Zbog ne­a­de­kvat­nog obez­bje­đe­nja Odje­lje­nja sud­ske psi­hi­ja­tri­je u Spe­ci­jal­noj bol­ni­ci za psi­hi­ja­tri­ju u Ko­to­ru od 1993. do 2015. go­di­ne iz te usta­no­ve po­bje­glo je ma­kar se­dam za­tvo­re­ni­ka, po­da­ci su do ko­jih je do­šla Ak­ci­ja za ljud­ska pra­va (HRA). Ka­ko su uka­za­li u ovoj or­ga­ni­za­ci­ji, obez­bje­đe­nje Odje­lje­nju sud­ske psi­hi­ja­tri­je u ko­jem bo­ra­ve li­ca osu­đe­na zbog kri­vič­nog dje­la, a di­jag­no­sti­fi­ko­van im je ne­ki psi­hič­ki po­re­me­ćaj, pru­ža pri­vat­no obez­bje­đe­nje, što, ka­ko sma­tra­ju u HRA, ni­je do­bro i u skla­du sa stan­dar­di­ma.
U do­pi­su ko­jeg je 5. ju­na ove go­di­ne upu­ti­la mi­ni­stru prav­de Zo­ra­nu Pa­ži­nu, iz­vr­šna di­rek­tor­ka HRA Tea Gor­janc Pre­le­vić ape­lo­va­la je da re­sor na či­jem je on če­lu hit­no pre­u­zme bri­gu o obez­bje­đe­nju Odje­lje­nja sud­ske psi­hi­ja­tri­je u Spe­ci­jal­noj bol­ni­ci za psi­hi­ja­tri­ju u Ko­to­ru, kao što je to, ka­ko je uka­za­la, Vla­da obe­ća­la Evrop­skom ko­mi­te­tu za spre­ča­va­nje mu­če­nja (CPT) 2009. go­di­ne.
– Ni dan-da­nas ni­je za­klju­čen spo­ra­zum pre­ma ko­me je Za­vod za iz­vr­še­nje kri­vič­nih sank­ci­ja (ZIKS) tre­ba­lo da for­mi­ra spe­ci­jal­nu je­di­ni­cu ko­ja bi obez­bje­đi­va­la odje­lje­nje sud­ske psi­hi­ja­tri­je, iako je Vla­da o za­klju­če­nju ta­kvog spo­ra­zu­ma oba­vi­je­sti­la CPT još u fe­bru­a­ru 2009. go­di­ne. Pre­ma na­šim in­for­ma­ci­ja­ma, od 1993. go­di­ne do da­nas bar sed­mo­ri­ca za­tvo­re­ni­ka – pa­ci­je­na­ta po­bje­gla su sa ovog odje­lje­nja, od ko­jih po­sled­nji pro­šle go­di­ne zbog pro­pu­sta pri­pad­ni­ka pri­vat­nog obez­bje­đe­nja – upo­zo­ri­la je Gor­janc Pre­le­vić u do­pi­su Pa­ži­nu.
Ona uka­zu­je da bol­ni­ca po struk­tu­ri i ste­pe­nu obez­bje­đe­nja ni­je ni bli­zu za­tvo­ra, a pri­tom bi tre­ba­lo ima­ti u vi­du da pri­vat­no obez­bje­đe­nje ko­je ta zdrav­stve­na usta­no­va an­ga­žu­je po­sled­njih go­di­na ne mo­že bi­ti od­go­vor­no kao dr­žav­ni slu­žbe­nik ob­u­čen za rad sa za­tvo­re­ni­ci­ma.
– Uoči­li smo i da se ne­kim oso­ba­ma, za ko­je ZIKS na­ve­de u do­pi­su da po­sto­ji opa­snost od bjek­stva, šet­nja do­zvo­lja­va sa­mo ogra­ni­če­no u ma­lom dvo­ri­štu odje­lje­nja, za­to što upra­va bol­ni­ce ne mo­že da ih ade­kvat­no obez­bi­je­di – tvr­di ona.
Gor­janc Pre­le­vić na­vo­di da po­sled­njih go­di­na mje­seč­ne tro­ško­ve obez­bje­đe­nja Odje­lje­nja sud­ske psi­hi­ja­tri­je od 3.600 eura sno­si bol­ni­ca, o če­mu je HRA oba­vi­je­stio di­rek­tor Dra­gan Ča­bar­ka­pa, i to do­dat­no ote­ža­va pro­blem oko ne­do­stat­ka nov­ca sa ko­jim je ova usta­no­va su­o­če­na.
