Fin­gi­ra­na pri­mje­na Za­ko­na o kon­ver­zi­ji kre­di­ta u švaj­car­skim fran­ci­ma i ne­sa­vje­stan i za­kon­ski ne­u­te­me­ljen rad jav­nih iz­vr­ši­te­lja, do­veo je ve­li­ki broj gra­đa­na u du­žnič­ko rop­stvo, a po­slo­va­njem ovih su­bje­ka­ta tre­ba­lo bi da se po­za­ba­vi Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo, oci­je­nio je sa­go­vor­ni­k „Da­na“. Sma­tra­ju da je tra­gi­čan slu­čaj Esa­da Mu­mi­no­vi­ća, ko­ji se pri­je ne­ko­li­ko da­na bom­bom raz­nio u kan­ce­la­ri­ji jav­nog izvši­te­lja, po­ka­zao da dr­ža­va Cr­na Go­ra ni­je u sta­nju da za­šti­ti gra­đa­ni­na i da su moć­ni ban­kar­ski kru­go­vi po­ka­za­li da je nji­hov ze­le­na­ški pro­fit va­žni­ji od in­te­re­sa lju­di i nji­ho­vih ži­vot.
Advo­kat Cen­tra za za­šti­tu po­tro­ša­ča (CE­ZAP) Dra­go­mir Ća­la­san oci­je­nio je da jav­ni iz­vr­ši­te­lji ima­ju ve­li­ki pro­blem, s ob­zi­rom na ma­li broj iz­vr­ši­te­lja, a ve­li­ki broj pred­me­ta. Is­ti­če da je pro­blem nji­ho­va ne­pri­pre­mlje­nost da ra­de na to­li­kom bro­ju pred­me­ta, ali i ne­do­volj­na ospo­so­blje­nost.
Ća­la­san sma­tra da jav­ni iz­vr­ši­te­lji ko­ri­ste za­kon­ske pra­zni­ne, pa ra­de ono što za­kon ne tre­ti­ra kao nji­ho­va ovla­šće­nja. Sko­ro sva­ko­dnev­ne su si­tu­a­ci­je da se gra­đa­ni­ma zbog du­ga od ne­ko­li­ko hi­lja­da eura od­u­zi­ma ku­ća ili dru­ge vri­jed­ne ne­kret­ni­ne, a Ća­la­san na­vo­di da jav­ni iz­vr­ši­te­lji ri­jet­ko ka­da od­lu­če da na­pla­tu oba­ve od­u­zi­ma­njem auto­mo­bi­la, stva­ri...
– Nji­ho­va prak­sa je da ras­pi­šu pro­da­ju ku­će ko­ja na pr­voj li­ci­ta­ci­ji ko­šta 100.000 eura, ko­li­ka i je­ste nje­na vri­jed­nost. Na pr­voj pro­da­ji se ni­ko ne ja­vi, pa je već na dru­goj pro­da­ji nje­na vri­jed­nost upo­la ma­nja, od­no­sno 50.000. Ni ta­da se ni­ko ne ja­vi, pa on­da ku­ću pro­da­ju naj­če­šće za iz­nos du­ga. Oni je ku­pe po toj ci­je­ni, a po­ne­kad je ka­sni­je us­pi­ju pro­da­ti po tr­ži­šnoj ci­je­ni – upo­zo­ra­va Ća­la­san.
Pod­sje­ća da pre­ma sta­rom za­ko­nu, ka­da su iz­vr­ši­te­lji bi­li pri su­do­vi­ma, ni­je­su do­zvo­lja­va­li da se zbog du­ga od ne­ko­li­ko hi­lja­da pro­da­je ku­ća od 100.000 eura.
– Me­đu­tim, no­vi iz­vr­ši­te­lji sma­tra­ju da oni za to ima­ju ovla­šće­nja, bez ob­zi­ra da li to pro­pi­su­je ili ne pro­pi­su­je za­kon, tj. ko­ri­ste tu za­kon­sku pra­zni­nu. Po za­ko­nu bi tre­ba­lo da u slu­ča­ju ma­njih du­go­va­nja – dvi­je-tri hi­lja­de eura, na­pla­ću­ju dug u okvi­ru tih vri­jed­no­sti. Tre­ba­lo bi da se od­u­zi­ma­ju one stva­ri – te­le­vi­zo­r, auto­mo­bil i dru­go, od­no­sno, ono što bi bio ekvi­va­lent vri­jed­no­sti po­tra­ži­va­nja iz­vr­šnog po­vje­ri­o­ca. To ni­je prak­sa kod nas. Ta­ko bi tre­ba­lo da se ra­di, a jav­ni iz­vr­ši­te­lji ka­da vi­de da du­žnik ima ne­po­kret­nost pr­vo nju pro­da­ju, ne vo­de­ći ra­ču­na da u toj ku­ći ima ne­što što bi mo­glo da se uzme zbog du­ga. Na pri­mjer, ako je vri­jed­nost auta 5.000, a iz­nos du­ga od 2.000 do 3.000 eura, to bi bi­la ot­pri­li­ke sra­zmje­ra – is­ta­kao je on.
Mi­ni­star­stvo prav­de je ne­dav­no po­kre­nu­lo di­sci­plin­ske po­stup­ke pro­tiv tri jav­na iz­vr­ši­te­lja – De­ja­na Ke­ko­vi­ća, Alek­san­dra Bo­ško­vi­ća i Lji­lja­ne Vla­di­čić zbog ne­za­ko­ni­to­sti ko­je su utvr­đe­ne u nji­ho­vom ra­du to­kom re­dov­nih i van­red­nih kon­tro­la i pri­tu­žbi gra­đa­na na nji­hov rad. Mu­mi­no­vić je se­bi od­u­zeo ži­vot u Bo­ško­vi­će­voj kan­ce­la­ri­ji.
