Pi­še: DRAGAN RADEVIĆ


Pri­kli­je­šten sa svih star­na Pa­vle Đu­ri­šić od­lu­ču­je da po­no­vo pre­go­vo­ra sa Se­ku­lom Dr­lje­vi­ćem i usta­škim gla­ve­ši­na­ma. Đu­ri­šić je po­čev od 4. apri­la slao tri de­le­ga­ci­je u Bo­san­sku Gra­di­šku, ali se po­sled­nja vra­ti­la sa za­htje­vom za bez­u­slov­nu ka­pi­tu­la­ci­ju cr­no­gor­skih je­di­ni­ca. Đu­ri­šić ta­da for­mi­ra „Pro­dor­ni od­red“, od oko 800 pro­bra­nih bo­ra­ca za pro­boj pre­ma Slo­ve­ni­ji. Još dok su se spre­ma­li za po­kret iz­ne­na­da je u nji­hov štab sti­gao si­no­vac Se­ku­le Dr­lje­vi­ća – Bran­ko, sa usta­škim ge­ne­ra­lom Me­ti­ko­šom. Uvje­ri­li su Đu­ri­ši­ća da će cr­no­gor­ske je­di­ni­ce bez­bjed­no od­stu­pa­ti pre­ko te­ri­to­ri­je Pa­ve­li­će­ve Ne­za­vi­sne dr­ža­ve Hr­vat­ske. Đu­ri­šić u Sta­ru Gra­di­šku ša­lje Pe­tra Ba­ćo­vi­ća i Be­ći­ra To­mo­vi­ća, na sa­sta­nak sa usta­škim pu­kov­ni­kom Fra­njom Su­da­rom, sa ko­jeg su se i oni vra­ti­li uvje­re­ni da ih usta­še ne­će na­pa­sti.
Ra­ču­na­ju­ći na Dr­lje­vi­će­ve i Pa­ve­li­će­ve ga­ran­ci­je, Đu­ri­šić je sa svo­jim od­re­dom 19. apri­la 1945. go­di­ne u če­ti­ri sa­ta po­sli­je pod­ne pre­šao pon­ton­ski most, ušav­ši me­đu zi­di­ne za­tvo­ra Sta­re Gra­di­ške. Od­mah na­kon to­ga su se po­ja­vi­li ten­ko­vi a na zi­di­na­ma na­o­ru­ža­ne usta­še. Oči­gled­no da se ra­di­lo o vje­što na­mje­šte­noj usta­škoj klop­ci. Pa­vle je sa jed­nog bal­ko­na štab­ske zgra­de ,vi­de­ći šta će se do­go­di­ti, po­ku­šao da upo­zo­ri svo­je bor­ce na­re­đu­ju­ći da se „voj­ska uda­lji do pr­ve šu­me“, uz­vik­nuv­ši: „Do­bro znam što ovo na­re­đu­jem“, na­kon če­ga su ga usta­še pre­ki­nu­le uvu­kav­ši ga si­lom unu­tra. Za­tim su usta­ški ofi­ci­ri na­re­di­li Đu­ri­ši­će­vim voj­ni­ci­ma i ofi­ci­ri­ma da po­lo­že oruž­je ka­ko bi na­vod­no bi­li po­no­vo na­o­ru­ža­ni – sa­da kao voj­ska Se­ku­le Dr­lje­vi­ća. Svi su pro­šli kroz mje­šo­vi­tu ko­mi­si­ju ko­ju su či­ni­li Se­ku­li­ni lju­di: Bo­ško Agram, Du­šan Kri­vo­ka­pić i Vu­ko­sav Dr­lje­vić, sa usta­škim ofi­ci­ri­ma a on­da su iz­ve­de­ni u za­tvor­ski krug gdje su iz­vr­še­na pro­zi­va­nja i odva­ja­nja is­tak­nu­tih ko­man­da­na­ta i ofi­ci­ra: Pa­vla Đu­ri­ši­ća, Pe­tra Ba­ćo­vi­ća, Za­ha­ri­ja Osto­ji­ća, Mir­ka La­la­to­vi­ća, Pa­vla No­va­ko­vi­ća, Dra­gi­še Va­si­ća, Bla­ža Goj­ni­ća, Ma­ša­na Adži­ća...
Odvo­je­no je 32 ofi­ci­ra i oko 100 ni­žih ofi­ci­ra i pod­o­fi­ci­ra. To­kom no­ći 20. apri­la 1945. go­di­ne, po­što su ih Dr­lje­vi­će­vi lju­di is­po­ru­či­li, usta­še su čam­ci­ma od­ve­zli gru­pu od 32 cr­no­gor­ska vi­ša ofi­ci­ra u prav­cu Ja­se­nov­ca. Za nji­ma je od­ve­ze­no i oko 120 ni­žih ofi­ci­ra i voj­ni­ka. Ni­ko od njih ni­ka­da vi­še ni­je vi­đen, ni živ, ni mr­tav...
