U otvo­re­nom pi­smu Zo­ri­ci Ko­va­če­vić, mi­ni­star­ki ra­da i so­ci­jal­nog sta­ra­nja, Va­len­ti­na Kol­man je uka­za­la na lo­še uslo­ve ra­da na pod­go­rič­kim plan­ta­ža­ma, u ko­je se uvje­ri­la ka­da je u ovoj kom­pa­ni­ji ra­di­la 2012. go­di­ne kao se­zon­ski rad­nik. Pri­sje­ća da je ta­da za de­vet da­na uspje­la da za­ra­di oko 75 eura, od­no­sno dnev­ni­cu od oko osam eura.
Ona je ka­za­la da na plan­ta­ža­ma ta­da ni­je bi­lo pred­vi­đe­no da se rad­ni­ci­ma obez­bje­đu­ju rad­na odje­ća i obu­ća.
– Če­sto se be­ra­či mo­gu vi­dje­ti bez ka­pe, po­što ni­ko ne kon­tro­li­še da li se ko­ri­ste sred­stva za lič­nu za­šti­tu, a ni­je bi­lo pred­vi­đe­no da se ko­ri­sti odje­ća ko­ja bi spre­ča­va­la do­dir sa li­šćem, sta­blom i plo­dom vi­no­ve lo­ze. Sva po­lja i sta­blji­ke to­kom ci­je­le go­di­ne odr­ža­va­ju se ko­ri­šće­njem od­re­đe­nih he­mij­skih sred­sta­va pro­tiv šte­to­či­na, ko­ja se kla­si­fi­ku­ju kao štet­na po zdra­vlje. Za vri­je­me na­vod­nja­va­nja lo­ze, iako po­sto­je od­go­va­ra­ju­ći ven­ti­li, ne ob­u­sta­vlja se do­tok vo­de do bi­lja­ka na po­lji­ma, iako je u to­ku ber­ba. Vo­da za na­vod­nja­va­nje sa­dr­ži hor­mo­ne i dru­ga he­mij­ska sred­stva. Zmi­je ka­da ožed­ne na vi­so­kim tem­pe­ra­tu­ra­ma uđu u po­lja i one pred­sta­vlja­ju opa­snost. Vo­da za pi­će rad­ni­ci­ma na po­lji­ma do­vo­di se u po­seb­nim ci­ster­na­ma. Ti tan­ko­vi su bo­je sen­fa, kroz pla­sti­ku se na­zi­re ta­log na dnu – na­ve­la je Kol­mar u pi­smu Ko­va­če­vi­će­voj.
Be­rač svo­ju odje­ću, ka­ko po­ja­šnja­va, no­si oko stru­ka, ili na le­đi­ma to­kom či­ta­vog rad­nog da­na.
– Uko­li­ko je oka­či o ne­ki stub mo­že se de­si­ti da osta­ne bez nje. Ma­ka­ze za bra­nje se za­du­žu­ju kod po­slo­vo­đe pri­li­kom stu­pa­nja na rad, a raz­du­žu­ju po­sled­njeg da­na ra­da. Nji­hov vrh je oštar i ne­za­šti­ćen, i po­sto­ji mo­guć­nost da se rad­nik po­vri­je­di pri­li­kom bra­nja. Va­žno je pa­zi­ti gdje se osta­vlja­ju, ka­ko ih rad­nik ne bi iz­gu­bio ili da ne bi ne­sta­le uz ne­či­ju po­moć. Is­ku­sni­ji i spret­ni­ji be­ra­či su br­ži i tu pred­nost ko­ri­ste ka­da su u pa­ru sa oso­bom gdje se ne di­je­li za­ra­da. Po­li­ti­ka je ku­će da sva­ki grozd u re­du mo­ra bi­ti ob­ran – na­vo­di ona.
Ka­mi­o­ni za do­sta­vu hra­ne, ka­ko je is­ta­kla, bi­li su pr­lja­vi.
– Be­ra­či smje­šte­ni u pa­vi­ljo­nu ima­ju mo­guć­nost da za pra­nje rad­ne odje­će ku­pe pra­šak i po­zaj­me la­vor od dru­gih be­ra­ča, i ko­ri­ste če­smu sa hlad­nom vo­dom. Uko­li­ko su od ta­da do da­nas u Plan­ta­ža­ma vi­šak za­ra­de usmje­ri­li u una­pre­đe­nje uslo­va ra­da za be­ra­če, umje­sto u vo­zi­la za upra­vu, po­sti­gav­ši stan­dar­de ko­ji omo­gu­ća­va­ju si­gur­nost i zdra­vlje na ra­du uz od­go­va­ra­ju­ću obu­ku, u skla­du sa do­brom prak­som u raz­vi­je­nim ze­mlja­ma Evro­pe, ne­će bi­ti po­tre­be da se ne­ko pri­nud­no ša­lje na rad u tu po­slov­nu or­ga­ni­za­ci­ju, uslo­vljen ma­te­ri­jal­nim ucje­na­ma. Po­ka­za­će nam da im je sta­lo do lju­di od či­jeg ra­da im ne­po­sred­no za­vi­si bu­duć­nost. Bi­će čak te­ško tu pro­na­ći slo­bod­no rad­no mje­sto, jer mi smo na­rod ko­ji vo­li i zna da ra­di, sa­mo ne vo­li­mo kad nas iz­ra­blju­ju – za­klju­ču­je u pi­smu Kol­man.
R.D.