Za oprav­da­ni cilj stva­ra­nja uslo­va za re­gu­lar­ne i fer iz­bo­re neo­p­hod­no je ko­ri­sti­ti sve de­mo­krat­ske me­ha­ni­zme in­sti­tu­ci­o­nal­nog i va­nin­sti­tu­ci­o­nal­nog ka­rak­te­ra, is­ta­kao je u in­ter­vjuu za „Dan” pred­sjed­nik De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić.
– Tre­ba kon­sta­to­va­ti da ak­tu­el­ni pro­te­sti i ne­u­če­stvo­va­nje u ra­du par­la­men­ta još ni­su do­ve­li do na­ja­vlji­va­nog pa­da vla­de, od­no­sno for­mi­ra­nja pre­la­zne vla­de. Iako tra­je u du­žem pe­ri­o­du, i to u ra­znim for­ma­ma, od za­htje­va za pre­la­znu vla­du ne tre­ba od­u­sta­ti – po­ru­čio je Le­kić.
●Sma­tra­te li da je po­li­ci­ja pre­ko­ra­či­la ovla­šće­nja pri­li­kom pri­mje­ne si­le na pro­te­sti­ma 24. ok­to­bra u Pod­go­ri­ci i da li čel­ni­ci MUP-a tre­ba da sno­se od­go­vor­nost?
– Ja­sno da je po­li­ci­ja pre­ko­ra­či­la ovla­šće­nja to­kom pri­mje­ne si­le. U jed­noj fa­zi to je bio lov na lju­de uli­ci­ma Pod­go­ri­ce, za­di­mlje­ne od isto pre­tje­ra­ne ko­li­či­ne upo­tre­blje­nih he­mij­skih sred­sta­va. Da, sma­tram da zbog to­ga čel­ni lju­di MUP-a, a i Vla­de, tre­ba da sno­se od­go­vor­nost. Nji­ho­vi ar­gu­men­ti da su bra­ni­li in­sti­tu­ci­je, ma­kar im za­to ni­je tre­ba­lo da­va­ti po­vo­da, ne mo­gu sa­kri­ti u jed­noj fa­zi bru­tal­nost in­ter­ven­ci­je i pre­ko­ra­če­nja ovla­šće­nja.
●Ka­ko ko­men­ta­ri­še­te snim­ke pre­bi­ja­nja Mi­ja Mar­ti­no­vi­ća i one ko­ji po­ka­zu­ju da su li­ca sa fan­tom­ka­ma i pa­li­ca­ma kri­tič­ne ve­če­ri iz­la­zi­la iz sta­re zgra­de Vla­de gdje je cen­tra­la DPS-a?
– Tre­ba objek­tiv­nom is­tra­gom ot­kri­ti ime­na svih li­ca sa fan­tom­ka­ma ko­ja su bi­la opre­mlje­na ra­znim bor­be­nim oru­đi­ma. Odav­no po­sto­je sum­nje, a i do­ka­zi o ve­za­ma dje­lo­va po­li­ci­je, po­seb­no slu­žbi bez­bjed­no­sti i kri­mi­nal­nih gru­pa. Po­red na­ve­de­nog, u Cr­noj Go­ri, na­ža­lost, po­sto­ji ja­ka ber­za za iz­najm­lji­va­nje kri­mi­nal­nih uslu­ga pa i za po­vre­me­ne ope­ra­ci­je. Da­kle, ako ne­ma­mo di­na­mič­nu tr­ži­šnu eko­no­mi­ju, ima­mo raz­vi­je­no tr­ži­šte kri­mi­na­la u kom­bi­na­ci­ji sa plan­skim dr­žav­nim in­ter­ven­ci­ja­ma u is­toj obla­sti. Ovo po­gla­vlje je odav­no otvo­re­no, na­ža­lost, sa ja­čom sna­gom od ovih ko­ja se otva­ra­ju sa EU.
