Broj­ni ži­te­lji Žu­pe nik­šić­ke ju­če su se tra­di­ci­o­nal­no sa­bra­li u svo­joj sve­ti­nji, ma­na­sti­ru ko­ji je po­sve­ćen Sv. apo­sto­lu i je­va­đe­li­sti Lu­ki ka­ko bi obi­lje­ži­li hra­mov­nu ali i sla­vu ci­je­log tog mje­sta či­ji je po­kro­vi­telj i du­hov­ni za­štit­nik taj sve­ti­telj. Lu­čin­dan ove go­di­ne li­tur­gij­ski je pro­sla­vljen u ka­pe­li Sv. Am­fi­o­lo­hi­ja Iko­nij­skog, ko­ja je dio ma­na­stir­skog kom­plek­sa, jer su u to­ku ra­do­vi na ob­no­vi cr­kve Sv. apo­sto­la Lu­ke. Sve­tom li­tur­gi­jom na­čal­stvo­vao je ar­hi­man­drit Da­ni­lo (Trp­čev­ski) uz sa­slu­že­nje igu­ma­na ma­na­sti­ra Za­gra­đe i Pi­va, La­za­ra (Stoj­ko­vi­ća) i Jef­ti­mi­ja (Šku­le­ti­ća), te ar­hi­jer­skog na­mje­sni­ka nik­šić­kog pro­to­je­re­ja Slo­bo­da­na Jo­ki­ća, sve­šte­ni­ka iz Gac­ka Ve­li­mi­ra Ko­va­ča i đa­ko­na Kon­stan­ti­na Do­ji­ća. Oba­vlje­no je pri­če­šće vjer­nog na­ro­da, a po­tom su osve­šta­ni i pre­re­za­ni slav­ski ko­la­či. Be­sje­de­ći je­ro­mo­nah Jef­ti­mi­je (Šku­le­tić) is­ta­kao je da pra­va na­da za naš na­rod da se vra­ti cr­kvi i da po­sta­ne­mo cr­kve­ni lju­di po­sto­ji sve dok mla­di do­la­ze u sve­ti­nje. Uz Sv. Lu­ku, re­kao je on, pra­znu­je­mo i Sv. Pe­tra Ce­tinj­skog Ču­do­tvor­ca ko­ji je „mno­go ja­da do­ži­vio u svo­joj Cr­noj Go­ri“.
– To što mi tra­ga­mo je­smo li Sr­bi ili Cr­no­gor­ci mi u stva­ri te­ži­mo ne­koj na­šoj iz­vor­noj kul­tu­ri. Ka­da bi či­ta­li Sv. Pe­tra on­da bi­smo vi­dje­li da je on pra­vi Cr­no­go­rac, da je on sav če­mer i jad sa­brao u sr­ce svo­je, a isto ta­ko lju­bio je svoj na­rod mno­go. Sve što va­lja ne­gdje u Cr­noj Go­ri on je ute­me­ljio, i ka­sni­je na­sta­vio dru­gi vla­di­ka Pe­tar Dru­gi Pe­tro­vić – be­sje­dio je je­ro­mo­nah Jef­ti­mi­je.
Sv. apo­stol i je­van­đe­li­sta Lu­ka, is­ta­kao je on, bio je mu­dar i raz­bo­rit, iko­no­pi­sac, te­o­log, fi­lo­zof i lje­kar. Pre­ma sta­rim cr­kve­nim pi­sci­ma, Sv. Lu­ka je po že­lji on­da­šnjih hri­šća­na pr­vi ži­vo­pi­sao iko­nu Pre­sve­te Bo­go­ro­di­ce sa Bo­go­mla­den­cem, kao i iko­ne Sve­tih pr­vo­vr­hov­nih apo­sto­la Pe­tra i Pa­vla. Ve­ći­na od broj­nih brat­sta­va u dva­na­est žup­skih se­la sla­vi tog sve­ti­te­lja kao za­štit­ni­ka svo­jih do­mo­va. Pre­da­nje ka­že da je Žup­ski ma­na­stir u 13. vi­je­ku osno­va­la unu­ka Vu­ka­na Ne­ma­nji­ća, ali su ga Tur­ci po­ru­ši­li 1853. go­di­ne. Uz kti­tor­stvo knja­za Ni­ko­le sve­ti­nja je ob­no­vlje­na 28 go­di­na ka­sni­je, a od 1997. go­di­ne u ma­na­sti­ru, či­ja je na­sto­ja­te­lji­ca igu­ma­ni­ja Efi­mi­ja (Nik­če­vić) je se­strin­stvo ko­je je pod nje­go­vim okri­ljem osno­va­lo iko­no­pi­sač­ku, ka­li­graf­sku te i ke­ra­mič­ku ra­di­o­ni­cu.B.B.