Pje­snik Bla­go­je Ba­ko­vić bio je gost tri­bi­ne „Svo­bo­di­ja­da” ko­ju Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re (UKCG) or­ga­ni­zu­je u Nik­ši­ću, u pro­sto­ri­ja­ma Dru­štva cr­no­gor­sko-ru­skog pri­ja­telj­stva „Sv. Đor­đe”. Pje­snik je ve­če po­čeo sti­ho­vi­ma iz svo­je po­e­me „Pod­ne”, za ko­ju je srp­ski pi­sac Mi­lo­van Da­noj­lić ka­zao da je to naj­ljep­ša re­li­gi­o­zna pje­sma na­pi­sa­na u po­sled­njih po­la vi­je­ka. Go­vo­ri­ti po­e­zi­ju u Nik­ši­ću za Ba­ko­vi­ća je, ka­ko je ka­zao, po­seb­no za­do­volj­stvo jer je u ovom gra­du na ne­ki na­čin i po­če­lo nje­go­vo „pje­va­nje”.
– Jed­no­ga da­na po­sli­je za­vr­še­ne gim­na­zi­je do­šao sam u ovaj grad da oku­šam svo­ju stu­dent­sku sre­ću, i ov­dje ob­ja­vio svo­ju pr­vu knji­gu. Ta­da sam pr­vi put po­mi­slio ka­ko sam pje­snik. To osje­ća­nje da sam pje­snik ve­će je bi­lo ta­da ne­go što ga da­nas osje­ćam jer sam po­sli­je te pr­ve knji­ge, ko­ja se zo­ve „Žeđ pod vo­dom”, raz­mi­šljao i za­mi­šljao ka­kvi su mo­ji či­ta­o­ci u Po­go­ri­ci, ka­ko oni če­znu da ja odem ma­lo do njih, da me oni vi­de, ka­zao je pje­snik.
Ba­ko­vić je do sa­da ob­ja­vio vi­še od tri­de­set knji­ga, a nje­go­vo „sti­ho­va­nje” oki­će­no je broj­nim zna­ča­ja­nim knji­žev­nim na­gra­da­ma. Pje­snik se, iz­me­đu osta­log, „ba­vio” i mra­vi­ma, na­pi­sao je tri zbir­ke od ko­jih su dvi­je tre­nut­no ob­ja­vlje­ne. Ka­ko je po­ja­snio, za nje­ga su mra­vi bo­ži­ja bi­ća, in­spra­tiv­ni.
-Vje­ro­vat­no su tu i pče­le, ali me­ni je mrav ko mrav bli­ži jer ni­sam do­sto­jan pče­le i nje­ne mu­dro­sti. Za pr­vu knji­gu ko­ja mi je iza­šla, a ko­ja se zo­ve „Se­ća­nje na mra­ve”, do­bio sa jed­nu na­gra­du ko­ju sam di­je­lio sa Ma­ti­jom Beć­ko­vi­ćem. Pi­ta­li su me če­ga se tu pje­snik sje­ća kad se „se­ća mra­va”, a ja sam ka­zao da sam pje­snik jed­nog istin­ski ne­sreć­nog ali ča­snog i po stra­da­nju hri­sto­li­kog na­ro­da ka­kav je srp­ski. Kad se sje­ća mra­va obič­no ih se sje­ća u ne­mra­vlje do­ba jer da smo mi Sr­bi uči­li od mra­va u nji­ho­vim mra­vi­nja­ci­ma, u nji­ho­vim i na­šim šu­ma­ma, šta tre­ba da ura­di­mo za naš mra­vi­njak i da smo to ra­di­li ne bi­smo do­ži­vje­li da nas mra­vo­je­di spa­sa­va­ju „mi­lo­srd­nim an­đe­li­ma”, a da mi go­vo­ri­mo da mra­vo­je­di ne­ma­ju al­ter­na­ti­vu i da tre­ba da im se pri­dru­ži­mo, po­ja­snio je Ba­ko­vić.
Me­đu broj­nim na­gra­da iz­dva­ja­ju se „Ko­či­će­vo pe­re”, „Ri­sto Rat­ko­vić”, „Zlat­na stru­na”, te i „Mi­li­ca Sto­ja­di­no­vić Srp­ki­nja” za ukup­no dje­lo na srp­skom je­zi­ku. Za­jed­no sa pje­sni­kom Ma­ti­jom Beć­ko­vi­ćem do­bio je na­gra­du „Pe­čat va­ro­ši srem­sko­kar­lo­vač­ke” za knji­gu „Se­ća­nje na mra­ve”. Pri­je dvi­je go­di­ne na­gra­đen je „Len­ki­nim pr­ste­nom” za pje­smu „Pu­na je ti­ši­na” iz nje­go­ve knji­ge „Va­jar spa­va me­đu ka­me­njem”. Ba­ko­vić je do­bit­nik i me­đu­na­rod­ne na­gra­de Sa­ve­za pi­sa­ca Ru­si­je „Kon­stan­tin Si­mo­nov”, kao i na­gra­de me­đu­na­rod­ne aso­ci­ja­ci­je Slo­ven­skih vi­te­zo­va pra­vo­slav­nih ze­ma­lja sa zlat­nom me­da­ljom i li­kom Ni­ko­la­ja Fe­do­ro­vi­ča Fe­do­ro­va. Za ukup­no dje­lo, za vjer­no slu­že­nje otadž­bin­skoj li­te­ra­tu­ri, Sa­vez pi­sa­ca Ru­si­je, Po­dru­žni­ca mo­skov­skih pi­sa­ca i pre­vo­di­la­ca, uru­či­la mu je na­gra­du„An­ton Pa­vlo­vič Če­hov”. Nje­go­ve pje­sme pre­vo­đe­ne su na vi­še od dva­de­set je­zi­ka, uvr­šten je u lek­ti­ru i či­tan­ke i za­stu­pljen je u broj­nim an­to­lo­gi­ja­ma na srp­skom i stra­nim je­zi­ci­ma.
Ured­nik tri­bi­ne „Svo­bo­di­ja­da” je pje­sni­ki­nja Mi­li­ca Ba­krač, a su­or­ga­ni­za­tor ve­če­ri bi­la je Cr­kve­na op­šti­na Nik­šić.B.B.