U dru­gom kru­gu pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra u Fran­cu­skoj po­bi­je­dio je cen­tri­stič­ki kan­di­dat Ema­nu­el Ma­kron, po­ka­zu­ju pr­ve pro­jek­ci­je i iz­la­zne an­ke­te. Pre­ma an­ke­ti Ip­so­sa, Ma­kron je osvo­jio 65,1 od­sto gla­so­va, a kan­di­dat­ki­nja Na­ci­o­nal­nog fron­ta Ma­rin le Pen 34,9 od­sto.
Pra­vo gla­sa ima­lo je ukup­no 46,97 mi­li­o­na Fran­cu­za upi­sa­nih u bi­rač­ke spi­sko­ve, uklju­ču­ju­ći 1,3 mi­li­o­na iz­van Fran­cu­ske. Gla­sa­lo se na 66.646 bi­rač­kih mje­sta.
Iz­bo­re je obez­bje­đi­va­lo 50.000 po­li­ca­ja­ca i žan­dar­ma kao i 7.000 voj­ni­ka.
Ne­du­go na­kon za­tva­ra­nja bi­ra­li­ša ogla­sio se i fran­cu­ski pre­mi­jer Ber­nar Ka­znev ko­ji je re­kao da su Fran­cu­zi iza­bra­li Ma­kro­na za pred­sjed­ni­ka. Ka­ko je is­ta­kao, fran­cu­ski na­rod je iza­brao da za­dr­ži svo­je mje­sto u sr­cu Evro­pe.
Pr­vi krug iz­bo­ra je odr­žan 23. apri­la, ta­da je Ma­kron osvo­jio 23,75 od­sto, a Le Pe­no­va 21,53 od­sto.
Ma­kron je gla­sao u prat­nji su­pru­ge Bri­žit Ma­kron, a is­pred nje­go­ve ku­će i is­pred bi­ra­li­šta do­če­kao ga je ve­li­ki broj pri­sta­li­ca, ja­vi­li su fran­cu­ski me­di­ji.
Ne­ko­li­ko mi­nu­ta po­sli­je svog ri­va­la gla­sa­la je i kan­di­dat­ki­nja eks­trem­ne de­sni­ce Ma­rin le Pen.
Ona je gla­sa­la u istom de­part­ma­nu, na bi­rač­kom mje­stu u gra­du Enen-Bo­mo­nu.
Fran­cu­ski pred­sjed­nik Fran­soa Oland gla­sao je u Ti­lu, u re­gi­o­nu Li­mu­zen.
Ina­u­gu­ra­ci­ja no­vog pred­sjed­ni­ka tre­ba­lo bi da bu­de pri­je 14. ma­ja, ka­da zva­nič­no is­ti­če man­dat sa­da­šnjem, so­ci­ja­li­stič­kom pred­sjed­ni­ku Fran­soa Olan­du, ko­ji se ni­je kan­di­do­vao za dru­gi man­dat.
Iz­bo­ri su se pr­vi put odr­ža­va­li u Fran­cu­skoj dok je na sna­zi van­red­no sta­nje, uve­de­no po­sli­je te­ro­ri­stič­kih na­pa­da 2015.
– Vi­dje­li smo da se ne­mejnstrim me­di­ji, od­no­sno in­ter­net, sve vi­še ko­ri­sti za pla­si­ra­nje la­žnih i ne­ga­tiv­nih vi­je­sti i da se kon­tra­kan­di­dat što vi­še oplju­je, ka­že Igor Avž­ner, struč­njak za ko­mu­ni­ka­ci­je.
Bio bi to i uvjer­ljiv opis TV du­e­la Ma­kron – Le Pen. Sa nje­nim ocem, Žak Ši­rak je pri­je 15 go­di­na, ne že­le­ći da spu­šta ni­vo po­li­tič­ke ko­mu­ni­ka­ci­je, od­bio raz­go­vor pred dru­gi krug.
– Ta­da je Na­ci­o­nal­ni front bio agre­siv­ni­ji od Ma­rin le Pen ko­ja se na­šmin­ka­la, pro­mi­je­ni­la šmin­ku, ali su Fran­cu­zi pre­po­zna­li da vuk dla­ku mi­je­nja, ali ćud ni­ka­da i to je bi­lo bru­tal­no na­pa­da­nje sve­ga što ni­je Na­ci­o­nal­ni front, ali ni ovi ni­su osta­ja­li du­žni, re­kao je Ra­do­mir Di­klić, ne­ka­da­šnji am­ba­sa­dor u Fran­cu­skoj.
I spolj­na po­li­ti­ka ar­gu­ment u za­stra­ši­va­nju bi­ra­ča – ko je part­ner Ru­si­je, a ko od­stup­ni­ca Islam­skoj dr­ža­vi. Evro­pa i euro, da ili ne.
Bor­ba za gla­so­ve ap­sti­ne­na­ta ko­jih je oko pe­ti­na sa pra­vom gla­sa. Naj­vi­še pri­sta­li­ca lje­vi­ča­ra Me­lan­šo­na i mla­dih ne­za­do­volj­nih i jed­nim i dru­gim kan­di­da­tom. Ne ču­di, ka­žu ana­li­ti­ča­ri, že­šći na­stup pred­stav­ni­ka esta­bli­šmen­ta za po­ru­ku bi­ra­či­ma.
– Ja ni­sam mlo­hav kan­di­dat, ja ni­sam kan­di­dat sa­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka, ja sam ne­za­vi­san, jak, mlad, sa ve­li­kim po­ten­ci­ja­lom, a Le Pe­no­va se obra­ća po­pu­li­stič­ki, ka­že Avž­ner.
Re­zul­tat, pre­ma an­ke­ta­ma – oko 20 od­sto pred­no­sti kan­di­da­ta po­li­tič­kog po­kre­ta. Raz­li­ka, ako se ostva­ri, bit­na i pred 3. i 4. krug pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra.
Ta­ko se go­vo­ri o dva jun­ska kru­ga iz­bo­ra za fran­cu­ski par­la­ment. Na­ci­o­nal­nom fron­tu is­tra­ži­va­či tu da­ju sla­bi­ji, re­pu­bli­kan­ci­ma ja­či re­zul­tat ne­go na gla­sa­nju za pred­sjed­ni­ka. Ma­kron bi tek mo­rao da se po­ka­že.
– U prak­si šta će on mo­ra­ti da či­ni kao ustup­ke, ovo ni­je kla­sič­na ko­ha­bi­ta­ci­ja, to­ga je bi­lo u Fran­cu­skoj, bu­de pred­sjed­nik lje­vi­ca, a vla­da de­sni­ca ili obr­nu­to, ovo je sa­da ne­što, ne­ki brak utro­je da ta­ko ka­žem, re­kao je Di­klić.
(RTS)


