Upra­va po­li­ci­je je od 2004. go­di­ne do­sad pod­ni­je­la 22 kri­vič­ne pri­ja­ve zbog tr­go­vi­ne lju­di­ma i jed­nu zbog tra­fi­kin­ga dje­ce ra­di usvo­je­nja. U po­sled­njih 11 go­di­na na pro­sto­ru na­še dr­ža­ve re­gi­stro­va­no je 38 žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­dim, dok su 34 trafikanata osu­đe­na.
Pre­ma po­da­ci­ma vla­di­ne Kan­ce­la­ri­je za bor­bu pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma, ko­ji su ju­če pred­sta­vlje­ni na se­mi­na­ru „Ulo­ga me­di­ja u bor­bi pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma”, u or­ga­ni­za­ci­ji Vla­de i OEBS-a, dr­žav­ni tu­ži­o­ci su od 2004. go­di­ne do da­nas po­di­gli 20 op­tu­žni­ca pro­tiv 59 li­ca za kri­vič­no dje­lo tr­go­vi­na lju­di­ma i šest pro­tiv oso­ba zbog tra­fi­kin­ga dje­com ra­di usvo­je­nja.
– Od 2004. do 1. apri­la ove go­di­ne kod nad­le­žnih su­do­va bi­lo je u ra­du ukup­no 18 pred­me­ta za tr­go­vi­nu lju­di­ma, od ko­jih je svih 18 pra­vo­sna­žno ri­je­še­no. Ukup­no 34 li­ca, tra­fi­kan­ta, ogla­še­na su kri­vim i osu­đe­na na za­tvor­sku ka­znu – sa­op­šti­la je Ti­ja­na Šu­ko­vić iz Kan­ce­la­ri­je za tr­go­vi­nu lju­di­ma.
Go­vo­re­ći o pro­fi­lu re­gi­stro­va­nih žr­ta­va, Šu­ko­vi­će­va je ka­za­la da se uglav­nom ra­di o stra­nim dr­ža­vlja­ni­ma, osim u osam slu­ča­je­va. Po­ja­sni­la je i da su oso­be ko­je su tra­fi­ko­va­ne ima­le od 17 do 45 go­di­na.
– Dr­ža­ve po­ri­je­kla ošte­će­nih su Sr­bi­ja, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, Cr­na Go­ra, Ukra­ji­na, Ban­gla­deš – na­ve­la je Šu­ko­vi­će­va.
Ka­da su u pi­ta­nju tr­gov­ci lju­di­ma, ona je sa­op­šti­la da su tra­fi­kan­ti naj­če­šće mu­škar­ci, sta­ro­sti od 30 do 60 go­di­na. Tra­fi­kan­ti do­la­ze iz Cr­ne Go­re, Sr­bi­je, Al­ba­ni­je, Hr­vat­ske i Ukra­ji­ne.
Šu­ko­vi­će­va je is­ta­kla da je Cr­na Go­ra, pri­je sve­ga ze­mlja tran­zi­ta, a ma­nje dr­ža­va po­ri­je­kla i de­sti­na­ci­ja za žr­tve tra­fi­kin­ga.
Ona je na­gla­si­la da tr­go­vi­na lju­di­ma pred­sta­vlja naj­te­ži vid kr­še­nja ljud­skih pra­va, te da pre­ma po­da­ci­ma Uje­di­nje­nih na­ci­ja (UN) 2,5 mi­li­o­na li­ca bi­va­ju žr­tve tra­fi­kin­ga. Žr­tve, ka­ko na­vo­di, na­če­šće su ko­ri­šte­ne za sek­su­al­nu i rad­nu eks­po­lo­a­ta­ci­ju, tr­go­vi­nu or­ga­ni­ma, pri­nud­ne bra­ko­ve i pro­sja­če­nje.
– Kri­mi­nal­ne gru­pe od ovog po­sla za­ra­de oko 12 mi­li­jar­di do­la­ra, a žr­tve naj­če­šće po­sta­ju ro­bo­vi zbog si­ro­ma­štva, dis­kri­mi­na­ci­je, že­lje za bo­ljim ži­vo­tom ko­ji tra­fi­kan­ti če­sto nu­de kao pa­ra­van. Naj­če­šće žr­tve su že­ne i dje­ca, pre­te­žno za sek­su­al­nu eks­plo­a­ta­ci­ju. Mu­škar­ci rje­đe, ali ima i ta­kvih slu­ča­je­va – sa­op­šti­la je Šu­ko­vi­će­va.