Advo­kat Vla­dan Đu­ra­no­vić je uka­zao da ban­ka ni­je pri­mje­nji­va­la za­kon na na­čin na ko­ji je tre­ba­lo da bu­de pri­mije­njen u slu­ča­ju kre­di­ta u švaj­car­ci­ma.
– Vi­dje­će­mo ka­kav će bi­ti iz­vje­štaj CBCG oko to­ga, jer je njoj upu­ćen na­log da pri­pre­mi iz­vje­štaj Skup­šti­ni oko pri­mje­ne za­ko­na. Mi će­mo naj­vje­ro­vat­ni­je na­sta­vi­ti su­đe­nje da bi ban­ka po­stu­pi­la po za­kon­skim oba­ve­za­ma – na­ja­vio je on.
Ko­men­ta­ri­šu­ći si­tu­a­ci­ju da se pri­je ne­ko­li­ko da­na čo­vjek ubio u kan­ce­la­ri­ji jav­nog iz­vr­ši­te­lja, li­der De­mo­krat­skog fron­ta (DF) Ne­boj­ša Me­do­je­vić ka­zao je da je bi­lo oče­ki­va­no da će se de­si­ti ta­kav slu­čaj.
– Bi­lo je pi­ta­nje da­na ka­da će se ne­ko od lju­di ko­ji su se na­šli u du­žnič­kom rop­stvu zbog uzi­ma­nja kre­di­ta u „švaj­car­ci­ma“ od­lu­či­ti na ova­ko tra­ga­čan od­go­vor, kao u slu­ča­ju Mu­mi­no­vi­ća ko­ji je ak­ti­vi­rao bom­bu i raz­nio se u kan­ce­la­ri­ji jav­nog iz­vr­ši­te­lja. Od­go­vor­ni za ovaj tra­gič­ni do­ga­đaj su „Hi­po Al­pe Adri­ja ban­ka“, nji­ho­vi advo­ka­ti, advo­kat­ska kan­ce­la­ri­ja Jo­vo­vić, Mu­go­ša i Vu­ko­vić i sud­ski iz­vr­ši­te­lji, ali i Cen­tral­na ban­ka (CBCG) ko­ja kao dr­žav­na in­sti­tu­ci­ja ni­je htje­la, ili ni­je smje­la da omo­gu­ći pri­mje­nu Za­ko­na o kon­ver­zi­ji kre­di­ta u švaj­car­skim fran­ci­ma u euro i na taj na­čin spri­je­či ovu tra­ge­di­ju, ko­ja je du­bo­ko po­tre­sla ci­je­lu Cr­nu Go­ru – sa­op­štio je Me­do­je­vić za „Dan“.
A.T.


Is­pa­štao zbog na­met­nu­tih du­go­va

Član Uprav­nog od­bo­ra Po­kre­ta za ne­u­tral­nost Vla­di­slav Daj­ko­vić re­kao je za „Dan” da se pri­je pet da­na u Pod­go­ri­ci ubio čo­vjek ko­ji ni­je is­pa­štao zbog svo­jih du­go­va, ko­je je ured­no pla­ćao, već je is­pa­štao zbog du­go­va ko­je su mu dru­gi po svo­jim pra­vi­li­ma na­me­ta­li.
– Pri­je pet da­na u Pod­go­ri­ci je je­dan čo­vjek ko­nač­no po­stao slo­bo­dan. Svo­je du­go­ve je pre­pla­tio i to naj­ve­ćom ci­je­nom – svo­jim ži­vo­tom. Da rje­še­nja u ova­kvim ne­sreć­nim slu­ča­je­vi­ma ipak ima, po­ka­zao je Island svo­jim pri­mje­rom: Vr­hov­ni sud je od­lu­čio da pro­gla­si (uki­ne) ne­za­ko­ni­to da­va­nje kre­di­ta u stra­nim va­lu­ta­ma. Za one gra­đa­ne ko­ji su već po­di­gli kre­di­te, dr­ža­va je uči­ni­la sle­de­će: ban­ke ko­je su već da­le kre­di­te oslo­bo­đe­ne su di­je­la po­re­za ka­ko bi kom­pe­zo­va­le sma­nje­nje ka­mat­nih sto­pa pre­ma gra­đa­ni­ma. Ne­du­go po­tom, usli­je­di­la je žal­ba Evrop­ske aso­ci­ja­ci­je za slo­bod­nu tr­go­vi­nu ( EF­TA) zbog ta­kve od­lu­ke. Na­i­me, EF­TA je sta­la u od­bra­nu ba­na­ka i zah­ti­je­va­la po­ni­šte­nje od­lu­ke Vr­hov­nog su­da. Ipak, Island je ostao ne­u­mo­ljiv. Je­di­ni ustu­pak ko­ji je na­pra­vio od­no­sio se na od­lu­ku da ban­ke mo­gu da­va­ti kre­di­te u stra­nim va­lu­ta­ma sa­mo onim li­ci­ma ko­ja pri­ma­ju pla­te, ta­ko­đe, u stra­nim va­lu­ta­ma. Island je da­nas slo­bod­na i du­go­vi­ma neo­p­te­re­će­na ze­mlja – uka­zao je Daj­ko­vić.