Eva­ku­i­sa­no dvo­ri­šte Lu­vra

Dvo­ri­šte mu­ze­ja Lu­vr, gdje pred­sjed­nič­ki kan­di­dat Ema­nu­el Ma­kron pla­ni­ra da pro­sla­vi po­bje­du, eva­ku­i­sa­no je iz bez­bjed­no­snih raz­lo­ga.
To je sa­op­šti­la pres slu­žba ko­ja se ba­vi Ma­kro­no­vom pred­sjed­nič­kom kam­pa­njom, a pre­no­si AP.
Port­pa­rol­ka kam­pa­nje Po­lin Kal­mes iz­ja­vi­la je da je še­ta­li­šte is­pred Lu­vra, u cen­tru Pa­ri­za, eva­ku­i­sa­no iz pre­do­stro­žno­sti.
Agen­ci­je pre­no­se da je pro­na­đe­na sum­nji­va tor­ba zbog če­ga je oko 300 no­vi­na­ra za­mo­lje­no da odu.
Ma­kron je ovu lo­ka­ci­ju oda­brao za mje­sto pro­sla­ve iz­bor­ne po­bje­de, na­vo­di agen­ci­ja.
Agen­ci­ja pod­sje­ća da je Lu­vr već pod vi­so­kim mje­ra­ma bez­bjed­no­sti, na­kon što su eks­tre­mi­sti na­pa­li voj­ni­ke u bli­zi­ni mu­ze­ja, ra­ni­je u to­ku iz­bor­ne kam­pa­nje.(RTS)


