Na­la­ga­njem bad­nja­ka, sve­tim li­tur­gi­ja­ma i pro­sla­va­ma u kru­gu po­ro­di­ce i pri­ja­te­lja vjer­ni­ci pra­vo­slav­ne vje­ro­i­spo­vi­je­sti u Cr­noj Go­ri pro­sla­vi­li su pre­kju­če Bad­nje ve­če, a ju­če pr­vi dan Bo­ži­ća. Čitanjem božićne poslanice nakon jučerašnje Božićne liturgije poslata je poruka da je bez istinskog i životnog mira sa Bogom nemoguća dobra volja među ljudima i narodima. Sa na­la­ga­nja bad­nja­ka is­pred Sa­bor­nog hra­ma Hri­sto­vog vas­kr­se­nja u Pod­go­ri­ci mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je po­zvao je na­rod na slo­gu i po­mi­re­nje. On se kri­tič­ki osvr­nuo na da­na­šnju Evro­pu, po­ru­ču­ju­ći da je tre­ba „iz­li­je­či­ti”. Is­ta­kao je da Cr­na Go­ra ula­ze­ći u Evro­pu „tre­ba da po­mog­ne da se Evro­pa vra­ti svom pu­tu, da bu­de Evro­pa Šek­spi­ra i Dan­tea“, a da je od­lu­ka da se Ru­si­ji uve­du sank­ci­je sra­mo­ta.
– Cr­na Go­ra nek ide u ta­kvu Evro­pu, i da po­mog­ne Evr­o­pi da ras­for­mi­ra or­ga­ni­za­ci­je po­put NA­TO-a. Na sram i stid Cr­ne Go­re, Evro­pa nas je po­zva­la da uve­de­mo sank­ci­je Ru­si­ji. Ta­kvu Evro­pu tre­ba iz­li­je­či­ti, da se vra­ti sa­ma se­bi. Mi­li­o­ni lju­di bje­že od na­si­lja ta­kve Evro­pe i ta­kvog NA­TO-a – ka­zao je mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je.
Pred Ce­tinj­ski ma­na­stir bad­nja­ke su ove go­di­ne do­ni­je­li pred­stav­ni­ci Ba­ji­ca, a na­kon njih i dru­ga brat­stva. Mi­tro­po­lit je sa Ce­ti­nja po­ru­čio da je Bo­žić naj­ve­ći do­ga­đaj u ko­ji se ugra­đu­ju svi do­ga­đa­ji od na­stan­ka svi­je­ta, i sve što se do­ga­đa­lo do Hri­sta i od Hri­sta do da­nas, i sve što će se do­ga­đa­ti.
Tra­di­ci­o­nal­no cen­tral­no na­la­ga­nje bad­nja­ka u Bi­je­lom Po­lju oba­vlje­no je is­pred cr­kve Sve­tih apo­sto­la Pe­tra i Pa­vla, ko­je je bla­go­slo­vio epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je, po­ru­ču­ju­ći da svje­tlost bad­nja­ka do­ži­vi­mo kao sim­bol svje­tlo­sti Bo­ži­je i to­pli­ne sve­te vje­re pra­vo­slav­ne. Jo­a­ni­ki­je je u Nik­ši­ću is­ta­kao da ove go­di­ne uz do­la­zak Bo­go­mla­den­ca pro­sla­vlja­mo i sto­go­di­šnji­cu ve­li­kog do­ga­đa­ja iz na­še isto­ri­je, slav­nu i opje­va­nu Moj­ko­vač­ku bit­ku. Sto­ga, is­ta­kao je vla­di­ka, tre­ba da se sje­ti­mo tih ju­na­ka na či­jem je če­lu bio ser­dar Jan­ko Vu­ko­tić, ali i sve na­še na­pa­će­ne i stra­da­le bra­će ko­ja su to­kom Pr­vog svjet­skog ra­ta po­lo­ži­la svoj ži­vot na bra­ni­ku vje­re.
Nik­ši­ća­ni su se na Bad­nje ve­če i Bo­žić oku­pi­li u Sa­bor­nom hra­mu Sve­tog Va­si­li­ja Ostro­škog. Nik­šić­ki pa­roh pro­to­je­rej Slo­bo­dan Jo­kić po­ru­čio je da je Bo­žić po­če­tak svih pra­zni­ka ko­ji nas uči da bu­de­mo lju­di.
U Plje­vlji­ma Bad­nji dan i Bo­žić su pro­sla­vlje­ni slu­že­njem Sve­te li­tur­gi­je u vi­še hra­mo­va, dok su bad­nja­ci na­lo­že­ni is­pred 14 bo­go­mo­lja. U Ba­ru je u Hra­mu Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra li­tur­gi­ju slu­žio mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. Pa­roh bar­ski Jo­van Pla­me­nac po­ru­čio je da bad­njak, osim sim­bo­li­ke Hri­sto­ve svje­tlo­sti i bes­kraj­ne lju­ba­vi, sim­bo­li­še i slo­bo­du.
Sa pro­sla­ve Bo­ži­ća i Bad­njeg da­na u Her­ceg No­vom pa­roh Ži­van Vu­ko­je­vić je po­ru­čio da tre­ba da se mo­li­mo za bra­ću ko­ja su ot­pa­la od vje­re pra­vo­slav­ne. Cen­tral­na pro­sla­va Bo­ži­ća odr­ža­na je i u Cr­kvi Ru­ži­ci u Ro­ža­ja­ma, po­sve­će­noj Sve­tom Jo­va­nu Kr­sti­te­lju. Pa­roh Slo­bo­dan Ra­do­je­vić po­že­lio je vjer­ni­ci­ma da sve što za­poč­nu za­vr­še, neo­že­nje­ni da se ože­ne, a ože­nje­ni da do­bi­ju dje­cu „jer se mo­ra­mo tru­di­ti da nas bu­de što vi­še”. Ta­ko­đe, po­zvao je na mir i slo­gu, jer sa­mo ako se lju­di dr­že za­jed­no ni­šta ih ne mo­že slo­mi­ti.
Be­ran­ci su Bad­nje ve­če sla­vi­li i Bo­žić do­če­ka­li oku­plje­ni oko ma­na­sti­ra Đur­đe­vi stu­po­vi. Bad­nja­ke je, uz pri­su­stvo pred­stav­ni­ka op­šti­ne Be­ra­ne, bla­go­slo­vio epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je. Sve­ča­no je bi­lo i u An­dri­je­vi­ci, gdje je cen­tra­no na­la­ga­nje bad­nja­ka bi­lo or­ga­ni­zo­va­no is­pred cr­kve Sve­tog Ar­han­ge­la Mi­ha­i­la.
Brat­stvo Ste­še­vić or­ga­ni­zo­va­lo je pro­sla­vu u Ve­li­ci kod Hra­ma Sve­tih Ki­ri­ka i Ju­li­te. U ime do­ma­ći­na Vo­ji­slav Vo­jo Ste­še­vić je po­ru­čio da bad­nja­ci une­su ra­dost u Ve­li­ku i sva­ki njen dom, te da se nji­ho­voj to­pli­ni ob­ra­du­ju i upo­ko­je­ne du­še Ve­li­ča­na, a pri­je sve­ga du­še one ne­ja­či ko­ja je „kla­na, ži­va dra­na i u va­tru ba­ca­na 28. ju­la 1944. go­di­ne”. Brat­svo Raj­ko­vi­ća or­ga­ni­zo­va­lo je pro­sla­vu u Plav­skoj žu­pi.
Bad­nja­ke u Da­ni­lov­gra­du vjer­ni­ci su na­la­ga­li is­pred cr­kve Sve­te Te­kle, a do­ni­je­lo ih je pre­ko 40 bje­lo­pa­vlić­kih brat­sta­va.
Broj­ni Ko­to­ra­ni oku­pi­li su se na tr­gu Sve­tog Ni­ko­le u Sta­rom gra­du. Mje­šta­ni Gr­blja bad­nja­ke su na­lo­ži­li is­pred ma­na­sti­ra Pod­la­stva.
Eki­pa „Da­na”


