Pi­še: Dr Ra­do­slav T. Sta­ni­šić film­ski i TV re­di­telj


Ri­je­či ko­je su upo­tri­je­blje­ne ko­ri­ste se uglav­nom ra­di od­re­đi­va­nja sta­nja ili sa­mih do­ga­đa­ja, ali ni­jed­nog tre­nut­ka ne obez­vre­đu­ju sa­mu sli­ku ni­ti re­me­te struk­tu­ru iz­ra­za. Po­stig­nut je iz­u­ze­tan ar­ti­zam u stva­ra­nju me­ta­fo­ra, ima ve­o­ma ori­gi­nal­nih i na­dah­nu­tih ni­jan­si u sa­mom sa­op­šta­va­nju i na­ro­či­to pre­o­bra­ža­va­nju smi­sla po­je­di­nih sli­ka. Ta­ko je film „”Od­met­nik Ej­vind i nje­go­va že­na” pot­pu­no oslo­bo­đen te­a­tra i li­te­ra­tu­re i u do­me­nu je či­stog film­skog je­zi­ka.
Za­hva­lju­ju­ći upra­vo toj uskla­đe­no­sti unu­tra­šnjeg i spo­lja­šnjeg, mo­guć­no­sti da se od fi­zič­kih i emo­ci­o­nal­nih ele­me­na­ta gra­di je­din­stven do­ži­vljaj, ovaj film je otvo­rio put no­vim, ra­zno­li­ki­jim is­tra­ži­va­nji­ma ne sa­mo am­bi­jen­ta i pri­ro­de, već i čo­vje­ko­ve pod­svi­je­sti. To je, na­kon do­sta ko­le­ba­nja, do­ve­lo upra­vo do „Sa­bla­snih ko­či­ja”. U ovom fil­mu fa­sci­ni­ra­li su re­tro­spek­ci­ja, sno­vi po­mi­je­ša­ni sa ja­vom, raz­mi­šlja­nja o sud­bi­ni i vi­šim si­la­ma i strast da se od sve­ga to­ga, čak i onog što je pot­pu­no ira­ci­o­nal­no i ne­u­hva­tlji­vo, stvo­ri ču­de­sna i je­din­stve­na sli­ka.
To su neo­spor­no dva naj­zna­čaj­ni­ja ostva­re­nja Vik­to­ra Še­stre­ma, ali je isto ta­ko sa­svim iz­vje­sno da je film „Od­met­nik Ej­vind i nje­go­va že­na” dje­lo skla­da u iz­ra­zu i otva­ra­nja mo­guć­no­sti ko­je su bi­le is­ko­ri­šće­ne ne sa­mo u raz­vo­ju šved­skog fil­ma, već i iz­ra­za u dru­gim ze­mlja­ma. Še­strem je ušao u sa­mu su­šti­nu me­di­ja što je u vri­je­me ka­da je na­pra­vlje­no ovo film­sko dje­lo bi­lo od ne­pro­cje­nji­ve va­žno­sti. Još dok je na­stu­pao u fil­mo­vi­ma Mo­ri­sa Sti­le­ra, Vik­tor Še­strem po­čeo je da re­ži­ra krat­ko­me­ra­žne fil­mo­ve. Ka­sni­je je sni­mao je du­go­me­tra­žne fil­mo­ve. Iz­me­đu 1923. i 1929. go­di­ne ži­vio je i stva­rao u Ho­li­vu­du. Re­di­telj­ski po­sao na­sta­vlja u Šved­si­koj gdje 1937. go­di­ne re­ži­ra svoj po­sled­nji film. Otad u fil­mu na­stu­pa is­klju­či­vo kao glu­mac i za­ni­mlji­vo je da je svo­ju po­sled­nju film­sku ro­lu ostva­rio u fil­mu „Di­vlje ja­go­de” ve­li­kog re­di­te­lja Ing­ma­ra Berg­ma­na 1957. go­di­ne. Eks­po­zi­ci­ja „Od­met­ni­ka Ej­vin­da” stil­ski je uzor­na. Već se pr­ve sli­ke island­skih br­da, a da se pri­tom ne osje­ća ni­ka­kvo po­seb­no is­ti­ca­nje, na­me­ću svo­jom re­al­no­šću, iz ko­je je, či­ni se, po­te­kao si­kit­ni­ca ko­ga pri­ka­zu­je Še­strem. Se­ljač­ko go­spa­dar­stvo bo­ga­te že­ne (Edit Era­strof), u ko­ju se on za­lju­blju­je, uzor­no je pri­ka­za­no po svo­me sce­na­ri­ju i po na­či­nu na ko­ji se u nje­mu kre­ću lju­di. Ne­ma ni­ka­kva pre­ki­da iz­me­đu pri­ri­od­nog pej­za­ža i kon­struk­ci­ja u stu­di­ju. Ame­ri­kan­ci su ta­da pa­sti­za­li tu har­mo­ni­ju sa­mo u sa­vre­me­nim ve­ster­ni­ma. U isto­rij­ski zna­čaj­nom film­skom dje­lu „Ra­đa­nje jed­ne na­ci­je” uda­ra u oči da su snim­ci iz stu­di­ja uglav­nom lo­ši­ji od sni­ma­nja u pri­rod­nom am­bi­jen­tu. Še­strem je pri­ka­zao island­sko se­ljač­ko go­spo­dar­stvo u jed­nom pri­mi­tiv­nom i pa­tri­jar­hal­nom dru­štvu, ob­ja­šnja­va­ju­ći sce­na­ri­jem, i ko­sti­mi­ma ulo­gu go­spo­da­ra i slu­gu, bo­gat­stvo, maj­čin­ski od­nos pre­ma rad­ni­ci­ma, kuć­ni obrt, a da ta so­ci­jal­na te­ma uklo­plje­na u opi­si­va­nje pri­rod­ne oko­li­ne ni­ma­lo ne sme­ta dram­skom i psi­ho­lo­škom raz­vo­ju rad­nje.
Sva su­ro­vost ovo­ga svi­je­ta, ljud­ska i pri­rod­na po­bi­je­di­la ih ni­je. Od­met­nik Ej­vind i nje­go­va že­na na­su­prot svim dru­štve­nim si­la­ma i pri­rod­nim ne­po­go­da­ma osta­li su za­jed­no do kra­ja vjer­ni jed­no dru­gom u sni­je­gu i le­du. Od­ba­če­ni, pr­ko­sni, vo­lje­ni, za­gr­lje­ni i smr­znu­ti.(KRAJ)