Za­to de­kri­mi­na­li­za­ci­ja cr­no­gor­skog dru­štva osta­je pri­ma­ran za­da­tak svih de­mo­krat­skih sna­ga ovog dru­štva. Cr­noj Go­ri su da­nas po­treb­ne le­gal­ne je­di­ni­ce za ka­žnja­va­nje kri­mi­na­la, a ne je­di­ni­ce za pre­bi­ja­nje gra­đa­na.
●Pred­sta­vi­li ste ide­ju for­mi­ra­nja vla­de na­rod­nog jed­ni­stva. Ako to ne 
us­pi­je, da li su boj­kot iz­bo­ra i de­mon­stra­ci­je sle­de­ća op­ci­ja ko­ja mo­že 
do­bi­ti op­štu po­dr­šku u opo­zi­ci­ji?
– Tre­ba kon­sta­to­va­ti da ak­tu­el­ni pro­te­sti i ne­u­če­stvo­va­nje u ra­du par­la­men­ta još ni­su do­ve­li do na­ja­vlji­va­nog pa­da vla­de, od­no­sno for­mi­ra­nja pre­la­zne vla­de. Iako tra­je u du­žem pe­ri­o­du, i to u ra­znim for­ma­ma, od za­htje­va za pre­la­znu vla­du ne tre­ba od­u­sta­ti.
Kao plod opo­zi­ci­o­ne sa­rad­nje De­mos, URA i De­mo­kra­te u ovoj fa­zi tra­že ja­če uklju­či­va­nje in­sti­tu­ci­ja EU u za­jed­nič­kom iz­na­la­že­nju rje­še­nja. Za oprav­da­ni cilj stva­ra­nja uslo­va za re­gu­lar­ne i fer iz­bo­re neo­p­hod­no je ko­ri­sti­ti sve de­mo­krat­ske me­ha­ni­zme in­sti­tu­ci­o­nal­nog i va­nin­sti­tu­ci­o­nal­nog ka­rak­te­ra. U da­ljim ini­ci­ja­ti­va­ma tre­ba se opre­di­je­li­ti za onaj na­čin ko­ji ima ve­će iz­gle­de za ostva­re­nje ci­lja. I tu se, na­rav­no, ne za­vr­ša­va­ju is­ku­še­nja i is­pi­ti pred ko­ji­ma je opo­zi­ci­ja.
●Na šta mi­sli­te?
– Tre­ba li pod­sje­ća­ti da na­kon stva­ra­nja uslo­va za fer iz­bo­re tre­ba i po­bi­je­di­ti na tim iz­bo­ri­ma. Za­to i u ovoj fa­zi sve de­mo­krat­ske sna­ge ko­je pre­ten­du­ju da su kre­di­bil­ne al­ter­na­ti­ve vla­sti i da do­bi­ju ve­ćin­sko po­vje­re­nje gra­đa­na tre­ba da u jav­nom dje­lo­va­nju po­ka­zu­ju mak­si­mal­nu ozbilj­nost, kom­pe­tent­nost, de­mo­krat­sku kul­tu­ru, ja­sno i osmi­šlje­no opo­zi­ci­o­no dje­lo­va­nje. Ta­ko bar mi u De­mo­su vi­di­mo sa­da­šnje iza­zo­ve. Pri­tom, bez pre­ten­zi­ja da dru­gi­ma u opo­zi­ci­ji da­je­mo re­cep­te ili za­dat­ke. Uosta­lom, svi po­li­tič­ki su­bjek­ti, po­seb­no ru­ko­vod­stva par­ti­ja će pre­u­ze­ti od­go­vor­nost za po­te­ze ko­je iza­be­ru, ko­nač­no i od­go­vor­nost za po­stig­nu­te re­zul­ta­te.
●Go­to­vo sve afe­re, uklju­ču­ju­ći „Sni­mak” i „Te­le­kom”, osta­ju ne­ri­je­še­ne. Ka­ko to ko­men­ta­ri­še­te?
