Be­o­grad­ska glu­mi­ca Je­le­na Đo­kić otvo­ri­la je na pre­pu­noj Ljet­njoj po­zor­ni­ci u Tiv­tu 11. Fe­sti­val me­di­te­ran­skog te­a­tra „Pur­ga­to­ri­je”, či­ji je or­ga­ni­za­tor Cen­tar za kul­tu­ru.
– Ko­ri­stim pri­li­ku da za­hva­lim svi­ma va­ma ko­ji ima­te po­tre­bu da na­hra­ni­te duh, va­ma ko­ji ste spo­sob­ni da osje­ti­te i sa­o­sje­ti­te, va­ma ko­ji vje­ru­je­te da ton, sli­ka i ri­ječ mo­gu vra­ti­ti smi­sao u ži­vot. Da­nas, tek na po­la go­di­ne, ima­mo do­sta raz­lo­ga da se osje­ća­mo po­ni­že­ni, obe­smi­šlje­ni i za­u­vi­jek osta­vlje­ni od onih ko­jih su zvi­je­zde bi­li i zvi­je­zde po­sta­li. Ve­li­ki Dra­gan Ni­ko­lić, neo­do­lji­vi Ma­rin­ko Madž­galj, naj­ma­što­vi­ji­ti To­maš Pan­dur, sve­vre­me­ni Ba­ta Ži­vo­ji­no­vić i Mi­lo­rad Man­dić Man­da, ko­ji je ži­vot dao na da­ska­ma ko­je bi tre­ba­lo da ži­vot zna­če. Uko­li­ko smi­sao ipak po­sto­ji, upra­vo u ta dva-tri sa­ta ko­li­ko tra­je pred­sta­va ili kon­cert, uko­li­ko umjet­nost stva­ra­nja uz­di­že i va­še i na­še du­še na vi­si­ne do­volj­no da­le­ke od ove sum­nji­ve i obes­hra­bru­ju­će stvar­no­sti, uko­li­ko mo­že­mo svi sa­da da pro­bu­di­mo di­je­te u se­bi ko­je je spo­sob­no da se da – imam čast da vas sve po­zo­vem u po­tra­gu za smi­slom i pro­gla­sim 11. Pur­ga­to­ri­je otvo­re­nim – re­kla je Je­le­na Đo­kić.
Na­kon to­ga je usli­je­dio spek­takl – kon­cert­no iz­vo­đe­nje scen­ske kan­ta­te „Kar­mi­na Bu­ra­na” u pro­duk­ci­ji Srp­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta No­vi Sad. Oko hi­lja­du gle­da­la­ca vi­še­mi­nut­nim apla­u­zom i ova­ci­ja­ma po­zdra­vi­lo je moć­no iz­vo­đe­nje naj­po­zna­ti­jeg dje­la Kar­la Or­fa.
– I da­lje smo uz­bu­đe­ni na­kon ovog iz­vo­đe­nja jer pu­bli­ka je vr­lo li­je­po re­a­go­va­la. „Kar­mi­na Bu­ra­na” je­ste iz­u­zet­no po­pu­lar­na kan­ta­ta i oče­ki­va­li smo da pri­jem bu­de ova­kav, ali nam je uvi­jek na­no­vo dra­go da vi­di­mo za­do­volj­nu pu­bli­ku – uti­sci su Va­sa Staj­ki­ća, ba­ri­to­na ope­re Srp­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta iz No­vog Sa­da – Šte­ta što ni­smo do­šli u Ti­vat u pu­noj pro­duk­ci­ji, sa ba­let­skim an­sam­blom i iz­re­ži­ra­nom pred­sta­vom jer Cr­na Go­ra za­slu­žu­je ta­kav scen­ski spek­takl gdje god je to mo­gu­će, ba­rem to­kom lje­ta. Ali za još iz­vo­đa­ča bio je po­tre­ban i ve­ći pro­stor.
On je is­ta­kao da iz­vo­đe­nje na otvo­re­nom i aku­sti­ka ne­ma­ju ne­kog ve­ćeg zna­ča­ja.
– Naj­bit­ni­je je, za­pra­vo, do­bro ozvu­če­nje a mi smo ga ima­li kao i do­bre ton­ske pro­be. Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na sam na is­toj ovoj sce­ni slu­šao kon­cert Ami­re Me­du­nja­nin ko­ji je imao ma­nje ozvu­če­nje, ali je sve od­lič­no zvu­ča­lo.
Ovo dje­lo Kar­la Or­fa je spe­ci­fič­no po te­ži­ni i kom­plek­sno­sti i uče­sni­ci uvi­jek ima­ju ve­li­ku od­go­vor­nost. Iako je vr­lo slu­ša­na i po­pu­lar­na ona ni­je ni­ma­lo la­ka. Te­žak je to za­da­tak i za so­li­ste, a po­seb­no za hor ko­ji prak­tič­no no­si ci­je­lu kan­ta­tu. Iako je me­ni ovo tre­ća pro­duk­ci­ja u ko­joj uče­stvu­jem i po­zna­jem funk­ci­o­ni­sa­nje iz­vo­đa­ča do tan­či­na, sva­ki put imam tre­mu pred iz­la­zak. Jer Orf u ne­kim seg­men­ti­ma kan­ta­te, po­red pje­vač­kog gla­sa zah­ti­je­va i fal­set glas ko­ji ni­je ka­rak­te­ri­sti­čan za oper­ske pje­va­če i do­sta ko­le­ga iz­bje­ga­va ova­kvu vr­stu iz­vo­đe­nja. Za­to se za iz­vo­đe­nje „Kar­mi­na Bu­ra­ne” uvi­jek tra­že spe­ci­fič­ni pje­va­či i za­to je to sve do­dat­no za­htjev­no i te­ško – re­kao je Staj­kić.
Ve­če­ras na pro­gra­mu „Pur­ga­to­ri­ja” u ga­le­ri­ji ljet­nji­kov­ca „Bu­ća” je iz­lo­žba sli­ka mla­de ti­vat­ske sli­kar­ke An­dri­ja­ne Ivan­de u 21.30 sa­ti.
Ž.K.