Građani su na kraju prošle godine bankama dugovali ukupno 885,5 miliona eura, od čega se na dug po kreditima odnosilo 844,7 miliona, dug po kreditnim karticama iznosio je 26,68 miliona, a dug po osnovu overdraft kredita, odnosno dozvoljenih minusa po osnovu tekućih računa iznosio je 14,1 milion eura, navedeno je u izvještaju bankarskog ombudsmana Halila Kalača za prošlu godinu, koji je predat u skupštinsku proceduru.
Takođe, dug kod mikrofinansijskih institucija na kraju prošle godine iznosio je 32,8 miliona eura.
Na drugoj strani, javni dug je u ovoj godini, zbog novih zaduženja, prema procjenama analitičara oko 65 odsto bruto domaćeg proizvoda, a na kraju prošle godine iznosio je 2,02 milijarde eura, odnosno 59,60 odsto BDP-a.
Vlada je ove godine emitovala euroobveznice od 500 miliona, čime je vraćeno 400 miliona starog duga, a uzet je i prvi dio kredita za gradnju autoputa Bar-Boljare u iznosu od 88,6 miliona eura. Takođe, ukupan dug po osnovu državnih zapisa je 107 miliona eura, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija.
Nezavisni poslanik Mladen Bojanić kazao je da se može reći da država i građani žive na kredit.
- To je problematično u jednom dijelu za građane, jer je štednja u bankama nešto veća u odnosu na zaduženje, a veliki problem je izražen u tome što je velika razlika između pasivne i aktivne kamatne stope. Sa jedne strane imamo nekih tri odsto kamate, po kojoj građani štede, a sa druge strane, kad građani uzimaju kredite, to je onda nekih oko devet odsto, tako da, nikako da se ta marža smanji, što ide u korist banaka. A što se tiče državnog duga, to je jedan od najvećih problema Crne Gore, jer dug konstantno raste, daleko više nego što raste BDP, tako da očigledno da nam već stvara i stvaraće nam još veće probleme za normalno funkcionisanje javnih finansija – kazao je Bojanić.
Ekonomski analitičar Siniša Lekić smatra da je kreditna zaduženost u porastu prvenstveno iz razloga što su građani u prethodnom periodu bili zaduženi po kamatnim stopama koje su prelazile dvocifrene iznose, te da se sada odlučuju za refinansiranje tih kredita na način što objedinjuju postojeće kreditne obaveze, te novim kreditom, sa nižom kamatom, imaju mogućnost novog zaduženja.
- To je sada vrlo čest slučaj, jer je to jedini način da se ovi klijenti dodatno zaduže. Banke sada daju nešto povoljnije uslove od dosadašnjih i tu im se otvara mogućnost za novi plasman svojih kredita. Posebna je ciljna grupa penzionera koji sada mogu da se zaduže i preko starosne granice od 70 godina. Kako su njihova primanja sigurna banke dosta odobravaju upravo ovoj grupi korisnika kredita. Iz tih razloga bankarski sektor još ima dosta manevarskog prostra za svoj rad.To je i potvrda da se i pored dosta banaka otvaraju nove, koje vide mogućnost rada na našem tržištu – smatra Lekić.
Sa druge strane, kako je kazao, Vlada je ušla u nova zaduženja, prvenstveno radi starih dugova i preko toga uzela još 100 miliona eura.
- Sigurno je da se ukupan javni dug kreće preko Mastrihtške granice od 60 odsto i približava se 70 odsto BDP-a. Interesantno je da je Vlada uspjela to zaduženje realizovati po kamati od oko četiri odsto, a da građani u isto vrijeme uzimaju kredite po kamatama od blizu 10 odsto, a češće i po visočijim kamatama. Zbog čega banke ne prate ove kamate i omoguće jeftinije zaduženje kada Vlada i sama uzima kredit po daleko nižim kamatama – kazao je on.
Lekić smatra da briga o građanima nije u fokusu vladinih mjera, kada su kamatne stope u pitanju, te da je na tom polju neophodno nešto hitno preduzeti, pri čemu je uloga Centralne banke, kao regulatora, presudna, kao bi se kamate svele na evropske nivoe.
Član Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Milutin Đukanović (DF) podsjetio je da je Demokratski front u nekoliko navrata insistirao na tome da Centralna banka ograniči kamatne stope u bankarskom sistemu.
– U Crnoj Gori se dešava nevjerovatna stvar da su kamate na kredite izuzetno visoke, dok su kamate na depozite najmanje i to zaista ostavlja mogućnost bankama da ostvaruju ekstra profit. Na drugoj strani, Centralna banka, kao regulator bankarskog tržišta, maltene nije ništa uradila da bi to spriječila – rekao je on.
J.V.


Ne mogu da žive od plata

Član Odbora za ekonomiju Goran Tuponja (Pozitivna) smatra da podaci o broju građana koji su koristili dozvoljeni minus govore o tome da zbog malih primanja veliki broj građana ne može da živi od svoje zarade i da silom prilika ulaze u minus na računu gdje ih sačekuju zelenaške kamatne stope.
– Sa druge strane očigledna je i potreba intervencije države u određivanju visine kamatnih stopa, o čemu se stalno govori ali nema, bar za sad, vidljivih rezultata. Mora se ograničiti nesitost i bahatost komercijalnih banaka koje na ovakav način guraju građane ka bržem finansijskom kolapsu – naveo je on.
Tuponja je istakao da niko od banka ne traži da posluju negativno, jer i one, kao i svi drugi privredni subjekti treba da zarađuju, ali je, smatra, više nego očigledno da ima prostora za smanjenje kreditnih kamatnih stopa.
– To bi imalo više pozitivnih efekata, pospješilo bi se interesovanje za kredite, ulaganja, brži obrt novca, time i privredni rast, a time i standard građana. Kako dosadašnji apeli Vlade da banke smanje kamatne stope nisu urodile plodom očekujem da Ministarstvo finansija hitno otvori dijalog sa bankama na tu temu – zaključio je Tuponja.


Centralna banka ne obavlja funkciju regulatora

Đukanović je istakao da građani nijesu informisani i obrazovani oko svih detalja koji se tiču kamata, te da bi Centralna banka, kao regulator, trebala da štiti građane.
– Nažalost, Centralna banka ne obavlja svoju elementarnu funkciju, već dozvoljava bankama da ostvaruju ekstra profit na sumnjiv način – kazao je Đukanović.