– Pri­mje­ri ko­je na­vo­di­te dis­kre­di­tu­ju ze­mlju kao ozbilj­nu, na pra­vu ute­me­lje­nu dr­ža­vu. Ov­dje po­sto­ji raz­ra­đen si­stem da no­ve afe­re za­tr­pa­va­ju pret­hod­ne afe­re i sve za­jed­no osta­ju bez is­ho­da. „Sni­mak” i „Te­le­kom”, dvi­je ko­rup­ci­je na vi­so­kom ni­vou, jed­na po­li­tič­ka dru­ga eko­nom­ska, obje sa ma­te­ri­jal­nim do­ka­zi­ma, osta­ju do­ma­ći skan­da­li sa ipak i me­đu­na­rod­nim di­men­zi­ja­ma. Jer, ovo se ne pre­tva­ra sa­mo u do­ma­ći ri­ja­li­ti.
Ho­ću re­ći – ako me­đu­na­rod­ni fak­to­ri, ko­ji­ma smo za­hval­ni na ja­kim po­ru­ka­ma za de­mo­krat­ske i prav­ne vri­jed­no­sti, iza­be­ru pri­vi­le­go­va­na part­ner­stva sa ak­te­ri­ma ovih ko­rup­ci­o­na­ških rad­nji on­da se pro­iz­vo­de naj­ma­nje dvi­je po­sle­di­ce. Pr­vo, to je uda­rac za de­mo­krat­ske sna­ge i pro­ce­se u Cr­noj Go­ri. Dru­go, sve to ne­će pro­ma­ći ozbilj­noj do­ma­ćoj jav­no­sti pa i u ob­li­ko­va­nju od­re­đe­ne svi­je­sti o do­ma­ćem i ši­rem kon­tek­stu.
●Sma­tra­te li da SDP mo­že bi­ti kre­di­bi­lan part­ner opo­zi­ci­ji u pro­ce­su smje­ne vla­sti, i ka­kva mo­že bi­ti Kri­vo­ka­pi­će­va ulo­ga na po­li­tič­koj sce­ni?
– Mno­go pu­ta sam re­kao, ali i da po­no­vim. Dok je dio vla­sti, a on je­ste to sa­da, Kri­vo­ka­pić je po­li­tič­ki pro­tiv­nik sva­kom u opo­zi­ci­ji, da­kle i me­ni. Uz­gred, te­ško je ne pri­mi­je­ti­ti da je Kri­vo­ka­pić, po­ne­kad ne ma­nje od opo­zi­ci­o­na­ra, ne­slu­čaj­na te­ma i me­ta me­dij­sko-ta­blo­id­ne dru­ži­ne sa rad­nim sje­di­štem u ili oko Đu­ka­no­vi­će­vog ka­bi­ne­ta. Ali oni svi za­jed­no či­ne vlast, pa ne­ka sa­mi i do­vr­še ovu po­li­tič­ku igru, uz li­ce­mjer­stvo bez pre­se­da­na u cr­no­gor­skoj isto­ri­ji, sa­da već na ja­snu šte­tu umor­nih i oplja­čak­nih gra­đa­na ove ze­mlje.
●Evi­dent­na je na­mje­ra vla­sti da iz­bjeg­ne re­fe­ren­dum o član­stvu u NA­TO-u. Ako bu­du in­si­sti­ra­li na skup­štin­skoj od­lu­ci, ka­kav tre­ba da bu­de od­go­vor opo­zi­ci­je?
– Tre­nut­no cr­no­gor­ska vlast i nje­ni sa­te­li­ti eg­zal­ti­ra­no i u ne­koj ko­mič­noj pa­ra­pa­tri­ot­skoj po­zi i na­ja­vlju­ju do­la­zak NA­TO po­ziv­ni­ce. Oče­ku­je se da po­ziv­ni­ca oprav­da sta­tus kvo u ze­mlji od­no­sno ne­po­kre­ta­nje re­for­mi u eko­no­mi­ji, po­seb­no ne na pla­nu iz­gra­đi­va­nja prav­ne dr­ža­ve. Cr­no­gor­ski po­li­ti­ča­ri, ogrom­na i sku­po pla­će­na pro­pa­gan­da vla­sti i lo­bi­sti su ona­ko uni­la­te­ral­no od­re­di­li čak i da­tum po­zi­va. Sa­da je na­sta­la jed­na nad­re­al­na si­tu­a­ci­ja u ko­joj or­ga­ni NA­TO-a tre­ba da od­lu­če ono što je cr­no­gor­ska vlast već ob­ja­vi­la, oči­gled­no na ba­zi mar­ke­tin­ga za unu­tra­šnje po­tre­be.
