Ugro­že­nost slo­bo­de me­di­ja glo­bal­ni je pro­blem na svjet­skom ni­vou, ka­zao je ge­ne­ral­ni se­kre­tar glo­bal­nog udru­že­nja no­vi­na i no­vin­skih iz­da­va­ča (WAN-IFRA) Lo­rens Kli­man. On je upo­zo­rio da je od po­čet­ka go­di­ne u svi­je­tu stra­da­lo 16 no­vi­na­ra. Kli­man je to ka­zao na se­mi­na­ru „Ugro­že­no no­vi­nar­stvo: Re­a­guj”, ko­je Gra­đan­ska ali­jan­sa or­ga­ni­zu­je za čla­no­ve Ko­mi­si­je za pra­će­nje po­stu­pa­nja nad­le­žnih or­ga­na u is­tra­ga­ma slu­ča­je­va pri­jet­nji i na­si­lja nad no­vi­na­ri­ma, ubi­sta­va no­vi­na­ra i na­pa­da na imo­vi­nu me­di­ja. Član­stvo WAN-IFRA, ka­ko je re­kao Kli­man, bro­ji vi­še od 18.000 no­vi­na, 15.000 in­te­r­net­skih stra­ni­ca i vi­še od tri hi­lja­de me­dij­skih ku­ća iz 120 raz­li­či­tih dr­ža­va, a cilj joj je da pod­sti­če slo­bo­du me­di­ja, nji­ho­vu eko­nom­sku ne­za­vi­snost i iz­da­va­štvo.
„Dej­li pres” je je­di­na cr­no­gor­ska čla­ni­ca te aso­ci­ja­ci­je, ko­ja je naj­ve­ći glo­bal­ni pred­stav­nik me­di­ja. Kli­man je, ka­ko pre­no­si agen­ci­ja Mi­na, pred­sta­vio glo­bal­nu per­spek­ti­vu slo­bo­de me­di­ja, na­vo­de­ći da pro­ble­mi u toj obla­sti po­sto­je ši­rom svi­je­ta. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, za­šti­ta no­vi­na­ra ne bi tre­ba­lo da bu­de ogra­ni­če­na sa­mo na slu­žbe­ne no­vi­na­re, već na sve one ko­ji na bi­lo ko­ji na­čin i u bi­lo ko­joj for­mi oba­vlja­ju no­vi­nar­ski po­sao.
– Po­treb­no je za­šti­ti­ti no­vi­nar­sku pro­fe­si­ju – re­kao je on.
Kli­man je na­veo da je do­bro što je u Cr­noj Go­ri for­mi­ra­na Ko­mi­si­ja za pra­će­nje ra­da nad­le­žnih or­ga­na u is­tra­ga­ma za slu­ča­je­ve na­pa­da na no­vi­na­re.
– Po­zdra­vljam na­po­re da se ba­vi­te pi­ta­njem ko­je je za­bri­nja­va­ju­će na glo­bal­nom ni­vou. To­kom pret­hod­ne go­di­ne u svi­je­tu je ubi­jen 61 no­vi­nar, dok je u pr­vih ne­ko­li­ko mje­se­ci ove go­di­ne stra­da­lo 16 no­vi­na­ra, uklju­ču­ju­ći i se­dam no­vi­na­ra ko­ji su po­gi­nu­li pri­li­kom na­pa­da na fran­cu­ski ma­ga­zin „Šar­li eb­do”. Od 1992. go­di­ne do da­nas ubi­je­no je 1.200 no­vi­na­ra. To je glo­bal­na tra­ge­di­ja na ko­ju se mo­ra obra­ti­ti pa­žnja – po­ru­čio je Kli­man.
