Iz­bje­glič­ka kri­za pred­sta­vlja ve­li­ki ri­zik ka­da je u pi­ta­nju tr­go­vi­na lju­di­ma, zbog če­ga je Cr­na Go­ra in­ten­zi­vi­ra­la ak­tiv­no­sti sa svim nad­le­žnim in­sti­tu­ci­ja­ma ka­ko bi se ot­kri­le po­ten­ci­jal­ne žr­tve, ka­zao je u raz­go­vo­ru za „Dan” di­rek­tor Kan­ce­la­ri­je za bor­bu pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma Zo­ran Ula­ma. On je is­ta­kao da tr­go­vi­na lju­di­ma i kri­jum­ča­re­nje mi­gra­na­ta pred­sta­vlja­ju kom­plek­sno pi­ta­nje i ti­je­sno su po­ve­za­ni pre­ma pro­cje­na­ma me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja če­sto ile­gal­ni mi­gran­ti po­sta­nu žr­tve tr­go­vi­ne lju­di­ma.
– Dr­ža­va Cr­na Go­ra je pre­po­zna­la va­žnost pre­ven­ci­je kao i po­di­za­nja ni­o­va svi­je­sti jav­no­sti u od­no­su na ovaj pro­blem, te smo sto­ga po­ja­ča­li ak­tiv­no­sti ko­je se od­no­se na ja­ča­nje struč­nih ka­pa­ci­te­ta pred­stav­ni­ka in­sti­tu­ci­ja, po­seb­no u od­no­su na pro­ak­tiv­nu iden­ti­fi­ka­ci­ju po­ten­ci­jal­nih žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma me­đu ile­gal­nim mi­gran­ti­ma i oso­ba­ma tra­ži­o­ci­ma azi­la. Ima­ju­ći u vi­du sa­mu kom­plek­snost ovog pro­ble­ma, Kan­ce­la­ri­ja za bor­bu pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma je ini­ci­ra­la niz sa­sta­na­ka sa pred­stav­ni­ci­ma Cen­tra za zbri­nja­va­nje oso­ba tra­ži­la­ca azi­la i Pri­hva­ti­li­šta za stran­ce, a sve sa ci­ljem da za­jed­nič­ki raz­mi­je­ni­mo is­ku­stva i obez­bi­je­di­mo naj­bo­lji mo­del i na­čin što br­že i kva­li­tet­ni­je iden­ti­fi­ka­ci­je po­ten­ci­jal­nih žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma me­đu sa­mim mi­gran­ti­ma. U tom prav­cu smo or­ga­ni­zo­va­li i obu­ke za­po­sle­nih u okvi­ru ovih in­sti­tu­ci­ja o na­či­ni­ma pre­po­zna­va­nja po­ten­ci­jal­nih žr­ta­va – iz­ja­vio je Ula­ma.
Po­ru­ču­je da su pri­o­ri­te­ti Kan­ce­la­ri­je što bo­lja i kva­li­tet­ni­ja iden­ti­fi­ka­ci­ja po­ten­ci­jal­nih žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma, ja­ča­nje struč­nih ka­pa­ci­te­ta pred­stav­ni­ka dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, kao i re­gi­o­nal­na i me­đu­na­rod­na sa­rad­nja, ta­ko da su u tom prav­cu ura­di­li in­di­ka­to­re za ra­no pre­po­zna­va­nje žr­ta­va.
– In­di­ka­to­re smo po­di­je­li­li pred­stav­ni­ci­ma dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja, a sve sa ci­ljem da pro­fe­si­o­nal­ci ko­ji u okvi­ru oba­vlja­nja svo­jih re­dov­nih po­slo­va i za­da­ta­ka što bo­lje iden­ti­fi­ku­ju po­ten­ci­jal­ne žr­tve. Ta­ko­đe, spro­vo­di­mo pro­gram obu­ke gra­nič­ne po­li­ci­je od stra­ne oso­ba ko­je su za­po­sle­ne u Kan­ce­la­ri­ji za bor­bu pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma, a ko­je su pret­hod­no ste­kle ser­ti­fi­ka­te Fron­tek­sa kao na­ci­o­nal­ni tre­ne­ri za obu­ku po­li­ci­je.