Ovo pri­lič­no li­či i na far­sič­nu si­tu­a­ci­ju još jed­ne lo­še re­ži­ra­ne pred­sta­ve, i pri­zna­jem da je sve to te­ško po­ve­za­ti sa ne­kim ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma NA­TO sa­ve­za ko­je po­red in­te­re­sa u isto­ri­ji, a i da­nas, dr­že do ozbilj­nih, jav­nih de­mo­krat­skih prin­ci­pa.
●Da li se tu za­vr­ša­va­ju za­ple­ti ove za­mr­še­ne si­tu­a­ci­je, pra­će­ne ogrom­nom pro­pa­gan­dom i još ne­iz­vje­snim is­ho­dom?
– Vi­di­te, NA­TO zva­nič­ni­ci su vi­še pu­ta na­gla­si­li da su za po­ziv­ni­cu neo­p­hod­ni re­zul­ta­ti u re­for­ma­ma pri­je sve­ga na us­po­sta­vlja­nju prav­ne dr­ža­ve. Even­tu­al­ni po­ziv bez is­pu­nje­nog jav­no sa­op­šte­nog za­dat­ka objek­tiv­no ri­zi­ku­je kom­pro­mi­ta­ci­ju sa­mog NA­TO-a u ovoj sre­di­ni, pa i ši­re.
Dru­go, jav­no is­ku­še­nje za za­pad­ne ze­mlje čla­ni­ce NA­TO-a je­ste ne­pri­jat­na či­nje­ni­ca da se dio vr­ha vla­sti sa svo­jim part­ne­ri­ma iz ma­fi­ja­ško-kri­mi­nal­n­ih struk­tu­ra, da­kle vlast i pod­ze­mlje u svom to­ta­li­te­tu za­la­žu za pri­jem Cr­ne Go­re u taj sa­vez ko­ji opet upor­no na­gla­ša­va svo­ju de­mo­krat­sko-vred­no­snu kom­po­nen­tu. Da­kle, tek na­kon even­tu­al­ne po­ziv­ni­ce do­la­zi na red te­ma na­či­na od­lu­či­va­nja.
●Ka­kav je Vaš stav o to­me?
– U pro­gram De­mo­sa je ja­sno za­pi­sa­no da je re­fe­ren­dum je­di­ni le­gi­tim­ni ob­lik od­lu­či­va­nja za ula­ske Cr­ne Go­re u voj­no-po­li­tič­ke sa­ve­ze. Upor­no, od­luč­no će­mo is­tra­ja­va­ti u jav­no­sti na tom po­li­tič­kom sta­vu. Vi­di­te, svi­jet je u ve­li­kom pre­vi­ra­nju, pa i od­no­si sna­ga u nje­mu. Gra­đa­ni Cr­ne Go­re su iza­bra­li evrop­ski put in­te­gra­ci­jom u EU. Pri­je te­me even­tu­al­nih iz­bo­ra za­pad­nih, is­toč­nih voj­nih sa­ve­za ili ne­u­tral­no­sti, mi naj­pri­je tre­ba da po­mi­ri­mo na­še „za­pa­de” i „is­to­ke” ov­dje, u po­li­tič­kom, kul­tur­nom i isto­rij­skom smi­slu. Da­kle, ne tre­ba žu­ri­ti pre­ma stru­ja­ma ko­je tre­ba da nas no­se, u ko­ji­ma, po­li­tič­ki re­če­no, tre­ba da dru­gi od­lu­ču­ju o na­ma.
U sva­kom slu­ča­ju, bo­lje će­mo od­lu­či­va­ti ako pret­hod­no stvo­ri­mo de­mo­krat­sko, zre­lo, in­te­gri­sa­no dru­štvo. To je pri­ma­ran za­da­tak. M.VE­ŠO­VIĆ


Vlast nam na­no­si šte­tu a ne Ru­si­ja

●Đu­ka­no­vić i nje­go­va pro­pa­gan­da su se otvo­re­no oko­mi­li na Ru­si­ju, op­tu­žu­ju­ći je da na­no­si šte­tu Cr­noj Go­ri. Vaš ko­men­tar?