On je ob­ja­snio da je od 61 ubi­stva no­vi­na­ra la­ni ve­li­ki broj slu­ča­je­va po­sle­di­ca rat­nog sta­nja, a naj­vi­še no­vi­na­ra je po­gi­nu­lo u Si­ri­ji – 17, Ira­ku pet, Pa­le­sti­ni če­ti­ri, Pa­ki­sta­nu tri, Av­ga­ni­sta­nu tri i Mek­si­ku dva. Na­pa­di na no­vi­na­re, ka­ko je na­veo, ni­je­su sa­mo na­pa­di na po­je­din­ce ili me­dij­ske ku­će, već na­si­lje pro­tiv cje­lo­kup­nog dru­štva.
Slo­bo­da štam­pe, sma­tra Kli­man, is­pu­nja­va svo­ju dru­štve­nu ulo­gu obez­bje­đu­ju­ći in­for­ma­ci­je na osno­vu ko­jih gra­đa­ni do­no­se od­lu­ke u de­mo­krat­skim dru­štvi­ma.
– To je ključ­na ulo­ga me­di­ja u svim de­mo­krat­skim dru­štvi­ma. Je­dan od uslo­va za so­cio-eko­nom­ski raz­voj dr­ža­ve je i ostva­ri­va­nje slo­bo­de štam­pe. Slo­bo­da štam­pe je jak sa­ve­znik u so­ci­jal­nom raz­vo­ju i sma­nje­nju si­ro­ma­štva. I ni­je slu­čaj­nost što je u naj­si­ro­ma­šni­jim i naj­ma­nje raz­vi­je­nim dru­štvi­ma re­pre­si­ja nad slo­bo­dom me­di­ja naj­pri­sut­ni­ja – is­ta­kao je on.
M.S.

Naj­vi­še kid­na­po­va­nja u Mek­si­ku

Kli­man je go­vo­rio i o mo­gu­ćim od­go­vo­ri­ma na pro­ble­me sa ko­ji­ma se no­vi­na­ri sre­ću, na­gla­ša­va­ju­ći obu­ke i tre­nin­ge u obla­sti bez­bjed­no­sti, pr­ve po­mo­ći, no­vi­nar­skoj eti­ci i me­dij­skom pra­vu. Upo­zo­rio je da po­sto­je mno­gi pro­gra­mi ši­rom svi­je­ta ko­je vo­de raz­li­či­te or­ga­ni­za­ci­je.
Na­gla­sio je i da je va­žno da no­vi­na­ri na­u­če ka­ko da pre­po­zna­ju pri­jet­nje, ali i ka­ko da se s nji­ma iz­bo­re.
On se osvr­nuo na svoj pr­vi do­la­zak u Cr­nu Go­ru 2011. go­di­ne ka­da je bio dio me­đu­na­rod­ne de­le­ga­ci­je ko­ja je pro­vje­ra­va­la sta­nje u obla­sti slo­bo­de me­di­ja. Kli­man je sa­op­štio da je naj­vi­še kid­na­po­va­nja no­vi­na­ra za­bi­lje­že­no u Mek­si­ku, gdje je čest slu­čaj da ih oti­ma­ju nar­ko-kar­te­li. Na pi­ta­nje ko­ja je dr­ža­va, osim Ukra­ji­ne, naj­pr­o­ble­ma­tič­ni­ja u Evro­pi ka­da je u pi­ta­nju slo­bo­da me­di­ja, on je od­go­vo­rio da se Tur­ska mo­že sma­tra­ti „naj­tu­žni­jim slu­ča­jem”. Oni su, ka­ko je ob­ja­snio, ima­li pot­pu­nu slo­bo­du me­di­ja, a po­sled­njih go­di­na, u ime an­ti­te­ro­ri­zma, ona se sma­nju­je.
– Ta­mo je vi­še no­vi­na­ra u za­tvo­ri­ma ne­go u bi­lo ko­joj dr­ža­vi. Oni ne pra­ve raz­li­ku iz­me­đu no­vi­nar­stva i te­ro­ri­zma – po­ja­snio je Kli­man.