Biv­ši na­čel­nik CB Bu­dva Si­ni­ša Jo­kić iz­dao je na­re­đe­nje ko­mu­nal­noj slu­žbi da raš­či­sti te­ren pri­je ne­go što su iz­u­ze­ti tra­go­vi na lo­ka­ci­ji ku­da je naj­vje­ro­vat­ni­je na­kon po­či­nje­nog zlo­či­na po­bje­gao ubi­ca Dra­ga­na Be­ći­ro­vi­ća 10. apri­la 2011. go­di­ne u bu­dvan­skom na­se­lju Go­lu­bo­vi­na.
Ova či­nje­ni­ca ču­la se ju­če na su­đe­nju Mar­ku Ša­ra­no­vi­ću, ko­ji se te­re­ti za ubi­stvo Be­ći­ro­vi­ća, kao i op­tu­že­nom za po­ma­ga­nje na­kon iz­vr­še­nog kri­vič­nog dje­la Mi­la­nu Bu­la­to­vi­ću.
Jo­kić je is­pri­čao da je bio u Moj­kov­cu ka­da se do­go­di­lo ubi­stvo Be­ći­ro­vi­ća i da je te­le­fon­skim pu­tem ko­or­di­ni­sao da se od­mah za­tvo­re svi iz­la­zi iz Bu­dve. On je ka­zao da su upra­vo na nje­gov pred­log iz­u­ze­ti tra­go­vi kr­vi sa igra­li­šta ko­je se na­la­zi­lo u bli­zi­ni mje­sta ubi­stva, a ko­ji su po­sla­ti na ana­li­zu u Ho­lan­di­ju, jer naš Fo­ren­zič­ki cen­tar u tom mo­men­tu ni­je bio ospo­so­bljen za ana­li­zu DNK uzor­ka.
– Od­mah na­kon ra­nja­va­nja Be­ći­ro­vi­ća, ko­ji je pre­mi­nuo na pu­tu za ko­tor­sku bol­ni­cu, kre­nuo sam ka Bu­dvi i na­re­dio da se za­tvo­re svi iz­la­zi iz gra­da. Sve vri­je­me sam bio u te­le­fon­skom kon­tak­tu sa ko­le­ga­ma. Ne sje­ćam se sa kim sam sve raz­go­va­rao, ali znam da je de­žur­ni star­je­ši­na bio Mi­o­drag Zec. Znam da je bio pro­blem sa jed­nim vo­zi­lom ko­je se ni­je za­u­sta­vi­lo, ali smo na­kon par da­na iden­ti­fi­ko­va­li li­ce ko­je upra­vlja­lo tim auto­mo­bi­lom – ka­zao je Jo­kić.
On je ka­zao da su slu­žbe­ni­ci po­li­ci­je pri­li­kom pre­tra­ži­va­nja te­re­na na ne­kih 30 me­ta­ra od mje­sta ubi­stva na igra­li­štu na­i­šli na tr­go­ve kr­vi.
– Od­mah su iz­u­ze­ti tra­go­vi te kr­vi, a na lič­ni pred­log i po­sla­ti u Ho­lan­di­ju, jer naš Fo­ren­zič­ki cen­tar u tom mo­men­tu ni­je bio ospo­so­bljen za ob­ra­du DNK. Ja sam to pred­lo­žio vi­šem dr­žav­nom tu­ži­o­cu. Po­sje­du­jem po­tvr­du da je taj uzo­rak po­slat u Ho­lan­di­ju, gdje je on bio pri­je sla­nja ne znam, ili u Fo­ren­zič­ki cen­tar ili i krim. teh­nič­koj slu­žbi CB-a. U sva­kom slu­ča­ju, i kod nas je utvr­đe­no da se ra­di o krv­noj gru­pi B ne­ga­tiv­na – ka­zao je Jo­kić.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje za­stup­ni­ka ošte­će­ne po­ro­di­ce Gor­da­ne Lo­zna­li­je­vić Da­ni­lo­vić, ka­zao je da je on lič­no iz­dao na­red­bu ko­mu­nal­noj slu­žbi da se raš­či­sti pro­stor ku­da je, ka­ko je po­li­ci­ja ta­da sum­nja­la, po­či­ni­lac kri­vič­nog dje­la po­bje­gao na­kon ubi­stva.