Bi­o­gra­fi­ja

Ema­nu­el Ma­kron, osni­vač i li­der ne­za­vi­snog po­kre­ta „U marš!”, biv­ši je ban­kar ko­ji se ni­ka­da do­sad ni­je kan­di­do­vao na iz­bo­ri­ma, a bio je eko­nom­ski sa­vjet­nik sa­da­šnjeg pred­sjed­ni­ka Fran­soa Olan­da i po­tom mi­ni­star eko­no­mi­je.
Na po­zi­ci­ji mi­ni­stra, Ma­kron (39) je uki­nuo pro­pi­se ko­ji su do ta­da va­ži­li u ne­kim in­du­strij­skim sek­to­ri­ma i do­zvo­lio da pro­dav­ni­ce du­že ra­de ne­dje­ljom, na­vo­di Bi-Bi-Si.
Ra­dio je za so­ci­ja­li­stič­ku vla­du, ali su mu se po­je­di­ni u li­je­vom kri­lu par­ti­je su­prot­sta­vi­li.
Ma­kron ima plan o jav­nim in­ve­sti­ci­ja­ma vri­je­dan 50 mi­li­jar­di eura, ko­ji bi ob­u­hva­tio obu­ku za po­sao, pre­la­zak sa uglja kao ener­get­skog iz­vo­ra na ob­no­vlji­ve iz­vo­re ener­gi­je i mo­der­ni­za­ci­ju in­fra­struk­tu­re.
Ta­ko­đe, pred­vi­đa znat­na sma­nje­nja po­re­za za kor­po­ra­ci­je i vi­še pro­sto­ra za kom­pa­ni­je u pre­go­vo­ri­ma o 35-ča­sov­noj rad­noj ne­dje­lji.
Na­mje­ra­va da sma­nji sto­pu ne­za­po­sle­no­sti sa sa­da­šnjih 9,7 na se­dam od­sto, ali i da mla­đi­ma od 15 go­di­na za­bra­ni upo­tre­bu mo­bil­nih te­le­fo­na u ško­la­ma.
Ma­kron se­be pred­sta­vlja kao „ne­pri­ja­te­lja na­ci­o­na­li­zma” i kan­di­da­ta „otvo­re­ne Fran­cu­ske ko­ja ima svo­je in­te­re­se – bez­bjed­no­sne, eko­nom­ske i so­ci­jal­ne, ko­je že­li da bra­ni, ali ope­ri­še u otvo­re­nom svi­je­tu”.(RTS)`


Vi­še me­di­ja nije moglo da uđe na iz­bor­no ve­če Ma­rin le Pen

Ne­ko­lo­ko fran­cu­skih me­dij­skih ku­ća ju­če ni­je mo­glo da uđe na mje­sto gdje je iz­bor­no ve­če pro­vo­di­la kan­di­dat­ki­nja Na­ci­o­nal­nog fron­ta Ma­rin le Pen i nje­ne pri­sta­li­ce u Ven­sen­skoj šu­mi na is­to­ku Pa­ri­za, ja­vio je list „Fi­ga­ro”.
Zbog za­bra­ne ne­kim me­di­ji­ma li­sto­vi „Mond” i „Li­be­ra­sjon” su ob­ja­vi­li da iz so­li­dar­no­sti ni oni ne­će uče­stvo­va­ti na iz­bor­noj ve­če­ri Na­ci­o­nal­nog fron­ta.
No­vi­nar Ste­fan Žur­den je na­pi­sao u tvi­ter po­ru­ci da oko 10 me­dij­skih ku­ća ne­ma do­zvo­lu da uđe na iz­bor­ni skup Na­ci­o­nal­nog fron­ta.
Me­đu me­di­ji­ma ko­ji su pri­ja­vi­li da ni­su pri­mlje­ni je i „Baz­Fid njuz” uz do­dat­nu opa­sku pre­ko Tvi­te­ra da se ra­di o „oči­gled­noj po­vre­di slo­bo­de štam­pe”.
List „Mond” je sa­op­štio da ne­će uče­stvo­va­ti na iz­bor­noj ve­če­ri Na­ci­o­nal­nog fron­ta za dru­gi krug iz­bo­ra iz so­li­dar­no­sti sa dru­gim me­di­ji­ma, fran­cu­skim i stra­nim, ko­ji­ma ni­je do­zvo­ljen pri­stup tom sku­pu i osu­dio je stav te stran­ke.
– Mond oštro kri­ti­ku­je taj stav ko­ji ne do­zvo­lja­va da se obez­bi­je­di ko­rekt­no po­kri­va­nje jed­nog ve­li­kog de­mo­krat­skog tre­nut­ka. U znak so­li­dar­no­sti sa tim po­go­đe­nim me­di­ji­ma od­lu­či­li smo da ne bu­de­mo na toj iz­bor­noj ve­če­ri, na­pi­sao je u po­ru­ci di­rek­tor „Mon­da” i do­dao da list ti­me ne pre­sta­je da pra­ti Na­ci­o­nal­ni front.(Be­ta)