Potre­bna slo­ga

Na drev­nom Obo­du, is­pred ma­na­sti­ra Sve­tog Ni­ko­le, iz­nad Ri­je­ke Cr­no­je­vi­ća, uz pri­su­stvo ve­li­kog bro­ja vjer­ni­ka ove va­ro­ši­ce, Ri­ječ­ke na­hi­je i okol­nih mje­sta, na­lo­žen je bad­njak, ko­ga je bla­go­slo­vio mi­tro­po­lit Am­fi­lo­hi­je. On je oku­plje­ni­ma na Obo­du po­ru­čio da su ovim og­njem lju­di pri­zva­ni, ma gdje da ži­ve, da se po­mi­re me­đu­sob­no, da opro­ste jed­ni dru­gi­ma.


U Pi­pe­ri­ma po­di­žu spo­me­nik Du­šku Jo­va­no­vi­ću

Pi­pe­ri su tra­di­ci­o­nal­no bad­nja­ke na­lo­ži­li is­pred ma­na­sti­ra Će­li­ja pi­per­ska, a ja­ka ki­ša ipak ni­je spri­je­či­la broj­ne vjer­ni­ke da se oku­pe oko sve­te va­tre. Pred­stav­nik brat­stve­ni­ka Mi­tar Vu­ko­vić po­ru­čio je da Pi­pe­ri ni­ka­da ne tre­ba da za­bo­ra­ve i ne­će za­bo­ra­vi­ti ubi­je­nog glav­nog ured­ni­ka „Da­na” Du­ška Jo­va­no­vi­ća.
– To je čo­vjek ko­ji nas je de­ve­de­se­tih go­di­na oku­pio. On ni­je da­nas sa na­ma, ali je­ste u na­šim sr­ci­ma. Pi­pe­ri će ga se vječ­no sje­ća­ti. Ima­mo bla­go­slov da ka­že­mo da će vr­lo br­zo nje­go­va bi­sta bi­ti po­sta­vlje­na ov­dje pred ovom sve­ti­njom uz bla­go­slov na­šeg mi­tro­po­li­ta. Na taj na­čin će se Pi­pe­ri bar ma­lo odu­ži­ti za sve ono što je Du­ško Jo­va­no­vić za nas či­nio – ka­zao je Vu­ko­vić.