S ob­zi­rom da tran­sna­ci­o­nal­ni ka­rak­ter tr­go­vi­ne lju­di­ma, kao i sna­žna po­ve­za­nost sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom či­ni nu­žnim us­po­sta­vlja­nje što bo­lje i kva­li­tet­ni­je re­gi­o­nal­ne i me­đu­na­rod­ne sa­rad­nje, u pro­te­klom pe­ri­o­du smo pot­pi­sa­li ne­ko­li­ko bi­la­te­ral­nih pro­to­ko­la o sa­rad­nji sa ze­mlja­ma re­gi­o­na u obla­sti bor­be pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma, a u či­jem sa­dr­ža­ju se po­se­ban ak­ce­nat sta­vlja na za­jed­nič­ku iden­ti­fi­ka­ci­ju po­ten­ci­jal­nih žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma, nji­ho­vo zbri­nja­va­nje i opo­ra­vak, kao i nji­ho­vu pri­pre­mu za što bo­lju i kva­li­tet­ni­ju in­te­gra­ci­ju, od­no­sno re­in­te­gra­ci­ju – re­kao je Ula­ma.
Na pi­ta­nje po­sto­je li re­gi­stro­va­ni slu­ča­je­vi da su po­li­caj­ci ili pred­stav­ni­ci za­ko­na sa­ra­đi­va­li sa kri­jum­ča­ri­ma, Ula­ma na­vo­di da se „u svi­je­tu če­sto u svim ova­ko kom­plek­snim i te­škim kri­vič­nim dje­li­ma na­la­ze oti­sci po­ne­kog iz po­li­ci­je”.
– Shod­no po­da­ci­ma ko­ji­ma ras­po­la­že Kan­ce­la­ri­ja za bor­bu pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma, u Cr­noj Go­ri do sa­da ni­je bi­lo re­gi­stro­va­nih slu­ča­je­va da su po­li­caj­ci ili pred­stav­ni­ci za­ko­na sa­ra­đi­va­li sa kri­jum­ča­ri­ma – ka­že Ula­ma.
On is­ti­če da je Cr­na Go­ra u za­ko­no­dav­ni si­stem uvr­sti­la naj­bo­lje me­đu­na­rod­ne prav­ne stan­dar­de i u stal­nom je po­stup­ku usa­gla­ša­va­nja i har­mo­ni­za­ci­je sa re­le­vant­nim evrop­skim i me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma – sa prav­nom te­ko­vi­nom Evrop­ske uni­je, kon­ven­ci­ja­ma Sa­vje­ta Evro­pe i Uje­di­nje­nih na­ci­ja, prav­nim stan­dar­di­ma Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va i dru­gim me­đu­na­rod­nim do­ku­men­ti­ma.
– Za osnov­ni ob­lik kri­vič­nog dje­la tr­go­vi­ne lju­di­ma pro­pi­sa­na je ka­zna za­tvo­ra od jed­ne do de­set go­di­na. Uko­li­ko je kri­vič­no dje­lo uči­nje­no pre­ma ma­lo­ljet­nom li­cu pro­pi­sa­na je ka­zna za­tvo­ra naj­ma­nje tri go­di­ne, kao za­kon­ski mi­ni­mum u kom slu­ča­ju se mo­že iz­re­ći mak­si­mal­na ka­zna do 20 go­di­na za­tvo­ra, ako je usled kri­vič­nog dje­la tr­go­vi­ne lju­di­ma na­stu­pi­la smrt li­ca, ili je dje­lo iz­vr­še­no na or­ga­ni­zo­van na­čin, pro­pi­sa­na je ka­zna za­tvo­ra naj­ma­nje de­set go­di­na, kao za­kon­ski mi­ni­mum u kom slu­ča­ju se mo­že iz­re­ći mak­si­mal­na ka­zna za­tvo­ra do 20 go­di­na. Za one ko­ji ko­ri­ste uslu­ge li­ca za ko­je zna da je pre­ma nje­mu iz­vr­še­no kri­vič­no dje­lo tr­go­vi­ne lju­di­ma ka­zni­će se za­tvo­rom od šest mje­se­ci do pet go­di­na, a ako je bi­lo ma­lo­ljet­no li­ce ko­ri­snik uslu­ge će se ka­zni­ti za­tvo­rom od tri do pet­na­est go­di­na. Shod­no to­me vje­ru­jem i ubi­je­đen sam da je za­kon­ska re­gu­la­ti­va ja­ka da pre­ven­tiv­no dje­lu­je na sve one po­ten­ci­jal­ne iz­vr­ši­o­ce kri­vič­nog dje­la tr­go­vi­ne lju­di­ma – is­ta­kao je Ula­ma.