– Pr­vo, šte­te Cr­noj Go­ri ne na­no­si Ru­si­ja već pri­mar­no cr­no­gor­ska vlast. I to pre­ci­znim po­ka­za­te­lji­ma ko­ji se od­no­se na re­a­lan ži­vot gra­đa­na. Oči­gled­no je da žal­ba­ma i na­pa­di­ma na Ru­si­ju Đu­ka­no­vić na­sto­ji da se do­pad­ne jed­nom bro­ju za­pad­nih ze­mlja, pri­je sve­ga kru­go­vi­ma u SAD. Za tu na­mje­ru se ko­ri­ste i sa­op­šte­nja ru­skog MIP-a ko­ja ni­su uvi­jek baš naj­sreć­ni­je di­plo­mat­ski for­mu­li­sa­na. Ni­sam si­gu­ran da će ova agre­siv­na pro­pa­gan­da cr­no­gor­ske vla­sti pro­tiv Ru­si­je, ko­ja ide na­kon ve­li­kih i mut­nih di­lo­va iste vla­sti sa ru­skim taj­ku­ni­ma, do­pri­ni­je­ti za­mi­šlje­noj pre­či­ci Cr­ne Go­re pre­ma NA­TO sa­ve­zu.


Rad­na skup­šti­na De­mo­sa 15. no­vem­bra

●Ka­ko ocje­nju­je­te pre­đe­ni put De­mo­sa od osni­va­nja do da­nas i nje­go­ve sle­de­će fa­ze?
– De­mos je od svog na­stan­ka, svo­je osni­vač­ke skup­šti­ne, zva­nič­ne re­gi­stra­ci­je 2. apri­la, usva­ja­nja pro­gra­ma i sta­tu­ta do da­nas za­u­zeo od­go­va­ra­ju­će mje­sto u po­li­tič­ko-jav­nom ži­vo­tu. Ocje­nu o na­šem mje­stu i po­li­tič­koj sna­zi osta­vi­će­mo gra­đa­ni­ma. De­mos će na­sta­vi­ti da se do­mi­nant­no za­la­že za de­mo­krat­ske pro­mje­ne ko­je bi una­pri­je­di­le ži­vot gra­đa­na, ma­te­ri­jal­no i vred­no­sno. Sa­svim iz­vje­sno se ne­će­mo ba­vi­ti opo­zi­ci­o­nim par­ti­ja­ma, osim do­pri­no­sa iz­gra­đi­va­nju opo­zi­ci­o­nog je­din­stva sa svi­ma oni­ma ko­ji su do­ka­za­no opo­zi­ci­o­ni i jav­no ozbilj­ni po­li­tič­ki su­bjek­ti.
U ovom pe­ri­o­du smo za­vr­ši­li mno­go orga­ni­za­ci­o­nih po­slo­va na dr­žav­nom ni­vou i op­šti­na­ma. Funk­ci­o­ni­sa­li smo na ba­zi utvr­đe­ne po­li­ti­ke, pri­je sve­ga na­šeg pro­gra­ma, i to u vr­lo rad­noj, ko­le­gi­jal­noj, pri­jat­noj at­mos­fe­ri. De­mos, kao spoj is­ku­stva, mla­do­sti, mul­ti­et­nič­kog sa­sta­va, na­sta­vi­će dje­lo­va­nje prin­ci­pi­jel­nim i ar­gu­men­to­va­nim kri­tič­kim od­no­som i od­luč­no­šću, sve to opet sti­lom jav­ne pri­stoj­no­sti i po­li­tič­ke kul­tu­re. Ja­snim ide­ja­ma i ci­lje­vi­ma, do­brom at­mos­fe­rom, uspje­šnom ko­mu­ni­ka­ci­jom sa gra­đa­ni­ma kom­pe­zi­ra­mo skrom­ne ma­te­ri­jal­ne mo­guć­no­sti stran­ke u ovoj fa­zi. Ali i to na­sto­ji­mo da vi­di­mo kao iza­zov i in­spi­ra­ci­ju. Na­ša rad­na skup­šti­na bi­će odr­ža­na 15. no­vem­bra kao pla­ni­ra­na eta­pa da­ljeg raz­vo­ja De­mo­sa.


