Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić mo­že da bu­de za­do­vo­ljan, jer opljač­kao je dr­ža­vu, ba­cio je na ko­lje­na, uni­štio pri­vre­du, dok su on i nje­go­vi pri­ja­te­lji po­sta­li mi­li­o­ne­ri i vla­sni­ci naj­ve­ćeg di­je­la cr­no­gor­ske imo­vi­ne i ogrom­nih iz­no­sa na ra­ču­ni­ma van ze­mlje i to je ka­rak­te­ri­sti­ka eko­nom­ske po­li­ti­ke re­ži­ma u pro­te­klih 25 go­di­na, ka­zao je po­sla­nik Ne­boj­ša Me­do­je­vić (DF).
On je to ka­zao ko­men­ta­ri­šu­ći ju­če­ra­šnju iz­ja­vu Đu­ka­no­vi­ća da jav­ni dug ni­je ne­pro­mi­šlje­no stvo­ren, već je na lo­gič­nom i po­treb­nom ni­vou, ka­ko bi dr­ža­va kre­nu­la u re­a­li­za­ci­ju stra­te­ških in­ve­sti­ci­ja i ot­kla­nja­nje uskih gr­la, naj­pri­je u in­fra­struk­tu­ri, ko­ji su po­sle­di­ca eko­nom­skog za­o­sta­ja­nja.
Đu­ka­no­vić je na sa­stan­ku Sa­vje­ta stra­nih in­ve­sti­to­ra u Cr­noj Go­ri is­ta­kao da je ubi­je­đen da Cr­na Go­ra mo­že da ser­vi­si­ra taj jav­ni dug.
Pre­ma po­da­ci­ma Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, uku­pan dr­žav­ni dug sa de­po­zi­ti­ma na kra­ju sep­tem­bra iz­no­sio je 2,15 mi­li­jar­di eura, od­no­sno 58.8 od­sto BDP-a, a pre­ma pro­jek­ci­ja­ma Svjet­ske ban­ke jav­ni dug bi ove go­di­ne tre­ba­lo da do­stig­ne 66 od­sto BDP-a, od­no­sno pre­ko 77 od­sto do 2018.
– To ni­je jav­ni dug da bi­smo obez­bi­je­đi­va­li se­bi ne­re­al­nu po­tro­šnju. To je, po mom su­du, lo­gi­čan i po­tre­ban ni­vo jav­nog du­ga – ka­zao je on, is­ti­ču­ći da će je­dan od naj­ve­ćih iza­zo­va u na­red­noj go­di­ni bi­ti us­po­sta­vlja­nje što je mo­gu­će pri­je opa­da­ju­ćeg tren­da bu­džet­skog de­fi­ci­ta i jav­nog du­ga.
Me­do­je­vić je na­gla­sio da se iz pred­lo­ga bu­dže­ta za na­red­nu go­di­nu mo­že za­klju­či­ti da Vla­da ne­ma na­mje­ru ni­šta da mi­je­nja, već da se ra­di o bu­dže­tu kon­ti­nu­i­te­ta sa ogrom­nom jav­nom po­tro­šnjom, na­go­mi­la­nom ad­mi­ni­stra­ci­jom i ka­pi­tal­nim bu­dže­tom ko­ji se kre­i­ra pre­ma pla­no­vi­ma taj­kun­skih kom­pa­ni­ja ko­ja se ba­ve gra­đe­vi­nar­stvom, ener­ge­ti­kom i pro­da­jom lje­ko­va.
– Jav­ni dug je do­brim di­je­lom na­stao fi­nan­si­ra­njem po­tro­šnje, zbog vi­so­kih za­ra­da, tro­ško­va ad­mi­ni­stra­ci­je, a sa dru­ge stra­ne i fi­nan­si­ra­njem gu­bi­ta­ka pri­vat­nih kom­pa­ni­ja i iz­da­va­njem ga­ran­ci­ja ko­je su išle na te­ret bu­dže­ta, a u ko­ji­ma su in­te­res ima­li Đu­ka­no­vić i prav­na i fi­zič­ka li­ca ko­ja ima­ju ve­ze sa njim – re­kao je on i pod­sje­tio da su se ga­ran­ci­je da­va­le, iz­me­đu osta­lih, Kom­bi­na­tu alu­mi­ni­ju­ma i Že­lje­za­ri.
On je na­gla­sio i da se sko­ro 50 od­sto izo­sa za pen­zi­je is­pla­ću­je iz bu­dže­ta, da se sma­nju­je broj za­po­sle­nih, a po­ve­ća­va broj onih ko­ji tro­še, od­no­sno ad­mi­ni­stra­ci­je i pen­zi­o­ne­ra, dok pri­vat­ni sek­tor po­ka­zu­je ten­den­ci­ju ne­u­pla­ći­va­nja po­re­za i do­pri­no­sa i uta­je po­re­za, što se vi­di kroz ogro­man de­fi­cit Fon­da PIO.
– Cr­na Go­ra ne mo­že da iz­dr­ži re­zul­ta­te ova­kve eko­no­mi­je, jer je do­šlo du­žnič­ko rop­stvo, a ni­vo jav­nog du­ga je ogro­man i dr­ža­va će sve vi­še pa­ra da da­je za ka­ma­te, za ot­pla­tu tog pla­ni­ra­nog jav­nog du­ga – re­kao je on.
