-Član Sa­vje­ta Agen­ci­je za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka i slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma (AZLPSPI) Alek­sa Iva­no­vić pri­ja­vio je Ko­mi­si­ji za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa da je pro­šle go­di­ne za­ra­đi­vao u čak se­dam ti­je­la.
Ka­ko se na­vo­di u nje­go­vom imo­vin­skom kar­to­nu za 2014, Iva­no­vić je u Sa­vje­tu mje­seč­no pri­ho­do­vao 1.218, dok je kao član rad­ne gru­pe za po­gla­vlje 23 za­ra­đi­vao do­dat­nih 150 eura. Za rad u rad­nim gru­pa­ma pri Agen­ci­ji za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka pri­ho­do­vao je 1.530 eura, dok je od pre­da­va­nja za GIZ za­ra­dio 2.101, a u kar­to­nu se ne pre­ci­zi­ra da li je ri­ječ o mje­seč­nim ili go­di­šnjim pri­ma­nji­ma. Za BOL­TZMAN pre­da­va­nja do­bio je 100 eura, dok je po osno­vu an­ga­žma­na u Sa­mo­re­gu­la­ci­o­nom ti­je­lu i Une­sku pri­mio 92,82 eura. Za tre­ning-pre­da­va­nja u Upra­vi za ka­dro­ve i OEBS-u Iva­no­vić je in­ka­si­rao do­dat­nih 1.105 eura.
Iva­no­vić je vla­snik ku­će u Pod­go­ri­ci od 200 me­ta­ra kva­drat­nih i dvo­ri­šta od 399 kva­dra­ta. Po­sje­du­je „mer­ce­des A“, pro­iz­ve­den 2012. go­di­ne i „džip“ iz 2007. Ko­lek­ci­o­nar je i oruž­ja, a u nje­go­vom vla­sni­štvu su pi­štolj „val­ter PPK“ iz 1971. go­di­ne i ma­lo­ka­li­bar­ska pu­šku iz 1965.
Iva­no­vić je pri­ja­vio da je vri­jed­nost nje­go­vog ži­vot­nog osi­gu­ra­nja kod osi­gu­ra­va­ju­ćeg dru­štva „Vi­e­ner“ 7.000 eura, a u „Uni­ka“ osi­gu­ra­nju 3.500. Kod NLB ban­ke ima ušte­đe­vi­nu u iz­no­su od 90.000 eura.
Član Sa­vje­ta Agen­ci­je u Pr­voj ban­ci ima ak­ci­je či­ja je no­mi­nal­na vri­jed­nost pro­šle go­di­ne bi­la 1.278, a po­sje­du­je va­u­če­re i u HLT fon­du vri­jed­no­sti 850 eura.
Iva­no­vić je od ren­te pro­šle go­di­ne pri­ho­do­vao 18.000 eura.
Nje­go­va su­pru­ga So­nja za­po­sle­na je u Za­vo­du za me­tro­lo­gi­ju gdje mje­seč­no za­ra­đu­je 492 eura. Po­sje­du­je i stan u Pod­go­ri­ci od 53 me­tra kva­drat­na. Vri­jed­nost nje­nog ži­vot­nog osi­gu­ra­nja je 2.500 eura.
Iva­no­vi­će­va po­sje­du­je ak­ci­je u pred­u­ze­ći­ma TP Iz­bor u ste­ča­ju i Plan­ta­že „13. jul“.
Pred­sjed­nik Sa­vje­ta Agen­ci­je za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka i slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja­ma Mu­ha­med Gjo­kaj za­hva­lju­ju­ći toj funk­ci­ji mje­seč­no pri­ho­du­je 1.343 eura, dok kao od­bor­nik u Skup­šti­ni op­šti­ne Tu­zi za­ra­đu­je 150 eura. Funk­ci­ja pred­sjed­ni­ka klu­ba gru­pe gra­đa­na „Li­sta za Tu­zi“ do­no­si mu pri­hod od 379 eura.
Gjo­kaj je pri­ja­vio da po­sje­du­je „ma­zdu“, pro­iz­ve­de­nu 2004. go­di­ne. Pro­šle go­di­ne je za­ra­dio iz­me­đu 1.500 i 2.000 eura od pro­iz­vod­nje na­ra.
Nje­go­va su­pru­ga Ar­be­ta Ze­ne­li Gjo­kaj vo­zi „mer­ce­des“ iz 2000. go­di­ne.
Član Od­bo­ra za an­ti­ko­rup­ci­ju i po­sla­nik Zo­ran Mi­lja­nić ocje­nju­je da se ra­di o „su­per­mo­ći­ma“ uko­li­ko ne­ko uspi­je­va da obez­bi­je­di pri­ma­nja iz se­dam raz­li­či­tih ti­je­la. Na­vo­di da bi tre­ba­lo stro­go po­što­va­ti za­kon ko­jim se za­bra­nju­je rad u vi­še rad­nih ti­je­la i gru­pa ko­je se fi­nan­si­ra­ju iz bu­dže­ta dr­ža­ve.