– Sud­sko odje­lje­nje je od­lu­kom Vla­de osno­va­no 2005. go­di­ne kao pri­vre­me­no rje­še­nje za smje­štaj pa­ci­je­na­ta sa iz­re­če­nom oba­ve­znom mje­rom psi­hi­ja­trij­skog li­je­če­nja u usta­no­vi za­tvo­re­nog ti­pa, kao i smje­štaj i pa­ci­je­na­ta ko­ji­ma je po­red mje­re iz­re­če­na i za­tvor­ska ka­zna. Iako smo oba­vi­je­šte­ni da je pla­ni­ra­no da se traj­ni smje­štaj ovih pa­ci­je­na­ta – za­tvo­re­ni­ka ri­je­ši iz­grad­njom no­vog kom­plek­sa Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce u okvi­ru Za­vo­da za iz­vr­še­nje kri­vič­nih sank­ci­ja (ZIKS) do 2020. go­di­ne, grad­nja još ni­je iz­vje­sna, pa je u me­đu­vre­me­nu neo­p­hod­no što pri­je ri­je­ši­ti ade­kvat­no obez­bje­đe­nje tog odje­lje­nja – pi­še u do­pi­su HRA.
Iako bi upra­vi bol­ni­ce mno­go zna­či­lo i sa­mo pre­u­zi­ma­nje tro­ško­va pla­ća­nja pri­vat­nog obez­bje­đe­nja, u HRA sma­tra­ju da je neo­p­hod­no za­klju­či­ti spo­ra­zum ka­ko je pla­ni­ra­no 2009. go­di­ne – da dr­žav­ni slu­žbe­ni­ci ško­lo­va­ni za obez­bje­đe­nje za­tvo­re­ni­ka i do­dat­no ob­u­če­ni za obez­bje­đe­nje psi­hi­ja­trij­skih pa­ci­je­na­ta, obez­bje­đu­ju ovo odje­lje­nje.
– Sve smo ovo pre­po­ru­či­li Mi­ni­star­stvu prav­de još u no­vem­bru 2012. go­di­ne, u okvi­ru pro­jek­ta „Mo­ni­to­ring po­što­va­nja ljud­skih pra­va u usta­no­va­ma za­tvo­re­nog ti­pa u Cr­noj Go­ri”, ko­ji su po­dr­ža­le EU i Nje­mač­ka. Upr­kos na­zna­ka­ma da se Mi­ni­star­stvo ba­vi rje­ša­va­njem ovog pi­ta­nja, ono, na­ža­lost, do da­nas ni­je ri­je­še­no na naj­bo­lji na­čin. Va­žno je na­po­me­nu­ti i da se oso­blje obez­bje­đe­nja na­la­zi unu­tar odje­lje­nja, što je prak­sa ko­ju je CPT kri­ti­ko­vao 2008. go­di­ne, pre­po­ru­čiv­ši da osta­nu van zgra­de i obez­bje­đu­ju je spo­lja kao i NVO mo­ni­to­ring tim na osno­vu spro­ve­de­nog mo­ni­to­rin­ga. Ipak, ova­kva prak­sa je na­sta­vlje­na jer se, pre­ma ri­je­či­ma di­rek­to­ra bol­ni­ce, usled ma­log bro­ja za­po­sle­nih ne mo­že na dru­gi na­čin ga­ran­to­va­ti bez­bjed­nost za­po­sle­nog oso­blja – ocje­nju­je ona.
Pred­u­zi­ma­njem ova­kvim mje­ra, ka­ko je Gor­janc Pre­le­vić uka­za­la Pa­ži­nu, omo­gu­ći­lo bi se da bol­ni­ca sred­stva pre­u­smje­ri na neo­p­hod­ne in­ve­sti­ci­je i te­ku­će tro­ško­ve – sve­o­bu­hvat­ni­ju oku­pa­ci­o­nu te­ra­pi­ju i pla­ća­nje ra­ču­na za utro­še­nu elek­trič­nu ener­gi­ju.
Na pi­ta­nja ko­ja smo u ve­zi ini­ci­ja­ti­ve HRA upu­ti­li re­so­ru prav­de u pe­tak, iz tog mi­ni­star­stva su na­ja­vi­li da će­mo od­go­vo­re do­bi­ti po­čet­kom pred­sto­je­će rad­ne se­mi­ce.A.T.

