Pro­šle sed­mi­ce od prosledica svinj­skog gri­pa pre­mi­nu­la je ma­lo­ljet­na oso­ba, ko­ja je de­se­ta žr­tva se­zon­skog vi­ru­sa, sa­op­šte­no je iz In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje. Od ja­nu­a­ra do sa­da, to je ujed­no i dru­ga po re­du ma­lo­ljet­na oso­ba ko­ja je pre­mi­nu­la usled in­fek­ci­je vi­ru­som H1N1 (svinj­ski grip).
Iz In­sti­tu­ta is­ti­ču da su u 17. nad­zor­noj sed­mi­ci evi­den­ti­ra­li ma­nji broj obo­lje­lih od gri­pa. Iz te in­sti­tu­ci­je na­vo­de da je pro­šle sed­mi­ce re­gi­stro­va­no 56 obo­lje­lih od gri­pa, sa in­ci­den­ci­jom 9/100.000 sta­nov­ni­ka i da je naj­ve­ći broj pa­ci­je­na­ta re­gi­stro­van u uz­ra­stu od 25 do 64 go­di­ne sta­ro­sti. Iz Do­ma zdra­vlja Pod­go­ri­ca ka­za­li su „Da­nu” da su ove go­di­ne za­bi­lje­ži­li ve­ći broj obo­lje­lih od vi­ru­sa gri­pa, ko­ji je i da­lje ak­ti­van.
– U Cen­tar za kon­tr­o­lu i pre­ven­ci­ju bo­le­sti In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje, pri­sti­gla je jed­na pri­ja­va smr­ti od in­flu­en­ce ti­pa A. Ri­ječ je o ma­lo­ljet­noj oso­bi, ko­ja je od ro­đe­nja bo­lo­va­la od te­ške hro­nič­ne bo­le­sti, kod ko­je je po­sto­jao po­ve­ćan ri­zik od raz­vo­ja kom­pli­ka­ci­ja gri­pa, i ni­je bi­la vak­ci­ni­sa­na pro­tiv gri­pa – is­ti­ču iz In­sti­tu­ta.
U Cen­tru za me­di­cin­sku mi­kro­bi­o­lo­gi­ju In­sti­tu­ta, PCR di­jag­no­sti­kom, za­ključ­no sa 1. ma­jem, po­tvr­đe­no je pri­su­stvo an­ti­ge­na vi­ru­sa gri­pa ti­pa A i an­ti­ge­na vi­ru­sa gri­pa ti­pa B kod 219 pa­ci­je­na­ta.
– Sub­ti­pi­za­ci­jom je u cir­ku­la­ci­ji do­ka­za­no pri­su­stvo vi­ru­sa gri­pa ti­pa A(H1N1pdm09), ti­pa A(H3N2) i ti­pa B. U se­zo­ni nad­zo­ra nad gri­pom za 2015/2016. go­di­nu, re­gi­stro­va­no 10 je smrt­nih slu­ča­je­va. U ci­lju spre­ča­va­nja ši­re­nja bo­le­sti na zdra­ve oso­be, po­treb­no je pri­dr­ža­va­ti se op­štih pre­ven­tiv­nih mje­ra. Obo­lje­la oso­ba ne tre­ba da ide na po­sao, a di­je­te u ško­lu ili vr­tić, već da osta­ne kod ku­će do pre­stan­ka simp­to­ma. Pri­li­kom ki­ja­nja i ka­šlja­nja po­treb­no je pre­kri­ti usta i nos pa­pir­na­tom ma­ra­mi­com. Odr­ža­va­ti hi­gi­je­nu ru­ku pra­njem hi­gi­jen­ski is­prav­nom vo­dom i sa­pu­nom, po­seb­no po­sli­je ka­šlja­nja i ki­ja­nja. U slu­ča­ju raz­vo­ja te­že kli­nič­ke sli­ke, ja­vi­ti se iza­bra­nom lje­ka­ru, pred­la­žu epi­de­mi­o­lo­zi In­sti­tu­ta.
Iza­bra­ni lje­kar Do­ma zdra­vlja Pod­go­ri­ca Je­le­na Šće­kić ka­za­la je za „Dan” da je se­zo­na gri­pa ove go­di­ne pro­du­že­na za mje­sec, zbog ne­sta­bil­nih vre­men­skih pri­li­ka i ma­njeg ob­u­hva­ta hro­nič­nih bo­le­sni­ka vak­ci­na­ci­jom. On je ka­za­la da obič­no se­zo­na gri­pa tra­je od kra­ja ja­nu­a­ra do po­čet­ka apri­la, ali da je ove go­di­ne i da­lje ak­ti­van taj vi­rus, što tre­ba da iza­zo­ve oprez kod hro­nič­nih pacijenata.
– Ima­mo ma­nje pa­ci­je­na­ta sa gri­pom po­led­njih da­na, ali i da­lje sed­mič­no pre­gle­da­mo u pro­sje­ku če­ti­ri oso­be sa simp­to­mi­ma tog vi­ru­sa. Ve­ći­nom se ra­di o hro­nič­nim pluć­nim i kar­di­o­lo­škim bo­le­sni­ci­ma. Li­je­če­nje ta­kvih pa­ci­je­na­ta tra­je obič­no do se­dam da­na i na­kon pro­pi­sa­ne te­ra­pi­je, br­zo se opo­ra­vlja­ju. Na po­čet­ku se­zo­ne, tač­ni­je to­kom fe­bru­a­ra i mar­ta, ima­li smo i po 20 pa­ci­je­na­ta dnev­no sa simp­to­mi­ma gri­pa. Ve­ći­nom se ja­vlja­ju sta­ri­ji pa­ci­jen­ti zbog zdrav­stve­nih pro­ble­ma i gri­pa u ovom pe­ri­o­du – is­ti­če Šće­kić.
D.B.