– S ob­zi­rom na to da se ra­di­lo o ne­pro­hod­nom te­re­nu, pu­nom žbu­nja i ra­sti­nja na­re­dio sam ko­mu­nal­noj slu­žbi da raš­či­sti te­ren ka­ko bi vi­dje­li da li tu ima tra­go­va bjek­stva po­či­ni­o­ca ubi­stva. Na­i­me, upra­vo taj te­ren je­di­ni ni­je bio po­kri­ven pri­vat­nim vi­deo-nad­zo­rom, ta­ko da smo sma­tra­li da je ubi­ca po­bje­gao upra­vo tu­da i da je mo­žda tom pri­li­kom od­ba­cio ne­što. Sve vri­je­me sa ko­mu­nal­nom slu­žbom su bi­li i slu­žbe­ni­ci po­li­ci­je. Tom pri­li­kom pro­na­šli smo ne­ku sta­ru gar­de­ro­bu, za ko­ju je ka­sni­je utvr­đe­no da se na toj lo­ka­ci­ji na­la­zi­la već du­že vri­je­me – ka­zao je Jo­kić.
U svoj­stvu svje­do­ka sa­slu­šan je i slu­žbe­nik po­li­ci­je Đo­ka Go­lu­bo­vić, ko­ji je u tom pe­ri­o­du bio ru­ko­vo­di­lac za op­šti kri­mi­na­li­tet CB Bu­dva. On, iako je u to vri­je­me ži­vio u zgra­di is­pred ko­je je ubi­jen Be­ći­ro­vić, ni­je vi­dio ni­ti čuo išta, tvr­de­ći da su ga iz sna pro­bu­di­le si­re­ne Hit­ne po­mo­ći. On je ka­zao da je sa te­ra­se sta­na u ko­jem je ta­da ži­vio mo­glo da se vi­di mje­sto ubi­stva.
– Od­mah sam na­zvao de­žur­nu slu­žbu, ko­ja mi je sa­op­šti­la da je do­šlo do ra­nja­va­nja jed­ne oso­be. Si­šao sam i ta­da mi je po­li­ca­jac ko­jeg sam za­te­kao na li­cu mje­sta ka­zao da je čo­vjek ra­njen vje­ro­vat­no no­žem. Me­đu­tim, na­kon pre­gle­da li­ca mje­sta pro­na­šli smo ča­u­re, ko­je su opo­vr­gle tu tvrd­nju. Za sat vre­me­na svi nad­le­žni bi­li su na li­cu mje­sta – ka­zao je Go­lu­bo­vić.
On je is­pri­čao da je na­vod­ni su­kob sa Be­ći­ro­vi­ćem is­kr­sao na­kon što mu je ovaj za­bra­nio da tre­ni­ra u ho­te­lu Ava­la.
– Be­ći­ro­vi­ća znam još iz Pod­go­ri­ce, a po­što smo u Bu­dvi ži­vje­li u istom ula­zu, za­mo­lio sam ga da mi do­zvo­li da ko­ri­stim te­re­ta­nu u ho­te­lu Ava­la. Na­kon ne­kog vre­me­na oba­vi­je­šten sam da vi­še ne mo­gu da ko­ri­stim tu te­re­ta­nu i od­mah sam pi­tao Be­ći­ro­vi­ća o če­mu se ra­di. On mi je sa­op­štio da vi­še ne mo­gu da tre­ni­ram jer se ne po­štu­ju vi­še pra­vi­la ho­te­la, od­no­sno da mo­gu da tre­ni­ra­ju je­di­no go­sti ho­te­la. Na­kon te pri­če jed­no vri­je­me sa njim ni­je­sam raz­go­va­rao. Ni­ka­da ni­je­sam bio u su­ko­bu sa Be­ći­ro­vi­ćem. Da sam mu bi­lo što lo­še ka­zao, si­gur­no bi se po­ža­lio pri­ja­te­lju sa ko­jim je bio non-stop – ka­zao je Go­lu­bo­vić.