Zbri­nu­ti „so­ci­jal­ne pa­ci­jen­te”

HRA je upu­ti­la do­pis i mi­ni­star­ki ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja Zo­ri­ci Ko­va­če­vić u ko­jem zah­ti­je­va­ju da se hit­no zbri­nu li­ca ko­je bo­ra­ve u Spe­ci­jal­noj bol­ni­ci za psi­hi­ja­tri­ju u Do­bro­ti, a za či­jim li­je­če­njem je pre­sta­la po­tre­ba.
Gor­janc Pre­le­vić je za­tra­ži­la od Ko­va­če­vi­će­ve da pre­du­zme mje­re u ci­lju rje­ša­va­nja pro­ble­ma tzv. so­ci­jal­nih pa­ci­je­na­ta ko­ji bo­ra­ve u Spe­ci­jal­noj bol­ni­ci za psi­hi­ja­tri­ju u Ko­to­ru, a či­je men­tal­no sta­nje ne zah­ti­je­va da­lje za­dr­ža­va­nje u bol­ni­ci.
– Po­sto­je li­ca ko­ja su osu­đe­na na vi­še­go­di­šnje, čak i vi­še­de­ce­nij­sko za­dr­ža­va­nje u Spe­ci­jal­noj bol­ni­ci za psi­hi­ja­tri­ju ne zbog men­tal­nog sta­nja, već zbog ne­mo­guć­no­sti da bu­du zbri­nu­ti na dru­gi na­čin. Od ukup­nog ka­pa­ci­te­ta ko­ji bro­ji 240 do 260 kre­ve­ta (raz­li­ka je uslo­vlje­na bro­jem pa­ci­je­na­ta na vi­kend ot­pu­sti­ma), pre­ma pro­cje­ni di­rek­to­ra bol­ni­ce i nad­le­žnih lje­ka­ra, čak 107 oso­ba je u psi­hič­kom sta­nju ko­je do­zvo­lja­va smje­štaj u po­ro­di­ci ili ne­koj od usta­no­va so­ci­jal­nog ti­pa, što zna­či da sko­ro po­lo­vi­nu bol­nič­kih ka­pa­ci­te­ta za­u­zi­ma­ju pa­ci­jen­ti či­je men­tal­no sta­nje ne zah­ti­je­va bo­ra­vak u bol­ni­ci – uka­zu­je se u do­pi­su Ko­va­če­vi­će­voj.

MRS: Cen­tri vr­še pro­vje­ru

Di­rek­tor Di­rek­to­ra­ta za so­ci­jal­no sta­ra­nje i dječ­ju za­šti­tu Go­ran Ku­še­vi­ja ka­zao je za „Dan” da cen­tri za so­ci­jal­ni rad vr­še pro­vje­re pa­ci­je­na­ta iz Spe­ci­jal­ne bol­ni­ce za ko­je po­sto­je pro­cje­ne da im vi­še ni­je po­treb­no li­je­če­nje. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, neo­p­hod­no je uze­ti iz­ja­vu od tih li­ca da že­le da se smje­ste u ne­ku in­sti­tu­ci­ju za sta­re ili po­ro­di­cu, pro­vje­ri­ti da li ima­ju pen­zi­je, ne­ka dru­ga pri­ma­nja i utvr­di­ti da li ima­ju ro­đa­ke i imo­vi­nu.
– Uko­li­ko ne bu­du že­lje­li da se smje­ste u sta­rač­ke do­mo­ve, ako ima­ju uslo­va mo­gu da se vra­te u svo­je do­mo­ve i po­ro­di­ce, na­kon če­ga Cen­tar za men­tal­no zdra­vlje i zdrav­stve­ne usta­no­ve pra­te nji­ho­vo li­je­če­nje – is­ta­kao je on.
Ku­še­vi­ja je is­ta­kao da je Mi­ni­star­stvo raz­mi­je­ni­lo po­dat­ke sa psi­hi­ja­trij­skom bol­ni­com ka­ko bi pre­u­ze­li sve ak­tiv­no­sti u ci­lju rje­ša­va­nja so­ci­jal­ne po­tre­be tih lju­di.
– Pre­ma mi­šlje­nju za­po­sle­nih iz psi­hi­ja­trij­ske bol­ni­ce, broj li­ca za ko­je sma­tra­ju da su u sta­nju so­ci­jal­ne po­tre­be kre­će se iz­me­đu 120 i 150 – ob­ja­snio je Ku­še­vi­ja.