Mla­da mu­zi­čar­ka, vi­o­li­nist­ki­nja Ve­ri­ca Čulj­ko­vić, kon­cer­tom u KIC-u „Bu­do To­mo­vić” po­ka­za­la je svo­je dru­go li­ce – da po­red kla­si­ke, za ko­ju se ško­lo­va­la i od ko­je ži­vi (jer je član Cr­no­gor­skog sim­fo­nij­skog or­ke­stra), vo­li i iz­vo­di i mo­der­nu mu­zi­ku, tan­go, rok, pop, teh­no, film­sku mu­zi­ku. Sa­ra­đu­je sa rok ben­do­vi­ma, di-dže­je­vi­ma. Ve­ri­ca je, da bi za­do­vo­lji­la svoj ukus i ta­le­nat, po­šla i ko­rak da­lje, osno­va­la je gu­dač­ki kvar­tet „Uni­que” i bend „Sun­set”. Upra­vo tu svo­ju mo­der­ni­ju ver­zi­ju mu­zi­ke pred­sta­vi­la nam je na ne­u­o­bi­ča­je­nom kon­cer­tu, bar još uvi­jek kod nas, na ko­joj je sa pri­ja­te­lji­ma, ko­le­gi­ni­ca­ma iz „Uni­que” Ka­ta­ri­nom Pa­vlo­vić, An­dom Bu­ši i Eden Se­ku­lo­vić, te kla­ri­ne­ti­stom An­to­nom Mel­ni­ko­vim, har­mo­ni­ka­šem Ja­ku­pom Meh­me­do­vi­ćem, bas gi­ta­ri­stom Bran­kom Ko­pri­vi­com i bub­nja­rem i per­ku­si­o­ni­stom Vi­da­kom Usko­ko­vi­ćem.
– Do sa­da sam šest pu­ta na­stu­pa­la sa­mo­stal­no, ali je ovaj kon­cert je dru­ga­či­ji, jer ni­sam svi­ra­la kla­sič­nu mu­zi­ku i ni­sam bi­la sa­ma na sce­ni. Pred­sta­vi­la sam se ovog pu­ta svo­jim do­sa­da­šnjim pro­jek­ti­ma, kvar­te­tom „Uni­que”, ben­dom „Sun­set”, a iz­ve­li smo i mo­je ob­ra­de i aran­žma­ne. Sve to sam sklo­pi­la u ovaj na­stup, da bi se lju­di upo­zna­li sa onim što ra­dim – ka­za­la je Čulj­ko­vi­će­va.
Na­stu­pi kvar­te­ta „Uni­que” ni­su pre­tje­ra­no pro­pra­će­ni me­dij­ski, pa je že­lje­la da upo­zna pu­bli­ku i sa tom stra­nom svog ra­da. U li­je­po osmi­šlje­nom mul­ti-šou pro­gra­mu, uži­va­la je sa svo­jim ko­le­ga­ma, pa, ka­ko ka­že, i po­red ne­sno­sne vru­će­ne (kli­ma ure­đa­ji u ve­li­koj sa­li već du­že vri­je­me ne ra­de), je­dva su si­šli sa sce­ne.
– Mno­go tru­da je iza ovog kon­cer­ta i sa­svim sa za­do­volj­na ka­ko je sve is­pa­lo, jer sam zna­la ko­li­ko stva­ri je mo­glo da po­đe po zlu. To se, na­rav­no, ni­je vi­dje­lo na sce­ni, ali mno­gi ele­men­ti dra­ma­tur­gi­je kon­cer­ta vi­si­li su o kon­cu, jer su to ta­kve stva­ri, po­put to­ga da li će ko­le­ga po­če­ti da svi­ra u istom tre­nut­ku ka­da se uklju­či dim ma­ši­na... i ta­kve stva­ri. Bi­la sam pod ve­li­kim stre­som, ali vje­ru­jem lju­di­ma sa ko­jim ra­dim – is­ta­kla je ona.
Na­da se da će sa ovim na­stu­pom go­sto­va­ti ši­rom Cr­ne Go­re, te je na­stup u Pod­go­ri­ci bio svo­je­vr­sni pi­lot-pro­je­kat, ko­ji se sni­mao ka­me­rom da bi mo­gla da ob­ja­sni o če­mu se ra­di spon­zo­ri­ma.
– Svje­sna sam da bez pa­ra kon­cer­te ne mo­že­te or­ga­ni­zo­va­ti, na­ro­či­to ova­kve. Sve što ste vi­dje­li ve­če­ras, ra­svje­ta, ton, mu­zi­ča­ri... pla­ti­la sam iz svog dže­pa, osim sa­le, ko­ju mi je ustu­pio pod­go­rič­ki KIC. Ja to mo­gu sa­mo jed­nom. Za­to ću kad bu­de go­tov sni­mak ovog kon­cer­ta po­če­ti da pra­vim pla­no­ve za na­red­ne, ali, mo­ra­ću da kre­nem sa na­cr­tom bu­dže­ta – ob­ja­sni­la je ona.
Kul­tu­ra ni­je sa­mo kla­si­ka, is­ti­če ova ta­len­to­va­na mu­zi­čar­ka. Ka­ko sma­tra da je naj­va­žni­ji sud pu­bli­ke, is­ti­če da su ova­kvi ko­ne­cr­ti neo­p­hod­ni na­šoj mu­zič­koj sce­ni. Kad osmi­šlja­va svo­je i na­stu­pe kvar­te­ta „Uni­que” mi­sli pri­je sve­ga na pu­bli­ku, a mno­go ma­nje na spon­zo­re ko­ji bi mo­gli da fi­nan­si­ra­ju nje­ne na­stu­pe.
– Lju­di tre­ba da do­la­ze na kon­cer­te, da uži­va­ju, tap­šu, pje­va­ju. Mo­gli su da osta­nu kod ku­će i gle­da­ju te­le­vi­zi­ju, ali ova pu­bli­ka je iz­dvo­ji­la sat vre­me­na za naš na­stup ko­jeg će se si­gur­no sje­ća­ti – ob­ja­šnja­va ona.
Zbog sve­ga to­ga mi­sli da je kvar­tet „Uni­que” o ono što ona ra­di na ne­ki na­čin u za­peć­ku.
– Ka­da god svi­ra­mo ču­je­mo ko­men­ta­re `ovo je sa­vr­še­no, zo­vi te nas na svo­je kon­cer­te...` No, na­rod ne pi­je uz mu­zi­ku ko­ju mi iz­vo­di­mo, pa se lju­di­ma to ne is­pla­ti. Zna­te, iza ova­kvih pro­je­ka­ta mo­ra da sta­ne mi­ni­star­stvo, grad... ne­ko ko ima pa­ra – ob­ja­šnja­va ona svje­sna da se sa­mo ta­len­tom i ra­dom kr­či put.
Pot­pu­no smo si­gur­ni da će Ve­ri­ca Čulj­ko­vić sve če­šće sa­mo­stal­no na­stu­pa­ti, da nje­no vri­je­me tek do­la­zi. To ga­ran­tu­ju ve­li­ki ta­le­nat, rad i ide­je po ko­ji­ma je go­to­vo je­din­stve­na na na­šoj mu­zič­koj sce­ni.S.Ć.