Ogra­ni­či­ti po­sje­te u bol­ni­ca­ma

Epi­de­mi­o­lo­zi u ci­lju za­šti­te od obo­li­je­va­nja od gri­pa u bol­ni­ca­ma pred­la­žu gra­đa­ni­ma da ogra­ni­če po­sje­te ho­spi­ta­li­zo­va­nim bo­le­sni­ci­ma.
– Na­po­mi­nje­mo da je naj­e­fek­tiv­ni­ja mje­ra pre­ven­ci­je gri­pa – vak­ci­na­ci­ja, pa pre­po­ru­ču­je­mo da se sve oso­be ko­je su u po­ve­ća­nom ri­zi­ku od raz­vo­ja kom­pli­ka­ci­ja vak­ci­ni­šu. Vak­ci­na se mo­že pri­mi­ti u bi­lo ko­je vri­je­me u to­ku tra­ja­nja se­zo­ne gri­pa, čak i kad je vi­rus po­čeo da se ši­ri u okru­že­nju, do­da­ju u sa­op­šte­nju.


Hi­gi­je­na je po­la zdra­vlja

Iz In­sti­tu­ta su na­gla­si­li da gra­đa­ni tre­ba da iz­bje­ga­va­ju bli­ske kon­ta­k­te sa obo­lje­lim oso­ba­ma.
– Tre­ba vo­di­ti ra­ču­na o hi­gi­je­ni ru­ku, iz­bje­ga­va­ti do­di­ri­va­nje oči­ju, no­sa i usta pr­lja­vim ru­ka­ma, re­dov­no pro­vje­tra­va­ti pro­sto­ri­je, iz­bje­ga­va­ti bo­ra­vak u za­tvo­re­nim pro­sto­ri­ma gdje se na­la­zi ve­li­ki broj lju­di, prak­ti­ko­va­ti do­bre na­vi­ke, uklju­ču­ju­ći ade­kvat­nu is­hra­nu sa do­sta svje­žeg vo­ća i po­vr­ća, spa­va­nje i fi­zič­ku ak­tiv­nost – ka­žu iz In­sti­tu­ta.