Po ri­je­či­ma Me­do­je­vi­ća, Cr­na Go­ra se na­la­zi u dra­ma­tič­noj si­tu­a­ci­ji.
– Pi­ta­nje je vre­me­na ka­da Cr­na Go­ra ne­će mo­ći vi­še da se za­du­žu­je i ka­da će dug bi­ti sve sku­plji i ka­da će do­ći do kri­ze li­kvid­no­sti bu­dže­ta. Sa dru­ge stra­ne naj­ve­ći pro­blem eko­no­mi­je su taj­ku­ni ko­ji su naj­ve­ći du­žni­ci i pre­ma ban­ka­ma, do­ba­vlja­či­ma i dr­ža­vi – re­kao je on.
Ne­za­vi­sni po­sla­nik Mla­den Bo­ja­nić is­ta­kao je da mo­že da ra­zu­mi­je jav­ni dug ko­ji je na­stao zbog in­fra­struk­tur­nih pro­je­ka­ta.
– Me­đu­tim, ne­ma oprav­da­nja za jav­ni dug ko­ji je na­stao zbog jav­ne po­tro­šnje. Ni­je jav­ni dug na­stao sa­mo zbog auto­pu­ta, od­no­sno u naj­ma­njoj mje­ri, ne­kih 10 do 15 od­sto zbog auto­pu­ta, a sve osta­lo je na­sta­lo zbog jav­ne po­tro­šnje i ad­mi­ni­stra­ci­je – re­kao je Bo­ja­nić.
J.V.

Ovog mje­se­ca ten­der za lu­ku u Bi­je­loj

Vla­da bi, po ri­je­či­ma Đu­ka­no­vi­ća, ovog mje­se­ca tre­ba­lo da ras­pi­še ten­der za do­dje­lu kon­ce­si­je za pri­vred­no ko­ri­šće­nje bro­do­gra­di­li­šne lu­ke u Bi­je­loj.
– Mi­slim da la­ga­no ula­zi­mo u pro­ce­du­ru ko­ja ima svo­je pred­vi­đe­ne ro­ko­ve, ali sva­ka­ko mo­že­mo go­vo­ri­ti da će­mo u pr­vim mje­se­ci­ma na­red­ne go­di­ne ima­ti pro­ce­du­re ko­je će nam po­mo­ći da oda­bre­mo part­ne­ra ko­jem će­mo da­ti kon­ce­si­ju – re­kao je on od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje pred­stav­ni­ka Por­to Mon­te­ne­gra Sa­va Đu­ro­vi­ća, ko­ji je ka­zao da je ta kom­pa­ni­ja je­dan od za­in­te­re­so­va­nih uče­sni­ka na tom ten­de­ru.
Po ri­je­či­ma Đu­ka­no­vi­ća, neo­p­hod­no je i da­lje sma­nje­nje te­ku­će po­tro­šnje i od­luč­ni­ja re­a­li­za­ci­ja struk­tur­nih re­for­mi, a eko­nom­ski rast bi u ovoj go­di­ni tre­ba­lo da iz­no­si 4,3 od­sto. Ka­da je ri­ječ o fi­skal­nom si­ste­mu, jav­na po­tro­šnja osta­je na istom ni­vou u BDP-u kao i pret­hod­nih go­di­na, oko 47 od­sto.
Đu­ka­no­vić je ka­zao da je am­bi­ci­ja Vla­de da na­red­ne go­di­ne uki­ne kri­zni po­rez, iako se su­o­ča­va sa amand­ma­ni­ma u par­la­men­tu ko­ji­ma se pred­la­že da se to ura­di već ove go­di­ne. Po nje­go­vim ri­je­či­ma, ot­klo­nje­ni su svi ne­spo­ra­zu­mi i stvo­re­ni uslo­vi za po­če­tak re­a­li­za­ci­je in­ve­sti­ci­je Ka­ta­ri Di­a­ra.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje iz­vr­šnog di­rek­to­ra Cr­no­gor­skog te­le­ko­ma Ru­di­ge­ra Šul­ca ko­je bi tri že­lje oda­brao ka­da bi mu ne­ko ga­ran­to­vao da se na­red­ne go­di­ne is­pu­nja­va­ju, Đu­ka­no­vić je ka­zao da ima sa­mo jed­nu že­lju u na­red­nih de­set go­di­na, a to je da Cr­na Go­ra ima eko­nom­ski rast u zo­ni iz­me­đu če­ti­ri i pet od­sto, za šta po­sto­ji pret­po­stav­ka. On ni­je mo­gao sa si­gur­no­šću da ka­že ka­da će se kom­ple­tan tu­ri­stič­ki sek­tor sve­sti na ni­žu sto­pu PDV-a.
Pred­sjed­nik Sa­vje­ta stra­nih in­ve­sti­to­ra Mi­ro­slav Hiršl ka­zao je da su se Sa­vje­tu pri­dru­ži­le Hi­po­te­kar­na ban­ka i ki­ne­ska kom­pa­ni­ja CRBC.