni­je do­bi­la re­pa­ra­ci­je di­rekt­no od Nje­mač­ke, već je bi­lo do­go­vo­re­no da do­bi­je 15 od­sto od rat­ne od­šte­te ko­ju bi So­vjet­skom Sa­ve­zu is­pla­ti­la Nje­mač­ka, a 1953. go­di­ne se ta­da­šnja ko­mu­ni­stič­ka polj­ska vla­da tih re­pa­ra­ci­ja od­re­kla a to da je pi­ta­nje re­pa­ra­ci­ja de­fi­ni­tiv­no okon­ča­no po­na­vlja­le su i sve osta­lo polj­ske vla­de, sve do sa­da­šnje.
So­vjet­skom Sa­ve­zu Po­lja­ci sta­vlja­ju na du­šu naj­ve­ći po­je­di­nač­ni rat­ni zlo­čin nad nji­ma, Ka­tin­ski ma­sa­kr, ka­da je na­kon upa­da u Polj­sku, 17. sep­tem­bra 1939. go­di­ne Cr­ve­na ar­mi­ja od­vu­kla u za­ro­blje­ni­štvo de­se­ti­ne hi­lja­da polj­skih voj­ni­ka, ofi­ci­ra i pred­stav­ni­ka in­te­li­gen­ci­je, a za­tim stri­je­lja­la sko­ro 22.000 polj­skih voj­nih za­ro­blje­ni­ka u pro­lje­će 1940. go­di­ne po na­re­đe­nju vr­hu­ške Kre­mlja u Ka­tin­skoj šu­mi kraj Smo­len­ska i na još ne­ko­li­ko mje­sta da­na­šnje Ru­si­je, Bje­lo­ru­si­je i Ukra­ji­ne.
Polj­ski zva­nič­ni­ci, uz za­hval­nost za 600.000 voj­ni­ka Cr­ve­ne ar­mi­je ko­ji su po­lo­ži­li ži­vot to­kom ope­ra­ci­ja oslo­ba­đa­nja Polj­ske od nje­mač­ke oku­pa­ci­je, ne za­bo­ra­vlja­ju da do­da­ju da je to oslo­bo­đe­nje bi­lo sa­mo uvod u no­vo gu­še­nje de­mo­kra­ti­je, slo­bo­de i ne­za­vi­sno­sti Polj­ske, ko­ja je umje­sto da po­vra­ti pu­ni su­ve­re­ni­tet kao i osta­le ze­mlje Sred­nje Evro­pe pre­tvo­re­na u pu­ki so­vjet­ski sa­te­lit.(Be­ta)