Glav­ni­nu Đu­ri­ši­će­vih bo­ra­ca usta­še su 21. apri­la po­no­vo iz­ve­le u krug za­tvo­ra u Sta­roj Gra­di­ški. Na­kon što su im Du­šan Kri­vo­ka­pić i Du­šan Pa­vlo­vić odr­ža­li go­vo­re, usta­še su ih na­o­ru­ža­le i upu­ti­le u sa­stav bri­ga­da Cr­no­gor­ske na­rod­ne voj­ske, ko­je su se za­pu­ti­le od Oku­ča­na pre­ma Za­gre­bu i Slo­ve­ni­ji. Na Đur­đev­dan 6. ma­ja 1945. go­di­ne smi­je­njen je do­ta­da­šnji ko­mand­ni ka­dar na­met­nut u Sta­roj Gra­di­ški. Na ula­sku u Slo­ve­ni­ju, Dr­lje­vi­će­va gar­da je po­ba­ca­la ka­pe do­bi­je­ne u Za­gre­bu, za­mi­je­niv­ši ih skri­ve­nim šaj­ka­ča­ma...
Bez ob­zi­ra što se ka­sni­je po­sli­je ra­ta u emi­gra­ci­ji po­ja­vi­la sli­ka usta­škog ge­ne­ra­la Mak­sa Lu­bu­ri­ća, ko­ji na­vod­no dr­ži od­sje­če­nu Pa­vlo­vu gla­vu, go­to­vo je si­gur­no da je Pa­vle Đu­ri­šić živ spa­ljen u Ja­se­nov­cu.
Da je to tač­no vi­di se iz za­pi­sni­ka sa sa­slu­ša­nja zlo­gla­snog Lju­ba Mi­lo­ša, ko­man­dan­ta usta­škog lo­go­ra Ja­se­no­vac, ko­ji je, iz­me­đu osta­log, iz­ja­vio:
„...Znam da je u Sta­ru Gra­di­šku sti­glo oko 10.000 cr­no­gor­skih čet­ni­ka. Tu je do­šao Kri­vo­ka­pić (Du­šan) i ne­ki Agram (Bo­ško) sa još ne­kim Cr­no­gor­ci­ma, gdje su iz­dvo­ji­li Đu­ri­ši­ća sa još dva­de­se­tak ofi­ci­ra i oko 150 pod­o­fi­ci­ra i voj­ni­ka, ko­ji su ka­sni­je ot­pre­mlje­ni bro­dam za Ja­se­no­vac. Ta­mo su po na­re­đe­nju usta­škog pu­kov­ni­ka Dža­la – li­kvi­di­ra­ni. Li­kvi­da­ci­ju je iz­vr­šio Pi­či­li (Do­mi­nik), ko­ji je u lo­go­ru za to bio za­du­žen...“
U po­gle­du Đu­ri­ši­će­ve po­gi­bi­je ve­o­ma je ja­san i ne­dvo­smi­slen dr Her­man Noj­ba­her, iza­sla­nik Ver­mah­ta za Bal­kan, ko­ji o to­me, iz­me­đu osta­log, pi­še:
„...Đu­ri­šić je sklo­pio spo­ra­zum sa usta­škim tru­pa­ma An­ta Pa­ve­li­ća, da bi mo­gao da pro­đe sa svo­jim je­di­ni­ca­ma kroz Hr­vat­sku. Usta­še za ko­je su do po­sled­njeg tre­nut­ka glav­ni ne­pri­ja­te­lji bi­li pra­vo­slav­ni Sr­bi, ni­su is­po­što­va­li do­go­vor. Po­sta­vi­li su mu za­sje­du i po­bi­li dio nje­go­vog od­re­da. Svi čet­nič­ki ofi­ci­ri su uhva­će­ni i ubi­je­ni. Pa­vle Đu­ri­šić je sa ne­ko­li­ko svo­jih dru­go­va – SPA­LjEN.“
(SJU­TRA: PAR­TI­ZA­NI PRA­TI­LI PO­VLA­ČE­NjE)

Po­rudž­be­ni­ca: Knji­gu „Bra­to­u­bi­lač­ki rat“
(Cr­na Go­ra 1941–1945) mo­že­te na­ru­či­ti pu­tem te­le­fo­na 069 429–529