Šef Kan­ce­la­ri­je za bor­bu pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma Zo­ran Ula­ma sma­tra da le­ga­li­za­ci­ja pro­sti­tu­ci­je ne do­pri­no­si sma­nje­nju tra­fi­kin­ga, već pred­sta­vlja još je­dan ma­mac. On is­ti­če bi bio za le­ga­li­za­ci­ju sa­mo ka­da bi znao da bi že­ne za­i­sta mo­gle da od­lu­ču­ju da se ba­ve tim „po­slom”.
– Tr­go­vi­na lju­di­ma kao glo­bal­ni pro­blem je za­stra­šu­ju­ća i za­bri­nja­va­ju­ća po­ja­va, ko­ja osta­vlja ne­sa­gle­di­ve po­sle­di­ce za žr­tve i dru­štvo. Kri­za na Is­to­ku do­ve­la je do iz­bje­glič­ke kri­ze, što stva­ra pret­po­stav­ke za tr­go­vi­nu lju­di­ma. Ima­ju­ći u vi­du te­žak po­lo­žaj žr­ta­va i sve pat­nje ko­je pre­ži­vlja­va­ju, na­ša Kan­ce­la­ri­ja či­ni sve da po­mog­ne ot­kri­ve­nim i even­tu­al­nim žr­tva­ma – na­gla­sio je Ula­ma.
Po­ru­čio je da bor­ba pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma mo­ra bi­ti ko­or­di­ni­sa­na i sve­o­bu­hvat­na.
Ru­ko­vo­di­lac pro­gra­ma za bez­bje­d­no­snu sa­rad­nju OEBS-a Vla­di­mir Ro­go­zin oci­je­nio je da me­di­ji ima­ju bit­nu ulo­gu u po­di­za­nju svi­je­sti gra­đa­na o ri­zi­ci­ma ko­je no­si tr­go­vi­na lju­di­ma, ali da pri­li­kom iz­vje­šta­va­nja mo­ra­ju ko­ri­sti­ti sen­zi­bi­lan i po­li­tič­ki ko­rek­tan je­zik. On je na­veo da me­di­ji uvi­jek tre­ba da šti­te žr­tve tra­fi­kin­ga, ali da je isti za­da­tak i na po­li­ci­ji i tu­ži­la­štvu.M.S.


Go­di­šnje „okre­nu” 44 mi­li­jar­de

Slu­žbe­nik za jav­no in­for­mi­sa­nje Kan­ce­la­ri­je spe­ci­jal­nog pred­stav­ni­ka i koor­di­na­to­ra za bor­bu pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma OEBS-a Al­fred Ku­pers ka­zao je da je pre­ma po­da­ci­ma rat­nih or­ga­ni­za­ci­ja u svi­je­tu re­gi­stro­van 21 mi­li­on žr­tvi tr­go­vi­ne lju­di­ma, te da se u tom „po­slu” go­di­šnje „okre­nu” 44 mi­li­jar­de eura.
On je na­veo da se če­sto u me­di­ji­ma pi­še o tr­go­vi­ni lju­di­ma u ci­lju sek­su­al­ne eks­plo­a­ta­ci­je, ali da po­da­ci go­vo­re da su če­šća is­ko­ri­šta­va­nja lju­di u sek­to­ri­ma po­ljo­pri­vre­de i gra­đe­vi­nar­stva.
Ku­pers je na­veo da se OEBS ne ba­vi slu­ča­je­vi­ma ko­ji su po­li­ti­zo­va­ni, pa ta­ko ni­je­su is­tra­ži­va­li tr­go­vi­nu or­ga­na na Ko­so­vu jer se to de­ša­va­lo 90-ih go­di­na. Ne­ke čla­ni­ce OEBS-a, ka­ko je re­kao, ima­le su ne­ga­ti­van stav po tom pi­ta­nju.