On do­da­je da se Cr­na Go­ra na osno­vu ana­li­ze sta­ti­stič­kih po­da­ta­ka sa ko­ji­ma ras­po­la­že i da­lje mo­že po­sma­tra­ti uglav­nom kao ze­mlja tran­zi­ta, ma­nje kao ze­mlja po­ri­je­kla ili kraj­nja de­sti­na­ci­ja po­ten­ci­jal­nih žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma.
– Kao naj­če­šći ob­li­ci is­ko­ri­šća­va­nja žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma evi­den­ti­ra­ni su sek­su­al­na i rad­na eks­plo­a­ta­ci­ja. Ono što se u po­sled­nje vri­je­me iz­dva­ja kao ob­lik eks­plo­a­ti­sa­nja je pi­ta­nje skla­pa­nja pri­sil­nih i ugo­vo­re­nih-ne­do­zvo­lje­nih bra­ko­va, ko­ji su ka­rak­te­ri­stič­ni za pri­pad­ni­ke RE po­pu­la­ci­je, kao i dječ­jeg pro­sja­če­nja ko­je je po­seb­no iz­ra­že­no to­kom tu­ri­stič­ke se­zo­ne – do­dao je di­rek­tor Kan­ce­la­ri­je za bor­bu pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma.
M.S.

Cr­na Go­ra sa­mo za tran­zit

Ka­da je u pi­ta­nju tr­go­vi­na lju­di­ma, Ula­ma is­ti­če da se u Cr­noj Go­ri ra­di o po­je­di­nač­nim slu­ča­je­vi­ma, što je u do­broj mje­ri, iz­me­đu osta­log, re­zul­tat i ko­or­di­ni­ra­nih ak­tiv­no­sti dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja na ovom po­lju, pa­žlji­vog is­tra­ži­va­nja uzro­ka te po­ja­ve, kao i bla­go­vre­me­nog pre­ven­tiv­nog dje­lo­va­nja.
– Shod­no zva­nič­nim sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma o slu­ča­je­vi­ma tr­go­vi­ne lju­di­ma ko­je se vo­de u Kan­ce­la­ri­ji za bor­bu pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma na osno­vu pra­vo­sna­žnih osu­đu­ju­ćih pre­su­da re­gi­stro­va­no je 35 žr­ta­va tr­go­vi­ne lju­di­ma. Žr­tve su bi­le uglav­nom stra­ni dr­ža­vlja­ni iz Sr­bi­je, Ko­so­va, Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, Ma­ke­do­ni­je, Ukra­ji­ne i Ban­gla­de­ša. Ra­di po­ja­šnje­nja že­lim is­ta­ći da se u na­šim sta­ti­sti­ka­ma, za raz­li­ku od mno­gih ze­ma­lja re­gi­o­na mo­gu na­ći sa­mo broj­ke onih žr­ta­va za ko­je se u pra­vo­sna­žnom po­stup­ku do­ka­za­lo da su bi­le žr­tve kri­vič­nog dje­la tr­go­vi­ne lju­di­ma, a ne i one po­ten­ci­jal­ne žr­tve ko­jih je bi­lo mno­go vi­še, a ko­ji­ma je ta­ko­đe u vla­di­nom sklo­ni­štu za žr­tve tr­go­vi­ne lju­di­ma pru­ži­la sva neo­p­hod­na po­moć i za­šti­ta – za­klju­čio je Ula­ma.