Od po­slo­va s A2A ko­rist ima­la sa­mo Đu­ka­no­vi­će­va ban­ka

●Još ni­je ja­sna vla­di­na pri­ča o po­li­ti­ci u ener­ge­ti­ci, kraj­nja sud­bi­na aran­žma­na sa A2A, ko će gra­di­ti dru­gi blok ter­mo­ele­ktra­ne u Plje­vlji­ma?
– U toj va­žnoj gra­ni cr­no­gor­ske pri­vre­de i da­lje se kri­je pra­vo sta­nje. Još ma­nje se na­zi­re ozbilj­na po­li­ti­ka sa mjer­lji­vim kvan­ti­fi­ka­ci­ja­ma. Iako ne zna­mo de­ta­lje po­sled­njeg aran­žma­na, ni­ti je on za­pra­vo za­vr­šen, sa­da pred­stav­ni­ci Vla­de sla­ve ve­li­ku po­bje­du da iz­la­skom A2A iz Cr­ne Go­re ita­li­jan­ska fir­ma ne­će ići na me­đu­na­rod­nu ar­bi­tra­žu. Zna­či, mi se pla­ši­mo ar­bi­tra­že jer je ona u ko­rist stra­nog part­ne­ra, što zna­či da je ugo­vor Đu­ka­no­vi­će­ve vla­de sta­vio cr­no­gor­sku stra­nu u in­fe­ri­o­ran po­lo­žaj. Isti ugo­vor se mo­že vi­dje­ti i kao su­per­i­o­ran, ali ne za cr­no­gor­sku dr­ža­vu, već za pri­vat­ni­ke, re­ci­mo Pr­vu ban­ku gdje su ita­li­jan­ske pa­re sta­ja­le i vr­tje­le se u ko­rist vla­sni­ka te ban­ke, da­kle fa­mi­li­je Đu­ka­no­vić.
●Pre­mi­jer je iz­lo­žio pla­no­ve oko iz­grad­nje dru­gog blo­ka Ter­mo­e­lek­tra­ne u Plje­vlji­ma?
– I u toj pri­či ima mno­go ma­gle, mno­go vi­še od one u naj­ma­glo­vi­ti­jim plje­valj­skim da­ni­ma. Pod­sje­ća na pri­ču o KAP-u. Po­sli­je ru­ske avan­tu­re i fi­nan­sij­skih ru­pa sa ne­po­zna­tim bi­lan­si­ma za jav­nost, pro­pa­gand­no su naj­vlji­va­ni ugled­ni in­ve­sti­to­ri iz Nje­mač­ke, In­di­je i dru­gi, da bi se jed­nog da­na ot­krio ja­či in­ve­sti­tor, tu iz Nik­ši­ća sa ste­čaj­nim, ar­bi­tra­žnim i dru­gim mut­nim za­ple­ti­ma ko­ji tra­ju.
Bo­jim se da će se ne­što slič­no do­go­di­ti i po­vo­dom već za­mr­še­ne si­tu­a­ci­je oko ter­mo­e­lek­tra­ne.
Ukrat­ko, svi eko­nom­ski pro­ma­ša­ji sa ko­rup­ci­o­na­škim za­ple­ti­ma kao i ogrom­ni mi­nu­si na­sta­li fi­na­na­si­ra­njem ogrom­ne dr­žav­ne po­tro­šnje pri­kri­va­ju se no­vim kre­di­ti­ma već pre­za­du­že­ne ze­mlje oda­kle se pri­vre­me­no ga­se po­ža­ri, uz za­du­ži­va­nje no­vih ge­ne­ra­ci­ja ko­je do­la­ze.