Vi­ne­tu pre­bio Be­ći­ro­vi­ća

Svje­dok Je­zdi­mir Be­ći­ro­vić ju­če je, po­sli­je osam go­di­na ću­ta­nja, ka­zao da su po­koj­ni Vi­ne­tu Stru­gar, Ra­du­le Do­žić i Mi­ro­slav Ra­ko­če­vić uče­stvo­va­li u bru­tal­nom pre­bi­ja­nju po­koj­nog Dra­ga­na Be­ći­ro­vi­ća, sa ko­jim je bio u dru­štvu 2008. go­di­ne u Ko­la­ši­nu.
Raz­log zbog ko­jeg je go­di­na­ma pre­ćut­ki­vao ovu bit­nu či­nje­ni­cu, pre­ma ri­je­či­ma Be­ći­ro­vi­ća, bio je strah od kri­mi­na­la­ca ko­ji su tom pri­li­kom pre­tu­kli po­koj­nog Be­ći­ro­vi­ća.
– U ko­la­šin­skom Osnov­nom su­du ka­zao sam da ni­je­sam pre­po­znao na­pa­da­če, jer sam vi­dio da se ra­di o kri­mi­nal­ci­ma ko­ji bi me zbog to­ga što sam re­kao na­pa­li. I sam Dra­gan me sa­vje­to­vao da ne oda­jem ime­na na­pa­da­ča, a sve zbog mo­je bez­bjed­no­sti – is­pri­čao je brat od stri­ca po­koj­nog Be­ći­ro­vi­ća.
Na­i­me, Be­ći­ro­vić je po­čet­kom ja­nu­a­ra 2008. go­di­ne na­pad­nut ka­da se sa pri­ja­te­lji­ma u svom dži­pu vra­ćao sa ski­ja­li­šta Je­ze­ri­ne. U bli­zi­ni re­sto­ra­na „Sa­var­dak” nje­go­vo vo­zi­lo je, pre­ma ri­je­či­ma Je­zdi­mi­ra Be­ći­ro­vi­ća, pre­sreo cr­ni džip iz ko­jeg je iza­šlo ne­ko­li­ko oso­ba i kre­nu­lo u na­pad.
– Mi­ro­slav Ra­ko­če­vić i Vi­ne­tu Stru­gar su po­koj­nog Be­ći­ro­vi­ća iz­vu­kli iz dži­pa, uda­ra­ja­ći ga pi­što­ljem po gla­vi. Po­sli­je ne­ko­li­ko puc­nje­va ja sam po­bje­gao. Ka­da sam se vra­tio go­sti sa ski­ja­li­šta su Dra­ga­na već uba­ci­li u jed­no vo­zi­lo i pre­ba­čen je u ko­la­šin­ski Dom zdra­vlja – is­pri­čao je svje­dok.

On je na­veo da je na ovom slu­ča­ju ra­dio do 5. ma­ja 2011. go­di­ne, ka­da ga je Jo­kić pre­u­smje­rio na rje­ša­va­nje ubi­stva ko­je se do­go­di­lo 27. ja­nu­a­ra 2011. go­di­ne.
– To­kom mog ra­da na ovom slu­ža­ju po­če­le su da kru­že pri­če da sam vi­dio tre­nu­tak ubi­stva Be­ći­ro­vi­ća sa te­ra­se sta­na u ko­jem sam ži­vio. Zbog tih gla­si­na pi­sme­nim ak­tom sam se obra­tio Mi­la­nu To­mi­ću, po­moć­ni­ku di­rek­to­ra po­li­ci­je, od ko­jeg sam tra­žio da mi omo­gu­ći po­li­graf­sko is­pi­ti­va­nje u ve­zi ovih na­vo­da, kao i vje­šta­če­nje mo­je kr­vi. Po­li­graf sam pro­šao, a ana­li­zom kr­vi, od­no­sno mog DNK, utvr­đe­no je da ja ni­sam oso­ba či­ja je krv na­đe­na na igra­li­štu ne­da­le­ko od mje­sta ubi­stva.VJ.D.