– Sma­tram da bi sa­mo su­per­men mo­gao da po­stig­ne da ra­dom u se­dam raz­li­či­tih ti­je­la stek­ne pri­ma­nja. Ka­ko dru­ga­či­je ob­ja­sni­ti či­nje­ni­cu da ne­ko mo­že bi­ti ak­ti­van na to­li­ko po­lja, a sa­mi zna­mo ka­kvi su ka­drov­ski i dru­gi ka­pa­ci­te­ti slu­žbe­ni­ka u dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma. Ra­di se o jed­nom te­ško ob­ja­šnji­vom ku­ri­o­zi­te­tu – na­veo je Mi­lja­nić za „Dan“.
On sma­tra da, u si­tu­a­ci­ji ve­li­ke ne­za­po­sle­no­sti ka­kva je u Cr­noj Go­ri, tre­ba da­ti šan­su za za­po­sle­nje i dru­gim lju­di­ma.
– Je­di­ni na­čin da to ob­ja­snim je­ste da je ri­ječ o ne­kom su­per­me­nu. Šta dru­go re­ći. Tre­ba uki­nu­ti mo­guć­nost da je­dan isti čo­vjek bu­de u vi­še rad­nih ti­je­la u dr­žav­nim or­ga­ni­ma. Ta­ko­đe, po­treb­no je is­po­što­va­ti za­kon i pri­dr­ža­va­ti se za­kon­skog rje­še­nja ko­ji spr­je­ča­va da je­dan isti čo­vjek pri­ma pla­te iz to­li­ko ti­je­la. Ne­u­mje­sno je, ne­ko­rekt­no, i ka­ko god ho­će­te, pre­ma hi­lja­da­ma ne­za­po­sle­nih li­ca u dr­ža­vi – is­ta­kao je on.
Iva­no­vić i Gjo­kaj su čla­no­vi Sa­vje­ta Agen­ci­je či­jim je gla­so­vi­ma one­mo­gu­će­no do­sta­vlja­nje po­da­ta­ka Ko­mi­si­ji za pra­će­nje po­stu­pa­nja nad­le­žnih or­ga­na u is­tra­ga­ma slu­ča­je­va pri­jet­nji i na­si­lja nad no­vi­na­ri­ma, ubi­stva no­vi­na­ra i na­pa­da na imo­vi­nu me­di­ja, o po­da­ci­ma o lič­no­sti­ma ko­je su bi­le ob­u­hva­će­ne is­tra­ga­ma zbog na­pa­da na no­vi­na­re i me­di­je. Agen­ci­ja je od­lu­či­la da se Ko­mi­si­ji odo­bri uvid u lič­ne po­dat­ke sa­mo u slu­ča­je­vi­ma gdje je po­dig­nu­ta op­tu­žni­ca ili je vo­đen po­stu­pak, od­no­sno jav­ni pre­tres pred nad­le­žnim su­dom. Pro­tiv ta­ko­vog sta­va bio je tre­ći član Sa­vje­ta Ra­den­ko Lac­ma­no­vić.A.T.


Tač­ne po­dat­ke ni­je pri­ka­za­lo 13 funk­ci­o­ne­ra

Na po­sled­njoj sjed­ni­ci ko­ju je odr­ža­la Ko­mi­si­ja za spre­ča­va­nje su­ko­ba in­te­re­sa raz­ma­tra­no je 70 pred­me­ta za dr­žav­ne i lo­kal­ne jav­ne funk­ci­o­ne­re, a umre­ža­va­njem po­da­ta­ka sa dr­žav­nim or­ga­ni­ma i in­sti­tu­ci­ja­ma utvr­đe­no je da 13 jav­nih funk­ci­o­ne­ra ni­je pri­ka­za­lo tač­no imov­no sta­nje ni­ti ostva­re­ne pri­ho­de.
– Ra­di se o če­ti­ri dr­žav­na i de­vet lo­kal­nih jav­nih funk­ci­o­ne­ra ko­ji su na­kon po­stup­ka is­pra­vi­li svo­je sta­nje, ali su svi upu­će­ni Su­du za pre­kr­ša­je i do­ni­je­te su od­lu­ke. Ko­mi­si­ja je raz­ma­tra­la 14 pred­me­ta za jav­ne funk­ci­o­ne­re ko­ji­ma su znat­no po­ve­ća­ni pri­ho­di i imo­vi­na, a u skla­du sa no­vim pro­pi­som i čl. 20a, stav 3 i utvr­di­la da je osam oprav­da­lo pri­hod, dok su od­lu­ke da su u su­ko­bu in­te­re­sa i da je do­šlo do pre­kr­ša­ja do­ni­je­te za Vu­ka Zu­ko­vi­ća iz Plje­va­lja, Si­me­o­nu Be­go­vić iz Ko­to­ra, Ne­đelj­ka Mo­ško­va, od­bor­ni­ka iz Ko­to­ra, Mi­lo­va­na Đur­đi­ća sa Ža­blja­ka i Zo­ra­na Pa­jo­vi­ća, pot­pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Bar. Od­lu­ka da kr­ši za­kon do­ni­je­ta je za Zvon­ka Pu­le­ti­ća, od­bor­ni­ka iz Bi­je­log Po­lja – sa­op­šte­no je iz Ko­mi­si­je.